П:
О:
Читај ми
До краја године могућа приватизација ПКБ-а
Београд,
5. јул 2004.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус рекао је данас да би Пољопривредни комбинат Београд (ПКБ) могао да буде приватизован до краја године и најавио да ће се Влада о могућој приватизацији свог дела од 54 одсто те компаније изјаснити након изјашњавања осталих акционара.
Аутор:
ФоНет
Лабус је на конференцији за новинаре, одржаној након посете ПКБ-у, истакао ће приватизација морати да гарантује просперитет компаније, боље пословање и више улагања.
Према његовим речима, држава има велики интерес да ова корпорација настави да послује добро, да се омогући наставак инвестиција, подижу пластеници и набави додатна механизација.
Генерални директор ПКБ-а Милош Бугарин обавестио је потпредседника Владе о тренутним ратарским радовима, улагањима и производњи, и навео да жетва у ПКБ-у траје већ две недеље и да је у производњи јечма, на 1.450 хектара, постигнут рекордни принос од више од шест тона по хектару.
Бугарин је изјавио да је завршена и жетва пшенице на приближно 15 одсто засејаних површина са приносима већим од шест тона изузетног квалитета, уз оцену да је слична ситуација и са осталим ратарским културама, при чему ће овогодишњи принос бити изнад десетогодишњег просека.
Као проблем који још није решен у ПКБ-у Бугарин је навео мањак заливних система, иако је ПКБ добио 30 милиона динара кредита из Фонда за развој за њихову куповину.
Према његовим речима, проблем код одређивања цене жита је пораст цена инпута, као што су гориво, струја, мазут, заштитна средства, ђубрива која су у просеку поскупела од 110 до 140 одсто у односу на 2001. годину, док су цене пшенице остале на истом нивоу.
Лабус је обећао да ће држава помоћи ПКБ-у око завршетка планираних пет хектара пластеника у овом комбинату од којих је тренутно у експлоатацији један хектар и оценио да је то добра инвестиција.
Он је изјавио да је Влада спремна да покрије разлику између трошкова производње пшенице и њене тржишне цене у оквиру предвиђеног буџета. Лабус је навео да Влада ради на томе да омогући сељацима да продају своје жито, да покрију трошкове и зараде, и изразио наду да ће у наредних неколико дана бити пронађено задовољавајуће решење за цену пшенице овогодишњег рода.
Потпредседник Владе рекао је да су трошкови производње пшенице у Србији нешто виши него у окружењу, где килограм кошта шест динара и додао да је јасно да са седам динара сељаци не могу да покрију своје трошкове, због чега је држава спремна на то да им надокнади разлику између тржишне цене и њихових трошкова до тржишне цене.
Према његовим речима, Влада жели да помогне и да омогући да цена хлеба не расте кад имамо добар род, при чему из буџета може да буде одвојен још један динар за премију по килограму пшенице.
Он је поводом жалби произвођача поврћа због великог увоза повртарских производа из иностранства, а нарочито из Македоније, истакао да је тај проблем могуће решити само већом домаћом производњом која би конкурисала ценом.
Лабус је изразио оптимизам по питању обнове дозволе за извоз шећера из Србије на тржиште земаља Европске уније и навео да би у наредних седам дана од ресорних министарстава требало да се добију сви одговори на захтев ЕУ да се провери порекло извезених 190.000 тона шећера из Србије, који ће као обједињен извештај бити послати у Брисел.
Он је рекао да су представници Владе у сталном контакту са Бриселом и истакао да је интерес државе да се поново покрене извоз шећера, јер би, према проценама, уз већ постојеће залихе, Србија ове године могла да извезе, приближно 200.000 тона шећера.
Лабус је најавио да ће са представницима ЕУ бити вођени преговори о томе да ли ће Србија добити преференцијале за извоз шећера, или неку квоту која би покрила све производне вишкове.
Према његовим речима, држава има велики интерес да ова корпорација настави да послује добро, да се омогући наставак инвестиција, подижу пластеници и набави додатна механизација.
Генерални директор ПКБ-а Милош Бугарин обавестио је потпредседника Владе о тренутним ратарским радовима, улагањима и производњи, и навео да жетва у ПКБ-у траје већ две недеље и да је у производњи јечма, на 1.450 хектара, постигнут рекордни принос од више од шест тона по хектару.
Бугарин је изјавио да је завршена и жетва пшенице на приближно 15 одсто засејаних површина са приносима већим од шест тона изузетног квалитета, уз оцену да је слична ситуација и са осталим ратарским културама, при чему ће овогодишњи принос бити изнад десетогодишњег просека.
Као проблем који још није решен у ПКБ-у Бугарин је навео мањак заливних система, иако је ПКБ добио 30 милиона динара кредита из Фонда за развој за њихову куповину.
Према његовим речима, проблем код одређивања цене жита је пораст цена инпута, као што су гориво, струја, мазут, заштитна средства, ђубрива која су у просеку поскупела од 110 до 140 одсто у односу на 2001. годину, док су цене пшенице остале на истом нивоу.
Лабус је обећао да ће држава помоћи ПКБ-у око завршетка планираних пет хектара пластеника у овом комбинату од којих је тренутно у експлоатацији један хектар и оценио да је то добра инвестиција.
Он је изјавио да је Влада спремна да покрије разлику између трошкова производње пшенице и њене тржишне цене у оквиру предвиђеног буџета. Лабус је навео да Влада ради на томе да омогући сељацима да продају своје жито, да покрију трошкове и зараде, и изразио наду да ће у наредних неколико дана бити пронађено задовољавајуће решење за цену пшенице овогодишњег рода.
Потпредседник Владе рекао је да су трошкови производње пшенице у Србији нешто виши него у окружењу, где килограм кошта шест динара и додао да је јасно да са седам динара сељаци не могу да покрију своје трошкове, због чега је држава спремна на то да им надокнади разлику између тржишне цене и њихових трошкова до тржишне цене.
Према његовим речима, Влада жели да помогне и да омогући да цена хлеба не расте кад имамо добар род, при чему из буџета може да буде одвојен још један динар за премију по килограму пшенице.
Он је поводом жалби произвођача поврћа због великог увоза повртарских производа из иностранства, а нарочито из Македоније, истакао да је тај проблем могуће решити само већом домаћом производњом која би конкурисала ценом.
Лабус је изразио оптимизам по питању обнове дозволе за извоз шећера из Србије на тржиште земаља Европске уније и навео да би у наредних седам дана од ресорних министарстава требало да се добију сви одговори на захтев ЕУ да се провери порекло извезених 190.000 тона шећера из Србије, који ће као обједињен извештај бити послати у Брисел.
Он је рекао да су представници Владе у сталном контакту са Бриселом и истакао да је интерес државе да се поново покрене извоз шећера, јер би, према проценама, уз већ постојеће залихе, Србија ове године могла да извезе, приближно 200.000 тона шећера.
Лабус је најавио да ће са представницима ЕУ бити вођени преговори о томе да ли ће Србија добити преференцијале за извоз шећера, или неку квоту која би покрила све производне вишкове.
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији
-
Алибунар, 16. април 2024.Почиње изградња новог вртића у Алибунару
-
Осечина, 16. април 2024.У инфраструктуру општине Осечина уложено више од 90 милиона...
-
Београд, 16. април 2024.Обележен Дан сећања на владавину цара Душана