П:
О:
Читај ми
Нове квоте за извоз шећера и текстила у ЕУ
Београд,
7. јул 2004.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Предраг Бубало у интервјуу за најновије издање "Недељног телеграфа" говори о укидању санкција на извоз шећера у земље ЕУ, дозволи за слободну трговину текстилом, повећању извоза српске привреде, сертификатима за квалитет, Кини као промотеру српске привреде, наставку приватизације, УС Стеел-у, значају пребијања дуга са Русијом и реализацији пројекта за изградњу нафтовода Констанца-Панчево-Омишаљ.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Укидање санкција на извоз шећера у земље ЕУ и дозвола за слободну трговину текстилом:
- Предузели смо добар део активности. Међутим, у Бриселу још нису задовољни извештајем наше полиције и царине, јер постоји велики број сертификата без покрића. Спремни су да нам дају нове, додатне квоте, али стално нас притискају решавањем проблема око тих сертификата. Текстил је у вези са резултатима истраге о шећерној афери, али мислим да ћемо после потписивања самог споразума добити одређене квоте за другу половину године. На неки начин све то било је везано за наше председничке изборе и мислим да су сада у Бриселу доживели велико олакшање.
Сертификати за квалитет:
- Тачно је да многа наша предузећа немају сертификате за квалитет. То су на време урадили само они који су и раније били извозно оријентисани. Међутим, то није лимит за приватизацију, али јесте за продају робе на страном тржишту. Лично, мислим да ће наш пут придруживања ЕУ углавном бити трасиран преко привредних субјеката. То јесте политичко питање, али свака фирма која ће бити приватизована од неког стратешког партнера из ЕУ биће организована на модеран начин, имаће сертификате о квалитету који су потребни за ЕУ. Свака успешна приватизација која има стратешког партнера из ЕУ већ самим тим чином на неки начин је ушла у ЕУ.
Прва велика приватизација у наредном периоду:
- То је приватизација Ливнице у Кикинди, која је у дубиози, са великим дуговима одраније. То ће бити прва фирма у реструктурирању која ће, заправо, бити модел за све остале које очекује тај процес. Оцена приватизације у овој земљи мериће се приватизацијом тих 50-60 фирми за које је предвиђено да уђу у реструктурирање. Ако то буде успешно, имаћемо успешну приватизацију.
Повећање извоза српске привреде:
- Првенствено, морамо ојачати наше трговинске куће и банке. Очекујем велику поплаву страних трговинских кућа које ће, додуше, створити простор за продају и наших производа, али у већој мери донети своју робу широке потрошње. Мислим да би било јако мудро ако пружимо подршку неким нашим трговинским системима попут Маxи дисконта, Ц-маркета, да се даље развију, па да ми у суседним земљама имамо своје трговачке системе који ће највише продавати нашу робу, и то је најлакши начин да повећамо извоз робе широке потрошње. Такође, сматрам да не смемо дозволити да све банке буду приватизоване, већ да би једна или две требало да имају национални предзнак. Као човек који је дошао из производње, тврдим да је микроконкурентност нешто на чему морамо озбиљно да порадимо, и да менаџмент у фирмама нешто сам мења, а не да чека да се промене закони живећи у у заблуди да су они услов за извоз.
УС Стеел:
- Што се тиче УС Стеел-а, немамо разлога да не подржимо њихове активности јер та компанија је прошле године инвестирала 30 милиона долара, ове године још толико. Американци су производњу од 400 хиљада тона пре преузимања фабрике ове године подигли на 1,1 милиона тона, а с новим инвестицијама планирају да до 2006. године буде и дупло већа. Затим, ту имамо читав ланац задовољних: радници, моје Министарство, јер је то постао највећи српски извозник, Министарство финансија јер редовно пуне буџет, ЕПС и НИС јер после много времена опет плаћају рачуне за струју и гас. Многи планови УС Стеел-а врло су охрабрујући. Они доводе једну од чувених компанија и планирају изградњу коксаре, а тај пројекат вредан је око 250 милиона долара. Имају нашу апсолутну подршку за свој рад, а одговори на питања како је трговински суд спровео стечајни поступак, ко је за све то одговоран - то је наша интерна ствар, коју ћемо сигурно довести до краја.
