Гојковић је нагласила да је Министарство културе издвојило приближно 120 милиона динара за израду техничке документације и за све радове на санацији овог простора и напоменула да је реконструкција почела у години обележавања 150 година од рођења Надежде Петровић, односно 2023. године.
Потпредседница Владе је навела да ће простор имати и депо, канцеларијски и изложбени простор, као и уређено двориште, како би се цела кућа користила за различите програме везане за културно стваралаштво.
Крајем 2024. године, 38 година од затварања због неадекватних услова, овај музејски простор ће, на задовољство љубитеља уметности Надежде и Растка Петровића, бити поново доступан јавности, додала је потпредседница Владе.
Директорка Народног музеја Србије, у чијем се саставу налази овај спомен-музеј, Бојана Борић-Брешковић рекла је да је остварен велики напредак у реконструкцији и адаптацији целог простора који је, поред грађевинских проблема, био много запуштен и од почетка имао проблем са влагом.
Зато је комплетан уметнички материјал, дела и све остало што је било везано за живот Растка Петровића морало да се измести у Народни музеј на Тргу Републике.
Захваљујући реконструкцији, вратићемо Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића поново у живот Народног музеја, чији је саставни део, баш као и Музеј Вука и Доситеја, који ове године обележава 75 година постојања, указала је Борић-Брешковић.
Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића смештен је у породичној кући изграђеној у другој деценији 20. века. Кућу је 1967. године, заједно са делом заоставштине Надежде и Растка Петровића, Народном музеју Србије даровала њихова сестра Љубица Луковић.
Како би се створили услови за излагање, 1974. године изведени су радови, да би 1975. године Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића, у саставу Народног музеја у Београду, био отворен за јавност.