П:
О:
Читај ми
Примена Стратегије о уређењу земљишта од 2009. године
Београд,
24. октобар 2007.
Државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Србије Данило Голубовић рекао је данас да се почетак примене Стратегије о уређењу земљишта у Србији, која предвиђа нову политику комасације земљишта у нашој земљи, може очекивати почетком 2009. године.
Голубовић је на конференцији за новинаре, која је одржана у Привредној комори Србије, навео да би нацрт те стратегије пред Владом Србије требало да се нађе почетком 2008. године и додао да би она требало да реши низ проблема које Србија има у тој области.
Србија има мале и неуређене поседе и пољопривреду која није довољно ефикасна јер величина парцела није економски исплатива, указао је он и додао да то мора да се промени како би се повећала конкурентност домаће пољопривреде и како би Србија спремна ушла у Европску унију и Светску трговинску организацију.
Голубовић је објаснио да ће се поред економског аспекта, који подразумева увећање профита од пословања у пољопривреди, та стратегија бавити и социолошким аспектом пољопривреде, односно повећањем квалитета живота у селу на оптималан ниво.
Према његовим речима, политика те стратегије није да се комасацијом униште мали пољопривредни произвођачи, већ да се добију комерцијална газдинства, која ће спремно дочекати конкуренцију.
Начелник Одељења за аграрне ресурсе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Зоран Кнежевић прецизирао је да у Србији има приближно 45 одсто становништва које се бави директно пољопривредом и зависи само од ње, или им је бављење тиме додатни приход.
Он је указао на то да се велики део пољопривредног земљишта налази код „непољопривредног“ становништва, односно код људи који живе и раде у граду.
Према његовим речима, држава би у циљу укрупњавања поседа могла да стимулише праве пољопривреднике кредитима којима би куповали земљиште, али би пореском политиком могла и да додатно оптерети становништво које се не бави пољопривредом како би оно продало земљу правим пољопривредницима.
Кнежевић је додао да је до сада на лицитацијама, након којих је Министарство потписало уговор, просечна цена земљишта износила 12.554 динара по хектару, при чему је највише земљишта закупљено у Војводини где влада велико интересовање за пољопривреду и где је необрађено само неколико десетина хектара обрадивог земљишта.
Он је навео да је у централној Србији необрађено 200.000 хектара обрадивог земљишта и додао да би мерама аграрне политике становници тог дела Србије требало да буду стимулисани да се баве пољопривредом и обрађују земљиште.
Кнежевић је рекао и да је до сада највиша цена закупа земљишта која је постигнута на лицитацијама и коју је потписало Министарство износила 51.000 динара по хектару у општини Стара Пазова.
Према његовим речима, у току је и припрема правилника на основу којег ће свака јединица локалне самоуправе морати да до 31. марта следеће године усвоји годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, док би од 1. априла до 30. јуна 2008. године требало да буде завршен поступак надметања и закључени уговори са новим закупцима, који ће по скидању усева ући у поседе.
Он је објаснио да је законом ограничено време закупа на период од једне до двадесет година, при чему се земљиште најчешће закупљује на три до пет година.
Кнежевић је додао да стратегијом није предвиђено одузимање земљишта од старих власника и прецизирао да Србија има 1,08 милиона хектара земљишта у државном власништву.
Шеф Националног консултантског тима за уређење земљишта Стеван Марошан навео је да је циљ те стратегије да се малим и средњим произвођачима побољшају услови живота на селу, а не да се они униште.
Према његовим речима, та стратегија повезана је са руралним развојем села и предвиђа увођење нових садржаја у селу, као и могућност отварања нових радних места.
Марошан је додао да је у том документу дато и решење како да фармери у циљу увећања својих поседа користе државно земљиште, предвиђено је формирање "банки земљишта" – државног земљишта које ће бити продавано или давано у закуп, при чему неће бити продаје земље под присилом, већ ће то зависити од воље власника.
Шеф Одсека за комасацију, рурални развој и катастар Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) Дејвид Палмер оценио је да би Србија требало да искористи искуства која су друге земље имале са комасацијом и указао на то да је циљ који се жели постићи стварање стратегије која ће задовољити потребе Србије.
Стратегија уређења земљишта (комасације) у Србији настала је као резултат заједничког рада ресорног министарства и ФАО тима експерата, у оквиру пројекта "Подршка изради националне стратегије уређења земљишта".
Ова стратегија заснива се на пет основних принципа, а то су применљивост, флексибилност, економска оправданост, принцип континуитета у руралном развоју и принцип хармонизације.
Општи циљ стратегије јесте да се изгради концепт за покретање и реализацију процеса комасације на националном нивоу у новим условима који подразумевају промене законске регулативе која је у току.
Србија има мале и неуређене поседе и пољопривреду која није довољно ефикасна јер величина парцела није економски исплатива, указао је он и додао да то мора да се промени како би се повећала конкурентност домаће пољопривреде и како би Србија спремна ушла у Европску унију и Светску трговинску организацију.
Голубовић је објаснио да ће се поред економског аспекта, који подразумева увећање профита од пословања у пољопривреди, та стратегија бавити и социолошким аспектом пољопривреде, односно повећањем квалитета живота у селу на оптималан ниво.
Према његовим речима, политика те стратегије није да се комасацијом униште мали пољопривредни произвођачи, већ да се добију комерцијална газдинства, која ће спремно дочекати конкуренцију.
Начелник Одељења за аграрне ресурсе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Зоран Кнежевић прецизирао је да у Србији има приближно 45 одсто становништва које се бави директно пољопривредом и зависи само од ње, или им је бављење тиме додатни приход.
Он је указао на то да се велики део пољопривредног земљишта налази код „непољопривредног“ становништва, односно код људи који живе и раде у граду.
Према његовим речима, држава би у циљу укрупњавања поседа могла да стимулише праве пољопривреднике кредитима којима би куповали земљиште, али би пореском политиком могла и да додатно оптерети становништво које се не бави пољопривредом како би оно продало земљу правим пољопривредницима.
Кнежевић је додао да је до сада на лицитацијама, након којих је Министарство потписало уговор, просечна цена земљишта износила 12.554 динара по хектару, при чему је највише земљишта закупљено у Војводини где влада велико интересовање за пољопривреду и где је необрађено само неколико десетина хектара обрадивог земљишта.
Он је навео да је у централној Србији необрађено 200.000 хектара обрадивог земљишта и додао да би мерама аграрне политике становници тог дела Србије требало да буду стимулисани да се баве пољопривредом и обрађују земљиште.
Кнежевић је рекао и да је до сада највиша цена закупа земљишта која је постигнута на лицитацијама и коју је потписало Министарство износила 51.000 динара по хектару у општини Стара Пазова.
Према његовим речима, у току је и припрема правилника на основу којег ће свака јединица локалне самоуправе морати да до 31. марта следеће године усвоји годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, док би од 1. априла до 30. јуна 2008. године требало да буде завршен поступак надметања и закључени уговори са новим закупцима, који ће по скидању усева ући у поседе.
Он је објаснио да је законом ограничено време закупа на период од једне до двадесет година, при чему се земљиште најчешће закупљује на три до пет година.
Кнежевић је додао да стратегијом није предвиђено одузимање земљишта од старих власника и прецизирао да Србија има 1,08 милиона хектара земљишта у државном власништву.
Шеф Националног консултантског тима за уређење земљишта Стеван Марошан навео је да је циљ те стратегије да се малим и средњим произвођачима побољшају услови живота на селу, а не да се они униште.
Према његовим речима, та стратегија повезана је са руралним развојем села и предвиђа увођење нових садржаја у селу, као и могућност отварања нових радних места.
Марошан је додао да је у том документу дато и решење како да фармери у циљу увећања својих поседа користе државно земљиште, предвиђено је формирање "банки земљишта" – државног земљишта које ће бити продавано или давано у закуп, при чему неће бити продаје земље под присилом, већ ће то зависити од воље власника.
Шеф Одсека за комасацију, рурални развој и катастар Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) Дејвид Палмер оценио је да би Србија требало да искористи искуства која су друге земље имале са комасацијом и указао на то да је циљ који се жели постићи стварање стратегије која ће задовољити потребе Србије.
Стратегија уређења земљишта (комасације) у Србији настала је као резултат заједничког рада ресорног министарства и ФАО тима експерата, у оквиру пројекта "Подршка изради националне стратегије уређења земљишта".
Ова стратегија заснива се на пет основних принципа, а то су применљивост, флексибилност, економска оправданост, принцип континуитета у руралном развоју и принцип хармонизације.
Општи циљ стратегије јесте да се изгради концепт за покретање и реализацију процеса комасације на националном нивоу у новим условима који подразумевају промене законске регулативе која је у току.
-
Београд/Вуковар, 5. мај 2024.Милићевић присуствовао васкршњој литургији у Вуковару
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина