П:
О:
Читај ми
Нова цена струје остаје до краја године
Београд,
30. јун 2004.
Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Радомир Наумов у интервјуу за најновије издање листа "Недељни телеграф" говори о поскупљењу струје, просечној цени киловат-сата, укидању тарифног система, доношењу закона о енергетици и оснивању регулаторне агенције за енергетику, нафтном тржишту, конкретним договорима са Русима. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Радомир Наумов
Поскупљење струје од 1. јула:
- Искрено, да сам био упорнији струја би поскупела још од 1. априла, за када је и било најављено. И да се разумемо, није струја поскупела за 10 одсто, него су подешени базна цена киловат-сата и тарифни систем, тако да се приходи електропривреде увећају за 10 одсто на годишњем нивоу. Базни киловат-сат поскупео је, заправо, само 3,3 одсто. Поскупљење је подешено тако да различити потрошачи имају различите корекције у одређеним зонама. То је континуална крива, и само за малу групу потрошача, који не воде рачуна како троше струју, цена је већа за око 26 одсто. То је повећање од око 250 до 300 динара месечно, односно неколико паклица мало бољих цигарета. За милион и по домаћинстава поскупљење ће бити мање од пет процената. Значи, није то баш тако драматично. С друге стране, број домаћинстава која ће уживати бенефиције, повећао се са 50.000 на 150.000.
Постизање тржишне цене електричне енергије:
- Електрична енергија има своју цену, али је само питање ко то плаћа: да ли све покривају потрошачи или држава када кроз субвенције надокнађује разлику до реалног нивоа. За сада се крећемо ка томе да са повећаним степеном наплате утрошене енергије дођемо у ситуацију да електропривреда може да функционише и покрије трошкове, односно обезбеди бар просту репродукцију.
Просечна цена киловат-сата:
-Што се тиче цене киловат-сата, он сада кошта око 3,7 центи, што је много ниже од европског просека. У Хрватској, на пример, киловат-сат кошта од 6,75 до 11,24 евро цента, зависно од потрошње на годишњем нивоу. То ће бити један од проблема када се буде успоставило регионално тржиште електричном енергијом. Када је реч о реформама у енергетици и заштити националних ресурса, ми смо, нажалост, последња земља у Европи, а некада смо били појам, бар за земље у окружењу.
Да ли ће ово бити једино поскупљење до краја године?
- Преурањено је да сада дам конкретан одговор. Ипак, како сада ствари стоје, изгледа да је тако.
Укидање тарифног система:
- Он се усавршава и ова промена је једна фаза тог процеса. Проширује се плава зона, на рачун "зелене" и "црвене". У једном тренутку остаће само једна зона. Уосталом, после садашње измене тарифног система само 1,5 одсто домаћинстава ће остати у "црвеној" зони.
Има ли притисака из иностранства, првенствено из ММФ, да се подиже цена киловат-сата?
- Не! И не бих седео овде да је другачије. Ми се договарамо. Они нам дају савете, сугестије, и то је све. Наравно, заинтересовани су за то како се ствари овде развијају, јер нам пружају помоћ и дају кредите. Желе да знају да ли ћемо и када, из цене струје и са тржишта енергената, моћи да враћамо те кредите. Желе да се што пре укључимо у европске интеграције, а то, наравно, желимо и ми.
Доношење Закона о енергетици:
- Није решење свих проблема у доношењу закона. Реформама енергетског сектора морају се прилагодити институције система, па и да се промени менталитет наших људи који морају да схвате да више нису потрошачи него купци електричне енергије. У Немачкој се енергетски закон доносио десетак година. У Аустрији су се чак мењали програми у школама. Уопште, развијала се нова свест о енергији и њеној употреби. Пољаци већ 15 година побољшавају и својим условима прилагођавају тај закон. Ми тај посао радимо тек три и по године...
Имамо добре узоре и знамо где су други грешили. Ми сами налазимо нова решења, уважавајући досадашња искуства, и можда се некоме чини да ствари иду мало спорије. Ми све хоћемо пречицом и зато, нажалост, идемо корак напред, а два назад. Сада је направљен нов предлог закона, и то је, по мени, један модеран правни акт који регулише енергетске односе, предвиђа увођење конкуренције, стимулише долазак приватног капитала. Предвиђа и формирање регулаторне агенције за енергетику, која треба да обезбеди равноправност свих на тржишту, издаје лиценце, регулише цене, заштити потрошаче. Очекујем да ће скупштина закон усвојити за две до три недеље.
Регулаторна агенција за енергетику:
- Модел агенције која регулише тржиште енергије имају многе западне државе. Европа је то прихватила, а ми морамо и на то смо добровољно пристали, да будемо део тог система. Цела Европа, цео свет се енергетски повезује. Србија мора да прихвати законе који владају том целином. Зато је битно да будућа агенција буде независна од дневне политике и моћних појединаца.
Нафтно тржиште:
- И приватни увозници и Нафтна индустрија Србије (НИС) су у праву. Нико не воли да се уредбама уређује пословање, али су оне, у овом тренутку, неопходне. Скоро милијарду евра помоћи које смо добили у протеклом периоду је уложено у електроенергетику. У рафинерије и петрохемију, ни цент. Подсећам на то да је тај део енергетског система, после бомбардовања, био потпуно уништен, производња је смањена, а по квалитету смо од далеко од европске конкуренције. Када бисмо у таквим условима, сада још и либерализовали тржиште и дозволили слободан увоз нафтних деривата - НИС би могао да стави катанац на врата.
Да ли су стране фирме, као Лукоил, повлашћеније од српских увозника?