Кина као промотер српске привреде:
- Наш партнер Сајнокем је огромна корпорација која има годишњи промет од 15 милијарди долара, и са њима је потписан споразум на основу којег су се обавезали да ће својим утицајем помоћи и промовисати пласман наших производа, нашег извоза у вредности од 100 милиона долара. У току јуна плаћена је прва рата (према споразуму о измиривању кинеског дуга за нафтни аранжман), тако да је кинески партнер почео да ради на реализацији тог договора. Већ су на видику неки аранжмани наших производа. Пре свега мислим на одређене врсте машина и вина. Прошле недеље наши произвођачи послали су пакете узорака вина за која су Кинези заинтересовани. Надам се да ће ускоро бити потписан и уговор.
Дуговања РТБ Бор према немачком партнеру:
- Дуг који Бор има према Дајмлер Крајслеру, убеђен сам, измирићемо до краја године. Једна шестина дуговане количине бакра већ је испоручена крајем прошлог месеца. Ускоро би требало да номинујемо и петнаестак нових пројеката који би били реализовани уз помоћ Немачке, путем кредитних линија, донација или неке врсте техничке помоћи. С њима смо имали једну залеђену ситуацију, а након отварања свих спорних тема немачка страна је прихватила даљи рад Пословног савета. С друге стране, и сусрет са људима из Италије је врло значајан, јер се после тога почело са реализацијом помоћи, донација и кредита који су одобрени још пре три године, али због игнорисања проблема који имамо око Фијата и Заставе та помоћ је била замрзнута. Кад решимо тај проблем, који нас гуши већ 30 година, Застава ће, коначно, моћи да уђе у процес приватизације.
Значај "пребијања" дуга са Русијом:
- "Пребијање" дуга са Русијом је важно зато што ћемо нашу највећу хидроелектрану Ђердап по шестогодишњем пројекту ревитализовати, а да при том производња ни у једном моменту неће стати. Практично, за 100 милиона долара имаћемо нови Ђердап за наредних 30 година. -У том "пребијању" дугова остаје још наш дуг од 55 милиона, који неће бити измирен у новцу, нити ће бити оптерећење за буџет, већ ће бити измирен кроз заједнички улог са Гаспромом у будућим пројектима у нашој земљи. У питању је пројекат изградње гасног депоа у Банатском Двору, који ће омогућити неколико ствари: да у најповољније време набављамо гас и да ниједног момента не дођемо у ситуацију да немамо довољно енергената ове врсте. Биће настављена и гасификација средњег и јужног дела Србије. У Гаспрому не крију намере да уђу у неке наше рафинеријске капацитете, што би значајно побољшало ситуацију у НИС. Постоји и једна њихова идеја око учешћа у приватизацији банака.
Шансе за реализацију пројекта Констанца-Панчево-Омишаљ:
- Од огромне је важности за наш нафтни систем да се реализује пројекат Констанца-Панчево-Омишаљ, пре којег би био још један крак за Трст, тако да би тај нафтовод био у функцији европских потреба. То је најкраћи и најприроднији пут, и дуго је рађена једна таква студија. Хрвати нису баш позитивно гледали на то јер би, на тај начин, изгубили део колача код снабдевања наших рафинерија. Међутим, меморандум су потписале све три стране: Румунија, Србија и Хрватска, и на бази те студије сада ће почети активности у лобирању и приказивању тог пројекта потенцијалним инвеститорима. Највећи део тог нафтовода, када су у питању инвестиције, али и дужина, односи се на Румунију. Ми имамо срећну околност јер би требало да решимо неких 120 километара од румунске границе до Панчева и тако се спојимо са постојећим нафтоводом. То би, после Ђердапа, била највећа државна инвестиција.
