П:
О:
Читај ми
Скупштина усвојила измене закона о држављанству и дувану и ратификовала ЦЕФТА споразум
Београд,
24. септембар 2007.
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене Закона о држављанству којима је омогућено свим Србима који живе ван Србије да добију држављанство матице, измене Закона о дувану и ратификовали ЦЕФТА споразум.
Услов за добијање држављанства Србије, без одрицања страног држављанства, јесте да подносилац захтева има најмање 18 година, да је пословно способан и да потпише изјаву да Србију сматра својом државом.
Држављанином Србије убудуће ће се сматрати и црногорски држављанин који је 3. јуна 2006. године имао пријављено пребивалиште на територији Србије, ако поднесе захтев и писмену изјаву да се сматра држављанином Србије.
Грађани Црне Горе који у тренутку осамостаљивања Црне Горе нису имали пријављено пребивалиште у Србији моћи ће да добију српско држављанство под олакшаним условима који важе за све грађане бивших чланица СФРЈ.
Прецизирано је да ти грађани могу затражити држављанство ако су пунолетни, ако им законски није одузета пословна способност и ако поднесу писмену изјаву да Србију сматрају својој државом.
Припадници других народа и етничких заједница такође могу у року од две године од дана ступања закона на снагу да поднесу захтев за добијање српског држављанства, чиме се право странаца на стицање срспког држављанства временски ограничава.
Измене и допуне Закона о држављанству припремљене су по концепту чија решења треба да обезбеде уређивање стицања и престанка српског држављанства, континуитет држављанства и спречавање настанка апатрида.
Скупштина Србије ратификовала је данас и Споразум о слободној трговини у југоисточној Европи (ЦЕФТА) који предвиђа формирање зоне слободне трговине до 31. децембра 2010. године.
ЦЕФТА предвиђа укидање царинских ограничења за индустријске и пољопривредне производе у земљама региона најкасније до 2010. године.
Споразумом је предвиђена либерализација јавних набавки и јаче привлачење инвестиција у земље потписнице, а повећава се и шанса за излазак на европска тржишта по преференцијалном, повлашћеном третману.
Споразум ЦЕФТА су 19. децембра 2006. године потписале Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Македонија, Молдавија, Србија, Црна Гора и УНМИК.
Скупштина Србије усвојила је данас и измене Закона о дувану, којима се укида обавезан откуп домаћег дувана и изједначавају се акцизе на домаће и стране цигарете.
Закон је тиме усаглашен са правилима Европске уније, Светске трговинске организације и ЦЕФТА споразумом.
Циљ закона је да се обезбеде равноправни и стабилни услови за развој домаће дуванске индустрије, повећање продуктивности и извоз домаћег обрађеног дувана и дуванских производа.
Скупштина Србије усвојила је и Закон о путним исправама којим се уводе нови пасоши Србије, а замена још важећих пасоша бивше СРЈ почеће 1. марта 2008. године.
Законом је утврђено да до краја 2008. године буду замењени сви стари пасоши.
Образац пасоша садржаће простор за аутоматско очитавање података у који се уносе видљиви алфанумерички подаци на исправи, као и заштитне елементе, а пасоши ће важити десет година.
Имена и презимена припадника националних мањина биће уписана у нове пасоше Србије у изворном облику у којем су уписана у извод из матичне књиге рођених.
Утврђена је и дужност органа за издавање путних исправа и виза да обезбеде техничке могућности за уписивање података о имену и презимену припадника националних мањина према језику и правопису мањина.
Путне исправе су пасош, дипломатски пасош, слузбени пасош, путни лист и путне исправе које се издају на основу међународног уговора као што су бродарска и поморска књижица.
Дипломатски и службени пасош могу се издати брачном другу или детету особе која обавља државни посао у иностранству.
Пасош издаје полицијска управа или полицијска станица МУП-а на чијем подручју је пребивалиште, односно боравиште лица које подноси захтев за издавање тог докумета.
