П:
О:
Читај ми
Србија никада неће трговати Косовом и Метохијом
Београд/Москва,
24. септембар 2007.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је данас у интервјуу за руски лист „Комерсант", пред одлазак делегације Владе из Москве, да Србија никада неће трговати Косметом и да никада неће признати његову независност.
Аутор:
Фонет
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Да ли чврст став Србије по питању Космета може да омете њену интеграцију у ЕУ:
– Не, Косово и Метохија и наша намера да ступимо у ЕУ су два потпуно различита процеса. И у Европи добро разумеју да би било контрапродуктивно повезивати ова два процеса. Прво, ми никада нећемо трговати Косметом и никада нећемо признати његову независност. Друго, то може да омете демократске реформе у самој Србији. Став Србије по питању Косова и Метохије је став нормалне демократске државе која жели да одбрани своју територијалну целовитост јер је код нас од седам милиона становника половина повезана с Косметом.
Шта ће урадити Београд ако власти Космета у децембру прогласе независност, а запад је призна:
– Ми ћемо учинити све да се то не догоди. Али ако се то догоди, ми никада нећемо признати независност Косова и Метохије. Осим тога, ревидираћемо односе са свим државама које једнострано признају његову независност.
Како у Србији оцењују улогу Русије у косметском процесу:
– За нас је веома значајан принципијелан став руских политичара и ми га ценимо. Престиж Русије у Србији је сада веома висок, рејтинг председника Путина је нешто мало мањи од било ког другог политичара у Србији. Он је сигурно најпопуларнији страни политичар у Србији.
Да ли је ступање у НАТО спољнополитички циљ Београда:
– Како се сви у Русији добро сећају, 1999. године бомбардовали су нас авиони НАТО. И то нико не може да заборави. При томе је и генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер подржао Ахтисаријев план о давању независности Косову и Метохији. Зато је потпуно нормално да људи у Србији не воле НАТО. Без обзира на то, ми, као и Русија, тежимо развијању односа с НАТО у оквиру програма Партнерство за мир. На самиту НАТО, који ће бити одржан 1. априла 2008. године у Букурешту, у Алијансу би требало да буду примљене Хрватска, Македонија и Албанија, тако да ће на Балкану ван НАТО остати само Босна и Херцеговина и Србија. Сва ова питања треба решавати на референдуму, а ако би се такав референдум одржао данас, за ступање у Алијансу гласало би највише 20 одсто Срба.
Сарадња са Хашким трибуналом:
– Нема сумње, свестрано ћемо сарађивати и даље јер то је орган Уједињених нација. То значи да ми морамо да ухапсимо и испоручимо све осумњичене, укључујући генерала Ратка Младића.
Однос Србије према руском капиталу:
– Овде је довољно навести само неколико чињеница. Руски "Лукоил" је један од највећих инвеститора у српску привреду. Компанија је имала одређене проблеме у Србији, али ми смо се с Вагитом Алекперовом срели у Москви и размотрили сва питања. Од сада ћемо се сусретати с њим на свака три месеца. С друге стране, ове године руске компаније су учествовале у приватизацији најкрупније туристичке компаније "Путник" и енергокомпаније "Термоелектро". Такође, Руси су укључени у реконструкцију ХЕ "Ђердап".
Перспективе руског капитала у приватизацији гиганата српске привреде, као што су Рударско-топионичарски комбинат Бор и "ЈАТ ервејз":
– Авио-компанија ће бити приватизована на лето, а тендер за РТБ Бор биће крајем августа и за њега је озбиљно заинтересован "Базовиј елемент". Постоји и још један аранжман, а то је приватизација најкрупнијег произвођача хидраулике за авио-технику и аутомобиле холдинг компаније "Прва петолетка", али засада "Рособоронекспорт" није изашао с предлогом о куповини. Ипак, Влада Србије ће учинити све да овај гигант наше индустрије пређе у руске руке. Планира се приватизација једне од српских државних банака у којој ће, надамо се, моћи да учествују и руске банке.
Колико је реална реализација гасних пројеката у Србији уз учешће руског капитала:
– У децембру прошле године потписали смо Меморандум о разумевању везан за гасовод "Плави поток - 2". Могућности овде постоје и никакве дискриминације руског капитала неће бити. Руским компанијама нису потребне неке посебне привилегије – потребно им је да не буде дискриминације. Узимајући у обзир принципијелни карактер наших односа, може се рећи да су за нас руски бизнисмени први међу једнакима. Ми, са своје стране, желимо да имамо свој део у стварању Сочија 2014. године. Имамо неколико одличних грађевинских компанија које имају искуство у раду на руском тржишту. Компанија "Путеви Ужице" добила је уговор за изградњу дела пута у Сочију, али надамо се да је то само почетак и да ће убудуће бити више уговора.
Да ли чврст став Србије по питању Космета може да омете њену интеграцију у ЕУ:
– Не, Косово и Метохија и наша намера да ступимо у ЕУ су два потпуно различита процеса. И у Европи добро разумеју да би било контрапродуктивно повезивати ова два процеса. Прво, ми никада нећемо трговати Косметом и никада нећемо признати његову независност. Друго, то може да омете демократске реформе у самој Србији. Став Србије по питању Косова и Метохије је став нормалне демократске државе која жели да одбрани своју територијалну целовитост јер је код нас од седам милиона становника половина повезана с Косметом.
Шта ће урадити Београд ако власти Космета у децембру прогласе независност, а запад је призна:
– Ми ћемо учинити све да се то не догоди. Али ако се то догоди, ми никада нећемо признати независност Косова и Метохије. Осим тога, ревидираћемо односе са свим државама које једнострано признају његову независност.
Како у Србији оцењују улогу Русије у косметском процесу:
– За нас је веома значајан принципијелан став руских политичара и ми га ценимо. Престиж Русије у Србији је сада веома висок, рејтинг председника Путина је нешто мало мањи од било ког другог политичара у Србији. Он је сигурно најпопуларнији страни политичар у Србији.
Да ли је ступање у НАТО спољнополитички циљ Београда:
– Како се сви у Русији добро сећају, 1999. године бомбардовали су нас авиони НАТО. И то нико не може да заборави. При томе је и генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер подржао Ахтисаријев план о давању независности Косову и Метохији. Зато је потпуно нормално да људи у Србији не воле НАТО. Без обзира на то, ми, као и Русија, тежимо развијању односа с НАТО у оквиру програма Партнерство за мир. На самиту НАТО, који ће бити одржан 1. априла 2008. године у Букурешту, у Алијансу би требало да буду примљене Хрватска, Македонија и Албанија, тако да ће на Балкану ван НАТО остати само Босна и Херцеговина и Србија. Сва ова питања треба решавати на референдуму, а ако би се такав референдум одржао данас, за ступање у Алијансу гласало би највише 20 одсто Срба.
Сарадња са Хашким трибуналом:
– Нема сумње, свестрано ћемо сарађивати и даље јер то је орган Уједињених нација. То значи да ми морамо да ухапсимо и испоручимо све осумњичене, укључујући генерала Ратка Младића.
Однос Србије према руском капиталу:
– Овде је довољно навести само неколико чињеница. Руски "Лукоил" је један од највећих инвеститора у српску привреду. Компанија је имала одређене проблеме у Србији, али ми смо се с Вагитом Алекперовом срели у Москви и размотрили сва питања. Од сада ћемо се сусретати с њим на свака три месеца. С друге стране, ове године руске компаније су учествовале у приватизацији најкрупније туристичке компаније "Путник" и енергокомпаније "Термоелектро". Такође, Руси су укључени у реконструкцију ХЕ "Ђердап".
Перспективе руског капитала у приватизацији гиганата српске привреде, као што су Рударско-топионичарски комбинат Бор и "ЈАТ ервејз":
– Авио-компанија ће бити приватизована на лето, а тендер за РТБ Бор биће крајем августа и за њега је озбиљно заинтересован "Базовиј елемент". Постоји и још један аранжман, а то је приватизација најкрупнијег произвођача хидраулике за авио-технику и аутомобиле холдинг компаније "Прва петолетка", али засада "Рособоронекспорт" није изашао с предлогом о куповини. Ипак, Влада Србије ће учинити све да овај гигант наше индустрије пређе у руске руке. Планира се приватизација једне од српских државних банака у којој ће, надамо се, моћи да учествују и руске банке.
Колико је реална реализација гасних пројеката у Србији уз учешће руског капитала:
– У децембру прошле године потписали смо Меморандум о разумевању везан за гасовод "Плави поток - 2". Могућности овде постоје и никакве дискриминације руског капитала неће бити. Руским компанијама нису потребне неке посебне привилегије – потребно им је да не буде дискриминације. Узимајући у обзир принципијелни карактер наших односа, може се рећи да су за нас руски бизнисмени први међу једнакима. Ми, са своје стране, желимо да имамо свој део у стварању Сочија 2014. године. Имамо неколико одличних грађевинских компанија које имају искуство у раду на руском тржишту. Компанија "Путеви Ужице" добила је уговор за изградњу дела пута у Сочију, али надамо се да је то само почетак и да ће убудуће бити више уговора.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи