П:
О:
Читај ми
Успешан рад Владе Србије у првих сто дана
Београд,
30. август 2007.
На седници Владе Републике Србије, отвореној за јавност, у оквиру прве тачке дневног реда председник Владе Војислав Коштуница и потпредседник Владе Божидар Ђелић представили су рад Владе Србије у протеклих сто дана.
Војислав Коштуница и Божидар Ђелић
Коштуница је том приликом поздравио наставак преговора о статусу Косова и Метохије, али је упозорио на то да није отклоњена опасност да албански сепаратисти једнострано, до краја године, прогласе независност јужне српске покрајине.
Он је указао на то да је елиминисањем Ахтисаријевог плана трајно отклоњена могућност да Савет безбедности УН донесе одлуку о "одузимању" дела српске територије.
Спречили смо да се донесе нова резолуција која би представљала основу за проглашење независности јужне српске покрајине, рекао је Коштуница и истакао да је трајно отклањање те опасности резултат заједничке политике Србије и Руске Федерације, при чему је као успех Владе означио то што је покренут нови преговарачки процес о јужној покрајини.
Добили смо уместо једног посредника три – САД, Европску унију и Руску Федерацију, навео је председник Владе и нагласио да је очување Косова и Метохије у саставу Србије најважнији државни и национални интерес.
Он је најавио да ће Србија искористити шансу која јој се пружа у наставку преговора о статусу Космета и да ће се трудити да пронађе компромисно решење у складу са Повељом УН и Уставом Србије.
Према његовим речима, прави предмет бечких преговора је статус покрајине, док друга питања могу да буду тема разговора, али само у оквиру статусног питања.
Коштуница је подсетио на то да су ставови српске и албанске стране непомирљиви јер прва инсистира на томе да право треба поштовати, а друга – да га не треба поштовати.
Влада у предстојећем периоду мора стално да упозорава међународну заједницу на спремност косовских Албанаца да прогласе једнострану независност јужне покрајине, навео је он и додао да ће Влада поништити сваки акт једностране независности, при чему ће, уколико косовски Албанци прогласе независност, Влада пронаћи начин којим ће одговорити на покушај отимања територије.
Председник Владе је истакао да су, поред Косова и Метохије, приоритети Владе и сарадња са Хашким трибуналом, подизање стандарда грађана и борба против криминала.
Када је реч о европским интеграцијама, Коштуница је подсетио на то да су након формирања Владе настављени преговори о стабилизацији и придруживању ЕУ, као и да ће 10. септембра бити одржана последња техничка рунда преговора са Европском комисијом.
Он је прецизирао да су усвојена и два акциона плана, од којих је један везан за усклађивање домаћих прописа са европским, док се други односи на имплементацију европског партнерства.
Коштуница је истакао да је у оквиру процеса европских интеграција значајно и парафирање Споразума о визним олакшицама, као и то што је утврђен Предлог закона о путним исправама.
Поводом сарадње Србије са Хашким трибуналом, Коштуница је рекао да извршна власт преузима све мере да та сарадња буде што пре окончана.
Србија је одлучна да тај део обавеза мора испунити, нагласио је он и подсетио на формирање Савета за националну безбедност, као и на чињеницу да су службе војске и полиције још више ангажоване на сарадњи са Трибуналом, што показује хапшење и изручење генерала Здравка Толимира и Властимира Ђорђевића.
Коштуница је изјавио да је у првих 100 дана рада Влада предузела низ мера у циљу обезбеђења одрживог привредног раста, макроекономске стабилности, већег прилива инвестиција, повећања извоза и отварања нових радних места.
Он је навео да о успешности рада Владе у тим областима говоре подаци да је стопа раста бруто друштвеног производа у првој половини године износила 8,7 одсто, а да је спољнотрговинска размена у истом периоду била 9,1 милијарду евра.
Вредност увоза износила је 6,1 милијарду евра, а вредност извоза три милијарде евра, што је 32 одсто више него у истом периоду прошле године, указао је Коштуница.
Према његовим речима, девизне резерве износе више од 13 милијарди долара, стопа инфлације у првој половини године 4,2 одсто, раст индустријске производње је 5,2 одсто, а реални пораст просечне нето зараде је 24,4 одсто у односу на прву половину прошле године.
Коштуница је подсетио на то да је повећана минимална зарада са 55 на 63,5 динара по радном сату и истакао да је Влада предузела низ мера за подстицање привредних активности, као што је подршка развоју малих и средњих предузећа у најнеразвијеним општинама, а обезбеђено је 5,3 милијарде динара за активне мере запошљавања.