Дипломатски и службени пасош издаје Министарство спољних послова, а путни лист дипломатско или конзуларно представништво на чијем се подручју затекао држављанин Србије који је у иностранству без путне исправе.
Усвајање тог закона је један од приоритета у процесу европских интеграција, уз законе о азилу, о државној граници и о странцима.
Скупстина Србије усвојила је и Закон о потврђивању Кјото протокола уз оквирну конвенцију УН о промени климе.
Циљ овог документа је смањење емисије штетних гасова који изазивају ефекат "стаклене баште" и тиме смањење брзине загревања атмосфере.
Овим протоколом развијене земље потписнице у обавези су да до 2012. године за више од пет одсто смање емисију штетних гасова, док земље у развоју, као што је Србија, немају ту обавезу.
Прихватањем протокола, Србија ће имати користи од улагања развијених земља у пројекте чистих технологија јер би оне тиме добиле умањење квоте емисије гасова на својим територијама.
Такође, Србија ће потписивањем протокола обезбедити финансијску помоћ за смањење локалног загађења.
На Конференцији УН за животну средину и развој у Рио де Женеиру јуна 1992. године усвојена је Оквирна конвенција о промени климе, коју је подржала 191 земља, укључујући и Србију.
Уз ову конвенцију, 1997. године усвојен је и Кјото протокол, по коме земље које га ратификују преузимају опште обавезе из Конвенције.
Кјото протокол ступио је на снагу 16. фебруара 2005. године, а до сада му је приступила 171 земља, укључујући и све земље југоисточне Европе.
Скупштина Србије изабрала је данас и Савет Државне ревизорске институције (ДРИ), значајно антикорупцијско тело задужено за контролу свих директних и индиректних корисника буџетских средстава.
За председника Савета ДРИ изабран је Радослав Сретеновић, а за потпредседника Љубица Недељковић.
За чланове Савета ДРИ изабрани су Зоран Тамаш, Љиљана Дмитровић-Шапоња и Наталија Ћатовић.
Скупштина Србије усвојила је и измене Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама којима се пооштравају затворске казне за изгреднике.
Затворске казне за хулигане моћи ће да се изричу у трајању од шест месеци до пет година за оног који је самостално изазвао инцидент.
Знатно су пооштрене казне и за инциденте изазване у групи – уместо досадашње казне од шест месеци до три године затвора, хулиганима који делују у групи моћи ће да буде изречена затворска казна трајања од једне до осам година затвора.
Коловођама хулиганских група биће изрицана затворска казна од једне до десет година, уместо једне до пет година затвора, како предвиђа досадашњи закон.
Такође, изгредницима који су учествовали у нередима у којима је нека особа телесно повређена или је оштећена имовина већег обима биће изрицана казна од шест месеци до пет година затвора.
Затворска казна, по новом закону, прети и службеним и одговорним лицима која на спортској приредби не предузму адекватне мере обезбеђења.
Закон предвиђа и знатно веће новчане казне за учиниоце читавог низа прекршаја који су у вези са одржавањем спортских приредби, као и нове обавезе не само за навијаче већ и за све учеснике тих манифестација.
Новине су да се капије стадиона отварају 120, уместо као до сада, 90 минута пре почетка утакмице, а дефинише се и пратећи простор као део спротског објекта, повећава обавеза спортских савеза, клубова и редарских лица, али и обавезе гостујућег спортског клуба.
МУП-у се дају овлашћења да спречи долазак навијача уколико су групе склоне насилном понашању, или да забрани одржавање утакмице уколико се на поштују наређења овог министарства.
Такође ће бити забрањена продаја алкохола у време одржавања спортске приредбе и три часа пре и после њеног завршетка, и то у спортском објекту и на удаљености до једног километра од њега у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, а у осталим местима на удаљености од 300 метара од спортског објекта.
Држављанином Србије убудуће ће се сматрати и црногорски држављанин који је 3. јуна 2006. године имао пријављено пребивалиште на територији Србије, ако поднесе захтев и писмену изјаву да се сматра држављанином Србије.