Могући лобисти за пројекат нафтовода Констанца-Панчево-Омишаљ:
- Кад сам био у нашој делегацији на преговорима са ММФ-ом у Вашингтону, већ тада нас је један бивши конгресмен повезао и информисао о групи пословних људи који су заинтересовани за реализацију тог пројекта за нафтовод. Битно је да се он прикаже на прави начин, а интереса има и без великог лобирања, јер је то пословно велики подухват.
- Предузели смо добар део активности. Међутим, у Бриселу још нису задовољни извештајем наше полиције и царине, јер постоји велики број сертификата без покрића. Спремни су да нам дају нове, додатне квоте, али стално нас притискају решавањем проблема око тих сертификата. Текстил је у вези са резултатима истраге о шећерној афери, али мислим да ћемо после потписивања самог споразума добити одређене квоте за другу половину године. На неки начин све то било је везано за наше председничке изборе и мислим да су сада у Бриселу доживели велико олакшање.
Сертификати за квалитет:
- Тачно је да многа наша предузећа немају сертификате за квалитет. То су на време урадили само они који су и раније били извозно оријентисани. Међутим, то није лимит за приватизацију, али јесте за продају робе на страном тржишту. Лично, мислим да ће наш пут придруживања ЕУ углавном бити трасиран преко привредних субјеката. То јесте политичко питање, али свака фирма која ће бити приватизована од неког стратешког партнера из ЕУ биће организована на модеран начин, имаће сертификате о квалитету који су потребни за ЕУ. Свака успешна приватизација која има стратешког партнера из ЕУ већ самим тим чином на неки начин је ушла у ЕУ.
Прва велика приватизација у наредном периоду:
- То је приватизација Ливнице у Кикинди, која је у дубиози, са великим дуговима одраније. То ће бити прва фирма у реструктурирању која ће, заправо, бити модел за све остале које очекује тај процес. Оцена приватизације у овој земљи мериће се приватизацијом тих 50-60 фирми за које је предвиђено да уђу у реструктурирање. Ако то буде успешно, имаћемо успешну приватизацију.
Повећање извоза српске привреде:
- Првенствено, морамо ојачати наше трговинске куће и банке. Очекујем велику поплаву страних трговинских кућа које ће, додуше, створити простор за продају и наших производа, али у већој мери донети своју робу широке потрошње. Мислим да би било јако мудро ако пружимо подршку неким нашим трговинским системима попут Маxи дисконта, Ц-маркета, да се даље развију, па да ми у суседним земљама имамо своје трговачке системе који ће највише продавати нашу робу, и то је најлакши начин да повећамо извоз робе широке потрошње. Такође, сматрам да не смемо дозволити да све банке буду приватизоване, већ да би једна или две требало да имају национални предзнак. Као човек који је дошао из производње, тврдим да је микроконкурентност нешто на чему морамо озбиљно да порадимо, и да менаџмент у фирмама нешто сам мења, а не да чека да се промене закони живећи у у заблуди да су они услов за извоз.
УС Стеел:
- Што се тиче УС Стеел-а, немамо разлога да не подржимо њихове активности јер та компанија је прошле године инвестирала 30 милиона долара, ове године још толико. Американци су производњу од 400 хиљада тона пре преузимања фабрике ове године подигли на 1,1 милиона тона, а с новим инвестицијама планирају да до 2006. године буде и дупло већа. Затим, ту имамо читав ланац задовољних: радници, моје Министарство, јер је то постао највећи српски извозник, Министарство финансија јер редовно пуне буџет, ЕПС и НИС јер после много времена опет плаћају рачуне за струју и гас. Многи планови УС Стеел-а врло су охрабрујући. Они доводе једну од чувених компанија и планирају изградњу коксаре, а тај пројекат вредан је око 250 милиона долара. Имају нашу апсолутну подршку за свој рад, а одговори на питања како је трговински суд спровео стечајни поступак, ко је за све то одговоран - то је наша интерна ствар, коју ћемо сигурно довести до краја.
