Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов отворио је данас 10. регионалну конференцију о трендовима у телекомуникацијама и медијима „Дигитал 2023“.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов отворио је данас 10. регионалну конференцију о трендовима у телекомуникацијама и медијима „Дигитал 2023“.
Жигманов је у уводном обраћању у хотелу „Хајат“ нагласио да је Влада Србије препознала значај дигитализације и развоја електронске управе, што је допринело значајном развоју у овој области у протеклих неколико година.
Према његовим речима, дигитализацијом, као једним од приоритета Владе, трансформише се начин рада јавне управе и подиже њена економичност, транспарентност и квалитет рада.
Он је подсетио на то да је Влада усвојила и Стратегију развоја вештачке интелигенције за период 2020–2025. године.
Реализација мера предвиђених овом стратегијом требало би да осигура да се вештачка интелигенција развија и примењује на безбедан начин и у складу са међународно препознатим етичким принципима, како би се искористио потенцијал ове технологије за унапређење квалитета живота сваког појединца и друштва у целини, као и за достизање циљева одрживог развоја из Агенде 2030 УН.
Министар се осврнуо и на феномен друштвених мрежа, оцењујући да њиховим коришћењем лако и брзо можемо доћи до информација, али и скренути пажњу на неку друштвену појаву, или на ствари које су нам лично важне.
Са друге стране, како је упозорио, један од највећих изазова на друштвеним мрежама јесте појава говора мржње, који многи користе у онлајн простору, кријући се иза универзалног права слободе говора.
Говор мржње није слобода говора, то је забрањени облик говора који ограничава слободу изражавања јер дискриминише одређене рањиве групе у друштву и подстиче негативне емоције, агресивност и непријатељство, објаснио је Жигманов и додао да је зато важно да он буде препознат како би се правовремено реаговало.
У том контексту, министар је говорио и о вршњачком насиљу које се појављује не само у реалном, већ и у дигиталном простору, што је такође појава против које као друштво треба да се боримо.
Он је напоменуо да је ресорно министарство прошле године, на Међународни дан људских права, уручило захвалнице браниоцима људских права, као и за посебан допринос у информисању јавности у овој области, посебно рањивих и маргинализованих друштвених група.
Овакву праксу наставићемо и у наредном периоду, поручио је Жигманов.