Председник Владе је указао на то да је уз посредовање Националне службе за запошљавање запослено 27.000 људи, што представља раст од 12,6 одсто у односу на претходну годину.
Он је додао да су у сарадњи са Светском банком обезбеђена средства за пројекте решавања еколошких и социјалних проблема у борској општини, рехабилитацију система за наводњавање, при чему се посебна пажња посвећује и развоју пољопривреде.
Говорећи о борби против корупције и организованог криминала, Коштуница је истакао да је у 100 дана раде покренут поступак против "дуванске мафије" која се терети да је државу оштетила за 40 милиона евра, и откривена је "нафтна мафија" која је државу оштетила за 10 милиона евра.
Председник Владе је нагласио да је борба против “нарко-мафије” један од најважнијих и најтежих приоритета Владе и МУП-а, и истакао да је у првих 100 дана рада Владе полиција пресекла девет канала за кријумчарење и запленила више од 200 килограма дроге.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је да је након првих 100 дана Владе очувана макроекономска стабилност у земљи, а да су резултати Владе у процесу решавања статуса Косова и Метохије и наставка европских интеграција евидентни.
Он је изразио уверење да ће Србија до 1. октобра парафирати Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и додао да је до парафирања споразума остала још једна техничка рунда преговора, која ће бити одржана 10. септембра.
Ђелић је рекао да је Влада Србије, 28 дана после формирања, 13. јуна успела да настави преговоре са ЕУ, после 13 месеци блокаде.
Као успех Владе, Ђелић је навео и парафирање Споразума о визним олакшицама и Јединственог споразума о реадмисији, који би требало да буду потписани 18. септембра у Бриселу, да би на снагу ступили 1. јануара идуће године.
Он је изразио наду да ће до краја 2008. године Србија бити стављена на белу шенген листу, односно да ће имати безвизни режим са ЕУ.
Ђелић је подсетио и на усвајање Европске повеље о локалној самоуправи и додао да би до краја године Скупштина Србије требало да усвоји 44 закона, који ће бити усклађени са правном тековином ЕУ.
Потпредседник Владе је рекао да је Влада јединствена у решавању питања Косова и Метохије и нагласио да то јединство, одбрана интегритета наше земље и чињеница да никада нећемо прихватити независност Космета нису никакав политички трик, већ дубинска државничка политика свих партија које формирају Владу.
Ђелић је додао да у међународној заједници више нико не сумња у решеност Србије да заокружи сарадњу са Хашким трибуналом.
Када је реч о борби за људска права и борби против корупције, он је указао на то да је парламент усвојио Конвенцију о сарадњи полиције у југоисточној Европи, док је буџет за правосуђе повећан 35 одсто и предузете су мере за безбедност судова.
Говорећи о успесима Владе у области економије, Ђелић је издвојио укидање пореза на пренос апсолутних права на куповину првог стана и порез на додату вредност (ПДВ) на куповину станова у новоградњи, као и смањење ПДВ-а на информатичку опрему са 18 на 8 одсто.
Такође, обезбеђен је подстицај за пољопривредну производњу, издвојена средства за кредите без хипотеке за започињање бизниса, док је за развој инфраструктуре издвојено 44 милијарде динара, рекао је Ђелић.
Он је истакао да су започете приватизације "Јат ервејза", "Јат технике", Робних кућа "Београд" и "Генекса", и најавио да ће у петак, 31. августа, бити расписан нови тендер за РТБ Бор.
Потпредседник Владе је нагласио да су добри резултати остварени и у домену просвете и здравства, док су у области екологије први пут започета хапшења загађивача.
Ђелић је изјавио да је, после првих 100 дана Владе, очувана макроекономска стабилност у земљи, при чему су у првој половини године јавне финансије оствариле суфицит од 48 милијарди динара.
Он је изразио очекивање да ће стопа инфлације до краја године остати у планираном оквиру од 6,5 одсто, уз подсећање на то да је реални доходак у Србији за седам месеци порастао за 11,5 одсто, као и да је просечна нето плата у јулу износила 27.752 динара.
Поредећи плате у Србији и околним земљама, он је оценио да српски просек плата није велики, али да је већи него у Бугарској, БиХ и Македонији, као и да је циљ Србије да што пре достигне земље које имају већи просек зарада.
Он је указао на то да је елиминисањем Ахтисаријевог плана трајно отклоњена могућност да Савет безбедности УН донесе одлуку о "одузимању" дела српске територије.
