У саопштењу се подсећа на то да је Генерална скупштина Уједињених нација 2007. године прогласила 20. фебруар за Светски дан социјалне правде и посветила га борби против неједнакости, социјалне искључености и сиромаштва и промоцији права на достојанствен рад, родну равноправност, остваривање једнаких шанси и социјалне правде за све.
Уставом Србије експлицитно je препозната социјална правда као темељ праведног друштвеног поретка, чиме је највиши правни акт уједно дефинисао и основни предуслов за достизање мирног и просперитетног живота свих грађана Републике Србије.
Тежећи хуманом друштву по мери свих људи који у њему живе и поштујући солидарност и одговорност, Србија негује достојанство свих грађана и обезбеђује једнаке шансе за напредак и развој, не заборављајући најугроженије и најрањивије друштвене групе, које без помоћи шире друштвене заједнице не би могле да реше основне егзистенцијалне проблеме.
За постизање социјалне правде, потребно је да заједничким снагама радимо на изградњи праведнијег и друштва једнакости, које осигурава приступ здравственој заштити, образовању, сигурном стамбеном простору, радним местима и другим ресурсима и услугама.
Степен ризика од сиромаштва значајно опада са повећањем образовног нивоа становништва, зато је важно константно улагати у образовање и стварати подстицајнe услове за децу и младе, нарочито младе из осетљивих друштвених група и Рома и Ромкиња, као посебно осетљиве друштвене групе, како би њихов пун потенцијал био остварен, а друштво остварило просперитет.
Посвећеност Владе и председника развоју економије, повезивању тржишта, као и повезивању тржишта са образовањем, на најбољи начин доприноси смањењу социјалне искључености и побољшању економског положаја наших грађана.
Прихватањем Агенде 2030 за одрживи развој, Република Србија се обавезала на примену једног од њених основних принципа „Да нико не буде изостављен” и тиме показала недвосмислену посвећеност унапређењу стања људских права, окончању дискриминације и искључености, као и смањењу неједнакости и додатне рањивости осетљивих група.
У планирању, изради и имплементацији закона и докумената јавних политика посебна пажња је усмерена управо на групе које су до сада често биле невидљиве и искључене приликом доношења кључних стратешких докумената.
Међународно-правни оквир заштите економских, социјалних и културних права заокружен је крајем прошле године усвајањем Закона о потврђивању Опционог протокола уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима.
У односу на актуелна питања повезивања сектора бизниса са људским правима, приступило се реализацији препорука Уједињених нација за израду Националног акционог плана за бизнис и људска права, кроз који ће бити промовисана сарадња и добре праксе у региону, што за крајњи циљ има заштиту појединаца од повреде људских права од стране предузећа.