Дулић-Марковић је на конференцији за новинаре навела да је један од услова за ове повољне аутономне трговинске мере био тај да Србија не повећава баријере на увоз производа из Европске уније, што је у неколико наврата учињено, посебно 2003. године, када је уследило обавештење ЕУ да морамо да се вратимо на ниво заштите од 2000. године.
Она је нагласила да је током боравка у Бриселу наша делегација представницима Европске комисије објаснила значај домаће пољопривреде и мера које су предузете, и указала на потребу да се не одлучује о једностраном укидању преференцијала, већ да се размотри сваки производ понаособ.
Према њеним речима, коначан резултат разговора јесте то да су саговорници у Бриселу прихватили анализе које су урадили Министарство пољопривреде и Министарство за економске односе са иностранством, као и да је постигнут договор да се разговори наставе у септембру, на нивоу експертских група.
Помоћник министра за економске односе са иностранством Душко Лопандић истакао је да су представници ЕУ размотрили наш систем заштите производа са позиције да је наша земља потенцијални кандидат за чланство у европској заједници, и у том смислу биће извршене и анализе нашег система заштите у пољопривреди, како би он у перспективи био што компатибилнији са европским стандардима.
Лопандић је рекао да је Европска комисија понудила помоћ у процесу приступања Србије и Црне Горе Светској трговинској организацији (СТО), увођењем заштитне политике у области пољопривреде која одговара европским стандардима, као и успостављањем система контроле безбедности хране.
Дулић-Марковић је нагласила да размена наше земље са ЕУ у области пољопривреде расте из године у годину, при чему је ЕУ наш најважнији трговински партнер у сектору пољопривреде и прехрамбених производа, с обзиром на то да ова размена износи више од половине укупне размене наше земље са остатком света.
Она је рекла да би даље непоштовање уредбе ЕУ могло да проузрокује повлачење свих преференцијала, као што је то учињено са шећером и додала да је због тога било веома важно да се представницима Европске комисије образложи зашто домаћа пољопривреда у овој фази захтева одређену висину заштитних мера.
Од укупно 1.100 производа на приближно 200 стављени су прелевмани, прецизирао је помоћник министра пољопривреде Горан Живков, уз објашњење да је за укидање или смањење прелевмана потребно урадити економску анализу сваке тарифне линије појединачно, при чему је потребно узети у обзир нашу цену, цену у окружењу и светску цену.
Живков је додао да је оваква економска анализа до сада рађена за групе производа, али да је циљ Министарства да уради и анализу појединачних производа, на основу које ће се наставити дијалог са представницима Европске комисије.