Спречили смо да се донесе нова резолуција која би представљала основу за проглашење независности јужне српске покрајине, рекао је Коштуница и истакао да је трајно отклањање те опасности резултат заједничке политике Србије и Руске Федерације, при чему је као успех Владе означио то што је покренут нови преговарачки процес о јужној покрајини.
Добили смо уместо једног посредника три – САД, Европску унију и Руску Федерацију, навео је председник Владе и нагласио да је очување Косова и Метохије у саставу Србије најважнији државни и национални интерес.
Он је најавио да ће Србија искористити шансу која јој се пружа у наставку преговора о статусу Космета и да ће се трудити да пронађе компромисно решење у складу са Повељом УН и Уставом Србије.
Према његовим речима, прави предмет бечких преговора је статус покрајине, док друга питања могу да буду тема разговора, али само у оквиру статусног питања.
Коштуница је подсетио на то да су ставови српске и албанске стране непомирљиви јер прва инсистира на томе да право треба поштовати, а друга – да га не треба поштовати.
Влада у предстојећем периоду мора стално да упозорава међународну заједницу на спремност косовских Албанаца да прогласе једнострану независност јужне покрајине, навео је он и додао да ће Влада поништити сваки акт једностране независности, при чему ће, уколико косовски Албанци прогласе независност, Влада пронаћи начин којим ће одговорити на покушај отимања територије.
Председник Владе је истакао да су, поред Косова и Метохије, приоритети Владе и сарадња са Хашким трибуналом, подизање стандарда грађана и борба против криминала.
Када је реч о европским интеграцијама, Коштуница је подсетио на то да су након формирања Владе настављени преговори о стабилизацији и придруживању ЕУ, као и да ће 10. септембра бити одржана последња техничка рунда преговора са Европском комисијом.
Он је прецизирао да су усвојена и два акциона плана, од којих је један везан за усклађивање домаћих прописа са европским, док се други односи на имплементацију европског партнерства.
Коштуница је истакао да је у оквиру процеса европских интеграција значајно и парафирање Споразума о визним олакшицама, као и то што је утврђен Предлог закона о путним исправама.
Поводом сарадње Србије са Хашким трибуналом, Коштуница је рекао да извршна власт преузима све мере да та сарадња буде што пре окончана.
Србија је одлучна да тај део обавеза мора испунити, нагласио је он и подсетио на формирање Савета за националну безбедност, као и на чињеницу да су службе војске и полиције још више ангажоване на сарадњи са Трибуналом, што показује хапшење и изручење генерала Здравка Толимира и Властимира Ђорђевића.
Коштуница је изјавио да је у првих 100 дана рада Влада предузела низ мера у циљу обезбеђења одрживог привредног раста, макроекономске стабилности, већег прилива инвестиција, повећања извоза и отварања нових радних места.
Он је навео да о успешности рада Владе у тим областима говоре подаци да је стопа раста бруто друштвеног производа у првој половини године износила 8,7 одсто, а да је спољнотрговинска размена у истом периоду била 9,1 милијарду евра.
Вредност увоза износила је 6,1 милијарду евра, а вредност извоза три милијарде евра, што је 32 одсто више него у истом периоду прошле године, указао је Коштуница.
Према његовим речима, девизне резерве износе више од 13 милијарди долара, стопа инфлације у првој половини године 4,2 одсто, раст индустријске производње је 5,2 одсто, а реални пораст просечне нето зараде је 24,4 одсто у односу на прву половину прошле године.
Коштуница је подсетио на то да је повећана минимална зарада са 55 на 63,5 динара по радном сату и истакао да је Влада предузела низ мера за подстицање привредних активности, као што је подршка развоју малих и средњих предузећа у најнеразвијеним општинама, а обезбеђено је 5,3 милијарде динара за активне мере запошљавања.
Председник Владе је указао на то да је уз посредовање Националне службе за запошљавање запослено 27.000 људи, што представља раст од 12,6 одсто у односу на претходну годину.
Он је додао да су у сарадњи са Светском банком обезбеђена средства за пројекте решавања еколошких и социјалних проблема у борској општини, рехабилитацију система за наводњавање, при чему се посебна пажња посвећује и развоју пољопривреде.
Говорећи о борби против корупције и организованог криминала, Коштуница је истакао да је у 100 дана раде покренут поступак против "дуванске мафије" која се терети да је државу оштетила за 40 милиона евра, и откривена је "нафтна мафија" која је државу оштетила за 10 милиона евра.
