П:
О:
Читај ми
Коштуница у Стразбуру истакао јасно европско опредељење Србије
Београд/Стразбур,
2. октобар 2007.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је данас, одговарајући на питања европских посланика после обраћања Парламентарној скупштини Савета Европе у Стразбуру, да подељеност Европе око питања статуса Космета говори о демократској расправи коју је важно наставити како би се дошло до решења у складу са европским вредностима и међународним правом.
Коштуница је истакао да је Европа подељена иако се говори о њеној јединствености или неопходности њеног јединства по питању будућег статуса Космета, и додао да то потврђује да европске земље, у духу демократске традиције, имају различит приступ овом проблему – постоје они који мисле да се решење може једноставно и брзо постићи дељењем Србије и они који су свесни тога да проблем може да буде „извезен“ и у њихове земље.
Према његовим речима, право сваке земље је да буде заштићена и да се поштује њен суверенитет, као и да се не дозволи мањинама да оснују државе на територији већ постојећих држава.
Међународна заједница не говори једним гласом и у име једне земље или неколико земаља, одговорио је председник Владе Србије на једно од питања посланика из Албаније, и подсетио на то да је принципе одвајања бивших југословенских република својевремено одредила још Бадинтерова комисија.
У преговорима о Косову и Метохији Србија ће ићи колико је потребно да се дође до компромиса, нагласио је Коштуница и изразио уверење да је компромис могућ иако је много времена изгубљено у преговорима вођеним под патронатом специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија.
Осврћући се на сарадњу са Хашким трибуналом, председник Владе Србије је указао на то да је наша земља озбиљно радила на сарадњи са тим судом и да је остало још само неколико бегунаца.
Од тога је само једно име повезано са Србијом, док је Радован Караџић повезан са другим земљама и могућим договорима које је имао са САД, односно Ричардом Холбруком, објаснио је он и напоменуо да за хапшење бившег команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића постоје технички проблеми.
И друге земље које имају сличне циљеве нису успеле одмах да их испуне. Постоје ратови у свету за које се питамо када ће да се заврше, истакао је Коштуница одговарајући на питање посланика Велике Британије лорда Расела Џонстона, алудирајући на учешће ове државе у рату у Ираку.
Председник Владе Србије је у одговорима на питања посланика истакао јасно европско опредељење наше земље и указао на то да Србија посматра Европу у ширем контексту који укључује и Русију.
Истовремено, он је подсетио на речи француског председника, генерала Шарла де Гола који је говорио о Европи од Атлантика до Урала, и истакао да је у интересу Србије да има добре односе и са Европском унијом и са Русијом.
Коштуница се осврнуо и на споразум о репатријацији својих грађана који немају право боравка у земљама Европске уније, а који је Србија ратификовала, и напоменуо да је наша земља на путу да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
На питање посланика шта ће Србија да учини са приближно 1.000 својих држављана који су илегални имигранти у ЕУ, он је предочио да је Србија спремна да прихвати своје држављане који желе да се врате у земљу.
Председник Владе Србије је одговорио и на питање посланика из Македоније које се односило на спор Српске православне цркве и канонски непризнате Македонске православне цркве, истичући да верује да је компромис могућ, али да то питање морају да реше црквени представници без уплитања државе.
Према његовим речима, право сваке земље је да буде заштићена и да се поштује њен суверенитет, као и да се не дозволи мањинама да оснују државе на територији већ постојећих држава.
Међународна заједница не говори једним гласом и у име једне земље или неколико земаља, одговорио је председник Владе Србије на једно од питања посланика из Албаније, и подсетио на то да је принципе одвајања бивших југословенских република својевремено одредила још Бадинтерова комисија.
У преговорима о Косову и Метохији Србија ће ићи колико је потребно да се дође до компромиса, нагласио је Коштуница и изразио уверење да је компромис могућ иако је много времена изгубљено у преговорима вођеним под патронатом специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија.
Осврћући се на сарадњу са Хашким трибуналом, председник Владе Србије је указао на то да је наша земља озбиљно радила на сарадњи са тим судом и да је остало још само неколико бегунаца.
Од тога је само једно име повезано са Србијом, док је Радован Караџић повезан са другим земљама и могућим договорима које је имао са САД, односно Ричардом Холбруком, објаснио је он и напоменуо да за хапшење бившег команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића постоје технички проблеми.
И друге земље које имају сличне циљеве нису успеле одмах да их испуне. Постоје ратови у свету за које се питамо када ће да се заврше, истакао је Коштуница одговарајући на питање посланика Велике Британије лорда Расела Џонстона, алудирајући на учешће ове државе у рату у Ираку.
Председник Владе Србије је у одговорима на питања посланика истакао јасно европско опредељење наше земље и указао на то да Србија посматра Европу у ширем контексту који укључује и Русију.
Истовремено, он је подсетио на речи француског председника, генерала Шарла де Гола који је говорио о Европи од Атлантика до Урала, и истакао да је у интересу Србије да има добре односе и са Европском унијом и са Русијом.
Коштуница се осврнуо и на споразум о репатријацији својих грађана који немају право боравка у земљама Европске уније, а који је Србија ратификовала, и напоменуо да је наша земља на путу да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
На питање посланика шта ће Србија да учини са приближно 1.000 својих држављана који су илегални имигранти у ЕУ, он је предочио да је Србија спремна да прихвати своје држављане који желе да се врате у земљу.
Председник Владе Србије је одговорио и на питање посланика из Македоније које се односило на спор Српске православне цркве и канонски непризнате Македонске православне цркве, истичући да верује да је компромис могућ, али да то питање морају да реше црквени представници без уплитања државе.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...