Министарство државне управе и локалне самоуправе саопштило је данас да члан Владе којем је престао мандат може бити изабран за народног посланика (па тиме и председника Народне скупштине) и да се тиме не крши члан 126. став 1. Устава Републике Србије.
П:
О:
Читај ми
Члан Владе којем је престао мандат може бити народни посланик
Београд,
11. март 2024.
Саопштење преносимо у целини:
Поводом тезе која је изнета у јавност да члан Владе којем је престао мандат (у конкретном случају председник Владе) не може бити изабран за народног посланика (па тиме ни за председника Народне скупштине), која се оправдава навођењем члана 126. став 1. Устава Републике Србије, према којем члан Владе не може бити народни посланик, Министарство државне управе и локалне самоуправе обавештава јавност о следећем:
Наведена уставна одредба односи се на Владу (односно чланове Владе) чији мандат траје. Она се не односи на Владу (нити на чланове Владе) чији је мандат престао.
Према члану 128. став 1. Устава Републике Србије, мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала, а према члану 128. став 3. Устава, мандат Владе престаје пре истека времена на које је изабрана распуштањем Народне скупштине (као и у другим случајевима утврђеним Уставом).
Влада којој је престао мандат може да врши само послове одређене законом, до избора нове Владе.
Из наведених уставних одредаба види се да се неспојивост фунција из члана 126. Устава односи на члана Владе чији мандат траје, а не на члана Владе којој је мандат престао.
Народна скупштина изабрана 3. априла 2022. године распуштена је 1. новембра 2023. године (Указом председника Републике).
Тог дана престао је мандат Владе, а такође и члановима Владе (према члану 17. став 4. Закона о Влади, члану Владе престаје мандат услед престанка мандата Владе).
Из наведеног јасно произлази да члан Владе којем је престао мандат може бити изабран за народног посланика, што потврђују и примери из праксе.
Председник једне владе којој је престао мандат Мирко Цветковић постао је народни посланик 31. маја 2012. године, а обављао је послове председника Владе и истовремено министра финансија све до 27. јула 2012. године (наравно у Влади којој је престао мандат).
У конкретном случају, имајући у виду да је Ана Брнабић кандидат за председника Народне скупштине, она након избора на ту функцију неће бити и члан Владе коју бира нови сазив Народне скупштине.
Када би евентуално ипак постала кандидат за члана нове Владе, онда би морала поднети оставку на место народног посланика и не би била кандидат за председника Народне скупштине.
При томе, након њеног избора за председника Народне скупштине, а до избора нове Владе од стране новог сазива Народне скупштине, постојећу Владу у „техничком мандату“ водиће први потпредседник Владе.
Дакле, никакве „злоупотребе“ у смислу члана 126. Устава нема, а још мање има говора о некаквој „уставној кризи“.
Јасно је да Ана Брнабић након избора за председницу Народне скупштине више неће обављати функцију у Влади, наводи се у саопштењу.
-
Београд, 17. мај 2024.Потребна боља примена прописа за спречавање насиља над женама
-
Београд, 17. мај 2024.Закључивање Јединственог бирачког списка у поноћ
-
Суботица, 17. мај 2024.Србија поуздан партнер ЕУ у вршењу граничне контроле
-
Београд, 17. мај 2024.Унапређење билатералних односа са САД у свим областима од...
-
Београд, 17. мај 2024.Наслеђе војводе Радомира Путника оставило дубок траг у српској...
-
Београд, 17. мај 2024.Традиционално пријатељски односи Србије и Алжира
-
Београд, 17. мај 2024.Наставак сарадње са УНДП-ом у области образовања
-
Београд, 16. мај 2024.Неопходан континуирани рад друштва на сузбијању дискриминације
-
Београд, 16. мај 2024.Измене Кривичног законика у циљу веће заштите просветних радника
-
Београд, 16. мај 2024.Унапредити сарадњу са УАЕ у областима информисања и...