Председник Владе је нагласио да је борба против “нарко-мафије” један од најважнијих и најтежих приоритета Владе и МУП-а, и истакао да је у првих 100 дана рада Владе полиција пресекла девет канала за кријумчарење и запленила више од 200 килограма дроге.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је да је након првих 100 дана Владе очувана макроекономска стабилност у земљи, а да су резултати Владе у процесу решавања статуса Косова и Метохије и наставка европских интеграција евидентни.
Он је изразио уверење да ће Србија до 1. октобра парафирати Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и додао да је до парафирања споразума остала још једна техничка рунда преговора, која ће бити одржана 10. септембра.
Ђелић је рекао да је Влада Србије, 28 дана после формирања, 13. јуна успела да настави преговоре са ЕУ, после 13 месеци блокаде.
Као успех Владе, Ђелић је навео и парафирање Споразума о визним олакшицама и Јединственог споразума о реадмисији, који би требало да буду потписани 18. септембра у Бриселу, да би на снагу ступили 1. јануара идуће године.
Он је изразио наду да ће до краја 2008. године Србија бити стављена на белу шенген листу, односно да ће имати безвизни режим са ЕУ.
Ђелић је подсетио и на усвајање Европске повеље о локалној самоуправи и додао да би до краја године Скупштина Србије требало да усвоји 44 закона, који ће бити усклађени са правном тековином ЕУ.
Потпредседник Владе је рекао да је Влада јединствена у решавању питања Косова и Метохије и нагласио да то јединство, одбрана интегритета наше земље и чињеница да никада нећемо прихватити независност Космета нису никакав политички трик, већ дубинска државничка политика свих партија које формирају Владу.
Ђелић је додао да у међународној заједници више нико не сумња у решеност Србије да заокружи сарадњу са Хашким трибуналом.
Када је реч о борби за људска права и борби против корупције, он је указао на то да је парламент усвојио Конвенцију о сарадњи полиције у југоисточној Европи, док је буџет за правосуђе повећан 35 одсто и предузете су мере за безбедност судова.
Говорећи о успесима Владе у области економије, Ђелић је издвојио укидање пореза на пренос апсолутних права на куповину првог стана и порез на додату вредност (ПДВ) на куповину станова у новоградњи, као и смањење ПДВ-а на информатичку опрему са 18 на 8 одсто.
Такође, обезбеђен је подстицај за пољопривредну производњу, издвојена средства за кредите без хипотеке за започињање бизниса, док је за развој инфраструктуре издвојено 44 милијарде динара, рекао је Ђелић.
Он је истакао да су започете приватизације "Јат ервејза", "Јат технике", Робних кућа "Београд" и "Генекса", и најавио да ће у петак, 31. августа, бити расписан нови тендер за РТБ Бор.
Потпредседник Владе је нагласио да су добри резултати остварени и у домену просвете и здравства, док су у области екологије први пут започета хапшења загађивача.
Ђелић је изјавио да је, после првих 100 дана Владе, очувана макроекономска стабилност у земљи, при чему су у првој половини године јавне финансије оствариле суфицит од 48 милијарди динара.
Он је изразио очекивање да ће стопа инфлације до краја године остати у планираном оквиру од 6,5 одсто, уз подсећање на то да је реални доходак у Србији за седам месеци порастао за 11,5 одсто, као и да је просечна нето плата у јулу износила 27.752 динара.
Поредећи плате у Србији и околним земљама, он је оценио да српски просек плата није велики, али да је већи него у Бугарској, БиХ и Македонији, као и да је циљ Србије да што пре достигне земље које имају већи просек зарада.
-
Београд, 11. мај 2024.У оквиру наградне игре "Узми рачун и победи" извучени добитници...
-
Београд, 11. мај 2024.Упућена хуманитарна помоћ Палестини
-
Београд, 11. мај 2024.Селаковић упутио телеграм саучешћа поводом смрти Светомира...
-
Београд, 10. мај 2024.Сарадња Србије и Словеније у домену културе
-
Београд, 10. мај 2024.Жигманов честитао Дан бошњачке националне заставе
-
Крагујевац, 10. мај 2024.Вишечланим породицама посветити посебну пажњу
-
Београд, 10. мај 2024.Брз развој јавног бележништва у нашој земљи
-
Београд, 10. мај 2024.Подршка Међународне уније нотара развоју јавног бележништва у...
-
Крагујевац, 10. мај 2024.Само здрави људи могу уживати људска права у пуном капацитету
-
Београд, 10. мај 2024.Србија опредељена за неговање традиционално добрих односа са УАЕ