Грађани Црне Горе који у тренутку осамостаљивања Црне Горе нису имали пријављено пребивалиште у Србији моћи ће да добију српско држављанство под олакшаним условима који важе за све грађане бивших чланица СФРЈ.
Прецизирано је да ти грађани могу затражити држављанство ако су пунолетни, ако им законски није одузета пословна способност и ако поднесу писмену изјаву да Србију сматрају својој државом.
Припадници других народа и етничких заједница такође могу у року од две године од дана ступања закона на снагу да поднесу захтев за добијање српског држављанства, чиме се право странаца на стицање срспког држављанства временски ограничава.
Измене и допуне Закона о држављанству припремљене су по концепту чија решења треба да обезбеде уређивање стицања и престанка српског држављанства, континуитет држављанства и спречавање настанка апатрида.
Скупштина Србије ратификовала је данас и Споразум о слободној трговини у југоисточној Европи (ЦЕФТА) који предвиђа формирање зоне слободне трговине до 31. децембра 2010. године.
ЦЕФТА предвиђа укидање царинских ограничења за индустријске и пољопривредне производе у земљама региона најкасније до 2010. године.
Споразумом је предвиђена либерализација јавних набавки и јаче привлачење инвестиција у земље потписнице, а повећава се и шанса за излазак на европска тржишта по преференцијалном, повлашћеном третману.
Споразум ЦЕФТА су 19. децембра 2006. године потписале Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Македонија, Молдавија, Србија, Црна Гора и УНМИК.
Скупштина Србије усвојила је данас и измене Закона о дувану, којима се укида обавезан откуп домаћег дувана и изједначавају се акцизе на домаће и стране цигарете.
Закон је тиме усаглашен са правилима Европске уније, Светске трговинске организације и ЦЕФТА споразумом.
Циљ закона је да се обезбеде равноправни и стабилни услови за развој домаће дуванске индустрије, повећање продуктивности и извоз домаћег обрађеног дувана и дуванских производа.
Скупштина Србије усвојила је и Закон о путним исправама којим се уводе нови пасоши Србије, а замена још важећих пасоша бивше СРЈ почеће 1. марта 2008. године.
Законом је утврђено да до краја 2008. године буду замењени сви стари пасоши.
Образац пасоша садржаће простор за аутоматско очитавање података у који се уносе видљиви алфанумерички подаци на исправи, као и заштитне елементе, а пасоши ће важити десет година.
Имена и презимена припадника националних мањина биће уписана у нове пасоше Србије у изворном облику у којем су уписана у извод из матичне књиге рођених.
Утврђена је и дужност органа за издавање путних исправа и виза да обезбеде техничке могућности за уписивање података о имену и презимену припадника националних мањина према језику и правопису мањина.
Путне исправе су пасош, дипломатски пасош, слузбени пасош, путни лист и путне исправе које се издају на основу међународног уговора као што су бродарска и поморска књижица.
Дипломатски и службени пасош могу се издати брачном другу или детету особе која обавља државни посао у иностранству.
Пасош издаје полицијска управа или полицијска станица МУП-а на чијем подручју је пребивалиште, односно боравиште лица које подноси захтев за издавање тог докумета.
Дипломатски и службени пасош издаје Министарство спољних послова, а путни лист дипломатско или конзуларно представништво на чијем се подручју затекао држављанин Србије који је у иностранству без путне исправе.
Усвајање тог закона је један од приоритета у процесу европских интеграција, уз законе о азилу, о државној граници и о странцима.
Скупстина Србије усвојила је и Закон о потврђивању Кјото протокола уз оквирну конвенцију УН о промени климе.
Циљ овог документа је смањење емисије штетних гасова који изазивају ефекат "стаклене баште" и тиме смањење брзине загревања атмосфере.
Овим протоколом развијене земље потписнице у обавези су да до 2012. године за више од пет одсто смање емисију штетних гасова, док земље у развоју, као што је Србија, немају ту обавезу.