Кина као промотер српске привреде:
- Наш партнер Сајнокем је огромна корпорација која има годишњи промет од 15 милијарди долара, и са њима је потписан споразум на основу којег су се обавезали да ће својим утицајем помоћи и промовисати пласман наших производа, нашег извоза у вредности од 100 милиона долара. У току јуна плаћена је прва рата (према споразуму о измиривању кинеског дуга за нафтни аранжман), тако да је кинески партнер почео да ради на реализацији тог договора. Већ су на видику неки аранжмани наших производа. Пре свега мислим на одређене врсте машина и вина. Прошле недеље наши произвођачи послали су пакете узорака вина за која су Кинези заинтересовани. Надам се да ће ускоро бити потписан и уговор.
Дуговања РТБ Бор према немачком партнеру:
- Дуг који Бор има према Дајмлер Крајслеру, убеђен сам, измирићемо до краја године. Једна шестина дуговане количине бакра већ је испоручена крајем прошлог месеца. Ускоро би требало да номинујемо и петнаестак нових пројеката који би били реализовани уз помоћ Немачке, путем кредитних линија, донација или неке врсте техничке помоћи. С њима смо имали једну залеђену ситуацију, а након отварања свих спорних тема немачка страна је прихватила даљи рад Пословног савета. С друге стране, и сусрет са људима из Италије је врло значајан, јер се после тога почело са реализацијом помоћи, донација и кредита који су одобрени још пре три године, али због игнорисања проблема који имамо око Фијата и Заставе та помоћ је била замрзнута. Кад решимо тај проблем, који нас гуши већ 30 година, Застава ће, коначно, моћи да уђе у процес приватизације.
Значај "пребијања" дуга са Русијом:
- "Пребијање" дуга са Русијом је важно зато што ћемо нашу највећу хидроелектрану Ђердап по шестогодишњем пројекту ревитализовати, а да при том производња ни у једном моменту неће стати. Практично, за 100 милиона долара имаћемо нови Ђердап за наредних 30 година. -У том "пребијању" дугова остаје још наш дуг од 55 милиона, који неће бити измирен у новцу, нити ће бити оптерећење за буџет, већ ће бити измирен кроз заједнички улог са Гаспромом у будућим пројектима у нашој земљи. У питању је пројекат изградње гасног депоа у Банатском Двору, који ће омогућити неколико ствари: да у најповољније време набављамо гас и да ниједног момента не дођемо у ситуацију да немамо довољно енергената ове врсте. Биће настављена и гасификација средњег и јужног дела Србије. У Гаспрому не крију намере да уђу у неке наше рафинеријске капацитете, што би значајно побољшало ситуацију у НИС. Постоји и једна њихова идеја око учешћа у приватизацији банака.
Шансе за реализацију пројекта Констанца-Панчево-Омишаљ:
- Од огромне је важности за наш нафтни систем да се реализује пројекат Констанца-Панчево-Омишаљ, пре којег би био још један крак за Трст, тако да би тај нафтовод био у функцији европских потреба. То је најкраћи и најприроднији пут, и дуго је рађена једна таква студија. Хрвати нису баш позитивно гледали на то јер би, на тај начин, изгубили део колача код снабдевања наших рафинерија. Међутим, меморандум су потписале све три стране: Румунија, Србија и Хрватска, и на бази те студије сада ће почети активности у лобирању и приказивању тог пројекта потенцијалним инвеститорима. Највећи део тог нафтовода, када су у питању инвестиције, али и дужина, односи се на Румунију. Ми имамо срећну околност јер би требало да решимо неких 120 километара од румунске границе до Панчева и тако се спојимо са постојећим нафтоводом. То би, после Ђердапа, била највећа државна инвестиција.
Могући лобисти за пројекат нафтовода Констанца-Панчево-Омишаљ:
- Кад сам био у нашој делегацији на преговорима са ММФ-ом у Вашингтону, већ тада нас је један бивши конгресмен повезао и информисао о групи пословних људи који су заинтересовани за реализацију тог пројекта за нафтовод. Битно је да се он прикаже на прави начин, а интереса има и без великог лобирања, јер је то пословно велики подухват.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи