П:
О:
Читај ми
Сви политички фактори у Србији одлучни у решавању проблема ромске заједнице
Београд,
19. септембар 2007.
Председник Скупштине Србије Оливер Дулић оценио је данас да Роми у Србији живе у условима недостојним човека у 21. веку и апеловао на јединствену акцију друштва да се њихов статус побољша, а услови живота унапреде.
Дулић је, отварајући округли сто на тему "Србија у реализацији програма унапређења положаја Рома" у згради Скупштине Србије, истакао да су парламент и сви политички фактори у земљи свесни проблема ромске заједнице и одлучни да створе системске услове за њихово решавање.
Председник Службе за људска и мањинска права Владе Србије Петар Лађевић подсетио је на то да су од 2002. године створене само основне претпоставке за решавање ромског питања.
Србија је постала саставни део пројекта "Декада Рома 2005–2015. године", навео је Лађевић и напоменуо да су створени и социјални оквири за деловање ромских невладиних организација, формирана Служба за људска и мањинска права и Секретаријат за реализацију акционих планова на локалном нивоу.
Према његовим речима, Служба координира све активности, учествује у реализацији циљева "Декаде Рома" и пројектима реадмисије, а захваљујући додатним средствима из буџета, од 1. октобра почеће и реализација конкретних програма за унапређење положаја Рома у области запошљавања, образовања, здравства и становања.
Он је најавио да ће од јуна 2008. године Србија бити домаћин "Декаде Рома", што је и додатно обавезује на то да као држава препозна проблеме у свим областима и створи услове за њихово решавање.
Домаћин скупа, народни посланик Срђан Шајн, оценио је да присуство представника ромских партија у парламенту значи нови квалитет и доприноси стварању законодавних и институционалних услова за бржу друштвену интеграцију Рома.
У Србији званично живи 102.000, а незванично приближно 400.000 Рома, док је више од 100.000 Рома избегло са Косова и Метохије, а приближно 50.000 чека на реадмисију из земаља западне Европе, прецизирао је Шајн.
Према његовим речима, у Србији постоји политичка воља да се проблем Рома реши, али је потребно дефинисати институционални оквир и бити реалан у захтевима, имајући у виду тешкоће у којима се земља налази.
У расправи су учествовали посланици парламентарних странака, представници ОЕБС-а, УНХЦР-а и невладиних организација који су поздравили постојање политичке воље да се унапреди положај Рома.
Они су указали на то да Србија, пре свега, треба да усвоји националну стратегију за унапређење положаја Рома, антидискриминациони закон и обезбеди буџет за реализацију конкретних акционих планова.
Закључци са овог скупа биће у петак, 21. септембра, предочени Одбору за људска и мањинска права Скупштине Србије.
Председник Службе за људска и мањинска права Владе Србије Петар Лађевић подсетио је на то да су од 2002. године створене само основне претпоставке за решавање ромског питања.
Србија је постала саставни део пројекта "Декада Рома 2005–2015. године", навео је Лађевић и напоменуо да су створени и социјални оквири за деловање ромских невладиних организација, формирана Служба за људска и мањинска права и Секретаријат за реализацију акционих планова на локалном нивоу.
Према његовим речима, Служба координира све активности, учествује у реализацији циљева "Декаде Рома" и пројектима реадмисије, а захваљујући додатним средствима из буџета, од 1. октобра почеће и реализација конкретних програма за унапређење положаја Рома у области запошљавања, образовања, здравства и становања.
Он је најавио да ће од јуна 2008. године Србија бити домаћин "Декаде Рома", што је и додатно обавезује на то да као држава препозна проблеме у свим областима и створи услове за њихово решавање.
Домаћин скупа, народни посланик Срђан Шајн, оценио је да присуство представника ромских партија у парламенту значи нови квалитет и доприноси стварању законодавних и институционалних услова за бржу друштвену интеграцију Рома.
У Србији званично живи 102.000, а незванично приближно 400.000 Рома, док је више од 100.000 Рома избегло са Косова и Метохије, а приближно 50.000 чека на реадмисију из земаља западне Европе, прецизирао је Шајн.
Према његовим речима, у Србији постоји политичка воља да се проблем Рома реши, али је потребно дефинисати институционални оквир и бити реалан у захтевима, имајући у виду тешкоће у којима се земља налази.
У расправи су учествовали посланици парламентарних странака, представници ОЕБС-а, УНХЦР-а и невладиних организација који су поздравили постојање политичке воље да се унапреди положај Рома.
Они су указали на то да Србија, пре свега, треба да усвоји националну стратегију за унапређење положаја Рома, антидискриминациони закон и обезбеди буџет за реализацију конкретних акционих планова.
Закључци са овог скупа биће у петак, 21. септембра, предочени Одбору за људска и мањинска права Скупштине Србије.
-
Београд, 2. мај 2024.Изабрана нова Влада Србије
-
Београд, 2. мај 2024.У Скупштини Србије настављена расправа о избору нове владе
-
Београд, 1. мај 2024.Нова влада ће у највећој мери бити влада континуитета
-
Београд, 1. мај 2024.Почела седница Народне скупштине на којој се бира нова влада
-
Београд, 30. април 2024.Сутра седница Скупштине Србије о избору нове владе
-
Београд, 26. април 2024.Расписани избори за одборнике скупштина градова и општина за 2....
-
Београд, 23. април 2024.Усвојене измене и допуне Закона о локалним изборима
-
Београд, 30. март 2024.Милош Вучевић мандатар за састав нове Владе
-
Прокупље, 24. март 2024.Србија не пристаје на окупацију и на наређења са стране
-
Београд, 20. март 2024.Ана Брнабић изабрана за председницу Скупштине Србије