Ђелић је истакао да је Србија уверена у то да је могуће постићи компромис и да Београд у преговорима о Космету није страна која све одбија, већ је месецима страна која предлаже, даје идеје и нуди форму организације која је оригинална и која може довести до компромиса.
Он је указао на то да Србија предлаже да Космет има сопствену пореску и монетарну политику, приступ међународним финансијским организацијама, да има представништва у домену економије и културе и сопствени пут у преговорима са ЕУ.
Међутим, Србија не може да дозволи да се задире у њен територијални интегритет и да се појави нова држава на њеној територији, нагласио је потпредседник Владе и додао да је компромис могућ и да је потребно наћи једно оригинално решење.
Веома је добро, како је оценио, то што се у последње време у преговорима развија дискусија о институционалним везама између Београда и Приштине јер је очигледно да је то правац којим треба да се иде да би се пронашло компромисно решење.
Ђелић је рекао да споразум између Источне и Западне Немачке из 1972. године о регулисању међусобних односа може да послужи као елемент решења за Космет, али да је као целина неприхватљив јер би се на тај начин Космету дала столица у Уједињеним нацијама, што Србија не може да прихвати.
Према његовим речима, компромисно решење је могуће и оно је права сигурност не само за Србију, већ и за стабилност Балкана јер би се тиме спречило отварање разних Пандориних кутија и замрзнутих сукоба и не би се дао подстрек различитим сепаратистичким покретима широм света.
Кирхбаум је рекао да Немачка подржава проналажење компромисног решења за Космет, али да преговарачки процес не сме да траје предуго јер то не би било добро за стабилност Балкана.
Када је реч о визном режиму, потпредседник Владе Србије је рекао да је веома задовољан јасном подршком коју је добио за даљу либерализацију визног режима Србије са ЕУ.
Јасно је да ће Србија заслужити белу шенгенску листу и ми не тражимо привилегију, него ћемо учинити све што је у нашој моћи да грађанима Немачке и осталих земаља ЕУ пружимо уверење да отварање граница према српским грађанима неће бити никакав ризик за њих, већ, напротив, могућност заједничког рада и бољег међусобног упознавања, поручио је Ђелић.
Кирхбаум је рекао да је веома важно да се грађанима Србије да зелено светло за визне олакшице и додао да ће се то осетити већ наредне године, када ступи на снагу одредба о визним олакшицама.
Пре заједничког обраћања новинарима, Кирхбаум и Ђелић су учествовали у раду Одбора Бундестага за европска питања.