Мали је, на отварању „Копаоник бизнис форума”, који сваке године окупља велики број државних званичника, привредника и економиста, представио економску политику Владе и до сада постигнуте резултате.
Он је указао на то да су база сваког даљег привредног раста наставак инвестиција и чињеница да је Србија у годинама тешких криза сачувала макроекономску стабилност и остварила раст.
Потпредседник Владе је најавио даље планове за раст и развој, пре свега захваљујући организацији изложбе ЕКСПО 2027 и плану „Скок у будућност”.
Он је упозорио и на то да морамо да рачунамо на нове кризе које се у свету јављају из године у годину, а које је немогуће предвидети, што је постала „нова нормалност”.
Потпредседник Владе је поручио да су развој вештачке интелигенције и нових технологија две окоснице развоја у будућности, у чему Србија не заостаје.
Мали је подсетио на то да је 2019. године, непосредно пред пандемију коронавируса, наша стопа раста била 6,4 одсто, захваљујући мерама фискалне консолидације, те поручио да је циљ да се вратимо тим стопама.
То ће бити могуће помоћу плана „Скок у будућност – Србија 2027”, истакао је он и додао да је прошле године Србија први пут прешла границу од 69 милијарди евра БДП-а, док је ове године пројектовани раст 3,5 одсто.
Потпредседник Владе је прошлу годину са растом од 2,5 одсто БДП-а оценио као успешну, те додао да је реално да до краја 2027. године достигнемо циљаних 100 милијарди евра БДП-а.
Он је подсетио на то да од сутра ступа на снагу и систем за препознавање радних дозвола између Северне Македоније, Албаније и Србије, што ће допринети развоју тржишта рада и флуктуацији кадрова.
Мали је напоменуо и да је 2023. године прва пројекција дефицита буџета била 3,3 одсто, да би ребалансом он био смањен на 2,8 одсто, а да је на крају остварен дефицит од 2,2 одсто.
Јавни дуг држимо испод 50 одсто БДП-а, испод просека еврозоне, нивоа Мастрихта. Уместо у потрошњу, највећи део новца уложили смо у инвестиције, указао је Мали и додао да су тиме сачувана мала и средња предузећа која су носиоци економије.
Према његовим речима, прошле године је циљ био да се сачува реални доходак грађана, па је тако у децембру просечна плата износила око 812 евра, док се у децембру ове године очекује да достигне 920 евра.
Он је истакао важност континуитета даљег отварања фабрика и доласка инвеститора, те оценио да досадашњи резултати на том пољу показују да им се свиђа политика Србије на путу придруживања ЕУ, али са сувереном економском политиком.
Потпредседник Владе је напоменуо и да је од 2019. године Србија један ниво испод инвестиционог рејтинга, који би до сада и достигла да није геополитичке нестабилности и глобалног изостанка даљег унапређивања рејтинга.
Он је поручио и да се Србија са инфлацијом бори стабилним девизним курсом, који је најважније сидро када су инфлаторна очекивања у питању.
Наш циљ да до 2027. године просечна плата износи 1.400 евра, минималне зараде и пензије 650 евра потпуно је остварив, закључио је Мали, нагласивши да су мир и стабилност предуслов за све.