Прихватањем протокола, Србија ће имати користи од улагања развијених земља у пројекте чистих технологија јер би оне тиме добиле умањење квоте емисије гасова на својим територијама.
Такође, Србија ће потписивањем протокола обезбедити финансијску помоћ за смањење локалног загађења.
На Конференцији УН за животну средину и развој у Рио де Женеиру јуна 1992. године усвојена је Оквирна конвенција о промени климе, коју је подржала 191 земља, укључујући и Србију.
Уз ову конвенцију, 1997. године усвојен је и Кјото протокол, по коме земље које га ратификују преузимају опште обавезе из Конвенције.
Кјото протокол ступио је на снагу 16. фебруара 2005. године, а до сада му је приступила 171 земља, укључујући и све земље југоисточне Европе.
Скупштина Србије изабрала је данас и Савет Државне ревизорске институције (ДРИ), значајно антикорупцијско тело задужено за контролу свих директних и индиректних корисника буџетских средстава.
За председника Савета ДРИ изабран је Радослав Сретеновић, а за потпредседника Љубица Недељковић.
За чланове Савета ДРИ изабрани су Зоран Тамаш, Љиљана Дмитровић-Шапоња и Наталија Ћатовић.
Скупштина Србије усвојила је и измене Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама којима се пооштравају затворске казне за изгреднике.
Затворске казне за хулигане моћи ће да се изричу у трајању од шест месеци до пет година за оног који је самостално изазвао инцидент.
Знатно су пооштрене казне и за инциденте изазване у групи – уместо досадашње казне од шест месеци до три године затвора, хулиганима који делују у групи моћи ће да буде изречена затворска казна трајања од једне до осам година затвора.
Коловођама хулиганских група биће изрицана затворска казна од једне до десет година, уместо једне до пет година затвора, како предвиђа досадашњи закон.
Такође, изгредницима који су учествовали у нередима у којима је нека особа телесно повређена или је оштећена имовина већег обима биће изрицана казна од шест месеци до пет година затвора.
Затворска казна, по новом закону, прети и службеним и одговорним лицима која на спортској приредби не предузму адекватне мере обезбеђења.
Закон предвиђа и знатно веће новчане казне за учиниоце читавог низа прекршаја који су у вези са одржавањем спортских приредби, као и нове обавезе не само за навијаче већ и за све учеснике тих манифестација.
Новине су да се капије стадиона отварају 120, уместо као до сада, 90 минута пре почетка утакмице, а дефинише се и пратећи простор као део спротског објекта, повећава обавеза спортских савеза, клубова и редарских лица, али и обавезе гостујућег спортског клуба.
МУП-у се дају овлашћења да спречи долазак навијача уколико су групе склоне насилном понашању, или да забрани одржавање утакмице уколико се на поштују наређења овог министарства.
Такође ће бити забрањена продаја алкохола у време одржавања спортске приредбе и три часа пре и после њеног завршетка, и то у спортском објекту и на удаљености до једног километра од њега у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, а у осталим местима на удаљености од 300 метара од спортског објекта.
-
Београд, 7. мај 2024.Вучић дочекао вечерас председника НР Кине Си Ђинпинга
-
Београд, 2. мај 2024.Изабрана нова Влада Србије
-
Београд, 2. мај 2024.У Скупштини Србије настављена расправа о избору нове владе
-
Београд, 1. мај 2024.Нова влада ће у највећој мери бити влада континуитета
-
Београд, 1. мај 2024.Почела седница Народне скупштине на којој се бира нова влада
-
Београд, 30. април 2024.Сутра седница Скупштине Србије о избору нове владе
-
Београд, 26. април 2024.Расписани избори за одборнике скупштина градова и општина за 2....
-
Београд, 23. април 2024.Усвојене измене и допуне Закона о локалним изборима
-
Београд, 30. март 2024.Милош Вучевић мандатар за састав нове Владе
-
Прокупље, 24. март 2024.Србија не пристаје на окупацију и на наређења са стране