П:
О:
Читај ми
У Србији се рециклира приближно 10 одсто отпада
Београд,
30. август 2007.
Директор Агенције за рециклажу Републике Србије Гордана Перовић изјавила је данас да је у бази података ове агенције регистровано 258 предузећа која се баве сакупљањем, разврставањем, припремом и прерадом секундарних сировина, као и увозом и извозом отпада.
Перовић је у изјави за агенцију Танјуг навела да се у Србији рециклира приближно 10 одсто отпада, док у развијеним земљама и земљама у окружењу тај проценат износи од 15 до 40 одсто.
Према њеним речима, већина предузећа у Србији рециклира металне отпатке и остатке, при чему је 179 предузећа регистровано за прикупљање и прераду ових секундарних сировина, од којих девет прикупља оловне акумулаторе.
Она је прецизирала да су током 2006. и 2007. године отпад извозила 124 предузећа, уз напомену да се највише извози отпад од метала, папира, картона, стакла, текстилни отпад, отпад од пластике, струготине, гуме, електрични и електронски склопови и оловни акумулатори.
Говорећи о потенцијалу Србије у области рециклаже, Перовић је подсетила на то да је "Ју-Ес стил" велики прерађивач отпада и остатака од гвожђа и челика, док отпад од обојених метала прерађују ваљаоница алуминијума ''Импол Севал" из Севојна, ''034'' из Крагујевца и РТБ Бор група из Бора.
Такође, Перовић је истакла да оловне акумулаторе прерађује концерн "Фармаком МБ" из Шапца, док у нашој земљи постоје и предузећа за прераду отпада од метала која поседују одговарајућу опрему за прераду старих возила која организовано сакупљају.
Када је реч о пластици, евидентан је пораст предузећа која се баве прикупљањем и примарном прерадом ПЕТ амбалаже и такву сировину извозе у иностранство на даљу прераду, објаснила је директор Агенције за рециклажу.
У протекле две године регистрована су два предузећа чија је делатност сакупљање отпада од електричне и електронске опреме, навела је она и указала на то да ове фирме, у зависности од врсте отпада, извозе опасне компоненте у иностранство на третман, док метал и пластику предају домаћим капацитетима на даљу прераду.
Перовић је предочила да велики проблем представља чињеница да не постоји ниједно регистровано предузеће које се бави откупом, складиштењем и рерафинацијом отпадних уља и отпадних уљних емулзија.
Не постоје поуздани подаци из базе података на који начин се поступа са овом врстом отпада у Србији, али постоје евидентиране количине ове врсте отпада који се ствара у континуитету, нагласила је директор Агенције за рециклажу.
Према њеним речима, већина предузећа у Србији рециклира металне отпатке и остатке, при чему је 179 предузећа регистровано за прикупљање и прераду ових секундарних сировина, од којих девет прикупља оловне акумулаторе.
Она је прецизирала да су током 2006. и 2007. године отпад извозила 124 предузећа, уз напомену да се највише извози отпад од метала, папира, картона, стакла, текстилни отпад, отпад од пластике, струготине, гуме, електрични и електронски склопови и оловни акумулатори.
Говорећи о потенцијалу Србије у области рециклаже, Перовић је подсетила на то да је "Ју-Ес стил" велики прерађивач отпада и остатака од гвожђа и челика, док отпад од обојених метала прерађују ваљаоница алуминијума ''Импол Севал" из Севојна, ''034'' из Крагујевца и РТБ Бор група из Бора.
Такође, Перовић је истакла да оловне акумулаторе прерађује концерн "Фармаком МБ" из Шапца, док у нашој земљи постоје и предузећа за прераду отпада од метала која поседују одговарајућу опрему за прераду старих возила која организовано сакупљају.
Када је реч о пластици, евидентан је пораст предузећа која се баве прикупљањем и примарном прерадом ПЕТ амбалаже и такву сировину извозе у иностранство на даљу прераду, објаснила је директор Агенције за рециклажу.
У протекле две године регистрована су два предузећа чија је делатност сакупљање отпада од електричне и електронске опреме, навела је она и указала на то да ове фирме, у зависности од врсте отпада, извозе опасне компоненте у иностранство на третман, док метал и пластику предају домаћим капацитетима на даљу прераду.
Перовић је предочила да велики проблем представља чињеница да не постоји ниједно регистровано предузеће које се бави откупом, складиштењем и рерафинацијом отпадних уља и отпадних уљних емулзија.
Не постоје поуздани подаци из базе података на који начин се поступа са овом врстом отпада у Србији, али постоје евидентиране количине ове врсте отпада који се ствара у континуитету, нагласила је директор Агенције за рециклажу.
-
Београд, 11. мај 2024.У оквиру наградне игре "Узми рачун и победи" извучени добитници...
-
Београд, 11. мај 2024.Упућена хуманитарна помоћ Палестини
-
Београд, 11. мај 2024.Селаковић упутио телеграм саучешћа поводом смрти Светомира...
-
Београд, 10. мај 2024.Сарадња Србије и Словеније у домену културе
-
Београд, 10. мај 2024.Жигманов честитао Дан бошњачке националне заставе
-
Крагујевац, 10. мај 2024.Вишечланим породицама посветити посебну пажњу
-
Београд, 10. мај 2024.Брз развој јавног бележништва у нашој земљи
-
Београд, 10. мај 2024.Подршка Међународне уније нотара развоју јавног бележништва у...
-
Крагујевац, 10. мај 2024.Само здрави људи могу уживати људска права у пуном капацитету
-
Београд, 10. мај 2024.Србија опредељена за неговање традиционално добрих односа са УАЕ