Гојковић је, честитајући 8. март, рекла да је ово дан равноправности жена који у свом пуном значењу и обиму можемо да остваримо само ако на томе радимо заједно и имамо подршку другог дела планете, мушког пола.
Данас се широм света обележава овај датум, у спомен на дан када су 1857. године жене раднице изашле на улице Њујорка тражећи своја права. Оно што овде желим да истакнем, а што је неретко у неким ранијим периодима занемаривано, то је да је Србија у погледу права жена одувек била напредна земља, која је у многим стварима предњачила у односу на Европу и свет, нагласила је министарка.
Она је подсетила на то да је право школовања за девојчице код нас остварено још 1842. године, када је кнез Михаило Обреновић дао дозволу трима женама – Наталији Петровић, Софији и Катарини Лекић да отворе прву школу за девојчице у Србији, а да су жене право гласа добиле пре више од једног века, с обзиром на то да су још на Великој Народној скупштини, 1918. године, гласале за присаједињење Краљевини Србији делова државе који су били под Аустроугарском империјом.
Министарка је навела да је тако до данашњих дана, када се жене, захваљујући добрим законима, налазе у врху заступљености у Народној скупштини Србије, Влади Републике Србије и свим другим нивоима власти, додавши да је предстоји још много заједничког рада како бисмо остварили потпуну родну равноправност у друштву.
Гојковић је истакла да је ово вече посебно, јер је посвећено особи која је још у време 60-тих година прошлог века у Србији много урадила за жене у сеоским подручјима и за женско предузетништво какво данас познајемо, као и да је ово прича о Добрили Смиљанић, жени заслужној за то што је читав свет чуо за мало српско село Сирогојно у Златиборском округу и величанствене модне креације које су створиле спретне и вредне руке тамошњих сеоских плетиља.
Ова свечаност, уприличена у музеју који чува наше богато етнографско наслеђе, само је мало враћање дуга хероини која је оставила неизбрисив траг у очувању културног наслеђа и неговању старих заната и дала неизмеран допринос економском оснаживању жена и остваривању принципа родне равноправности, као и оснивању и стварању посебног Музеја на отвореном „Старо село Сирогојно, поручила је Гојковић.
Она је рекла да јој је драго што је уродила плодом њена идеја да се обнови завештање Добриле Смиљанић и напоменула да је све почело када је причу о њој пренела Гоги Грубјешић и поклонила јој књигу о Добрили, те да се тако дошло и до вечерашњег догађаја, на коме је додељено залужено признање Добрили Смиљанић, које је уручено њеним потомцима и на ком је представљена новоустановљена награда Делегације Европске уније у Србији под именом „Добрила“.
Гојковић је исказала захвалност Добрили Смиљанић за све што је урадила за нашу земљу, њеној породици што је била у Етнографском музеју вечерас, директорки Музеја на отвореном „Старо село Сирогојно“ Светлани Ћалдовић Шијаковић што чува сећање на Добрилино велико дело, Гоги Грубјешић и амбасадору Емануелу Жофреу на томе што ће рад Добриле Смиљанић наставити да живи кроз награду са њеним именом.
На свечаности је представљена монографија о Добрили преведена на енглески језик, а издање овог значајног дела Музеја „Старо село Сирогојно“ подржало је Министарство културе.