- То није тачно. У преговорима са Лукоилом смо заузели чврст став о том питању и јасно указали на нашу одлуку да омогућимо НИС-у да до средине 2006. године обнови и модернизује рафинерије и припреми се за тржишну утакмицу. Све то морамо да посматрамо и са националног становишта - ако хоћемо да развијамо петрохемију, што је уносан посао у свету, морамо да имамо рафинерије. А приватни увозници треба да имају на уму и следеће: не можеш се обогатити точећи бензин! Свуда у свету је продаја бензина на пумпама мали породични бизнис. Од њега се пристојно живи, али се сигурно не остварују баснословни профити.
Могућност промене уредбе о регулисању тржишта енергентима:
- Тренутно разматрамо како да либерализујемо део тржишта, а да то не утиче на НИС. Да ли да мењамо неке делове уредбе? За две године цело тржиште ће бити либерализовано, а до тада треба преживети и припремити се.
Стање у Нафтној индустрији Србије:
- Не одигравају се никакве велике смене. После 5. октобра смене су пљуштале по свим нивоима, и то су сви заборавили. Сада, када се смени неколико менаџера, сви дижу прашину. Замењен је директор Југопетрола, али је он остао у тиму НИС-а, као и још двоје-троје људи из тог менаџмента. Што се кадрова и кадрирања тиче, мој је став да се Министарство у то не меша. Не кажем да ми не треба да знамо шта се дешава у јавним предузећима, али се трудимо да наша улога буде саветодавна, а да менаџменти одлучују о својим тимовима.
Недавна посета Москви:
- После 5. октобра наследили смо два велика дуга - Русима за гас, а Кини за нафту. Код дужничких односа са Русима, међутим, постоји још један моменат: бивши ШСР дуговао је бившој СФРЈ такође велика клириншка средства. Сада је у процесу сукцесије значајан део потраживања бивше СФРЈ припао Србији. Подсетићу вас да је Војислав Коштуница прву званичну посету, као председник сада већ бивше СРЈ, уприличио руском председнику Путину. Захваљујући тим разговорима, омогућен нам је увоз гаса за ону страшну зиму 2000/2001. и поред свих дугова НИС-а Гаспрому. Од тог времена до сада ствари су се битно промениле јер је НИС уредно плаћао све нове испоруке гаса, али се ништа није променило у самој техници регулисања тих наших старих дугова. Било је преговора и разних помпезних најава, али се ништа није до краја реализовало.
Резултат боравка председника Владе Србије Војислава Коштунице почетком јуна у Сочију:
- Морам да нагласим да су нам се после те посете нагло отворила врата за сарадњу. Није прошло ни неколико дана од повратка Коштунице, а Руси су нас позвали у Министарство индустрије и енергетике да разговарамо о будућој сарадњи. Срео сам се са њиховим министром, разменили стратегије о енергетском развоју наше две државе. Сада се чујемо и телефоном... Након тих разговора са руским министром индустрије, лако смо дошли и до првог човека Гаспрома и у срдачној атмосфери договорили се да руско-српски дужнички односи буду мост сарадње и будућег обостраног развоја. Гаспром иначе запошљава 180.000 људи.
О конкретним договорима са Русима:
- Сада потписујемо шестомесечне уговоре о снабдевању, а до сада је то ишло месец за месец. Такође, по први пут смо предложили да се дугови више не пребијају књиговодствено, него да буду у функцији развоја привреде обеју земаља. Рецимо, Руси су део дуга од око 280 милиона долара, који имају према нама, ангажовали за ревитализацију нашег "Ђердапа" у наредних шест година. На тај начин и враћају нама дуг и стимулишу своју привреду. НИС дугује, с друге стране Гаспрому за гас око 240 милиона долара. Ми имамо понуде које би могле бити интересантне Русима за докапитализацију - подземно складиште гаса у Банатском Двору, у које треба да се инвестира, затим панчевачка Азотара, Метанолско сирћетни комбинат у Кикинди.
Енергетска зависност од Русије:
-Када бисмо енергетски сасвим зависили од Руса, као што је то тренутно случај са гасом - то не би ваљало. Када је реч, уопште, о енергетској зависности, тренутно смо у релативно повољној позицији. Просечна енергетска зависност развијених европских земаља је 45 процената. Бугарска, рецимо трпи зависност од 70 одсто, а ми тек 39 процената.
- Искрено, да сам био упорнији струја би поскупела још од 1. априла, за када је и било најављено. И да се разумемо, није струја поскупела за 10 одсто, него су подешени базна цена киловат-сата и тарифни систем, тако да се приходи електропривреде увећају за 10 одсто на годишњем нивоу. Базни киловат-сат поскупео је, заправо, само 3,3 одсто. Поскупљење је подешено тако да различити потрошачи имају различите корекције у одређеним зонама. То је континуална крива, и само за малу групу потрошача, који не воде рачуна како троше струју, цена је већа за око 26 одсто. То је повећање од око 250 до 300 динара месечно, односно неколико паклица мало бољих цигарета. За милион и по домаћинстава поскупљење ће бити мање од пет процената. Значи, није то баш тако драматично. С друге стране, број домаћинстава која ће уживати бенефиције, повећао се са 50.000 на 150.000.
Постизање тржишне цене електричне енергије:
- Електрична енергија има своју цену, али је само питање ко то плаћа: да ли све покривају потрошачи или држава када кроз субвенције надокнађује разлику до реалног нивоа. За сада се крећемо ка томе да са повећаним степеном наплате утрошене енергије дођемо у ситуацију да електропривреда може да функционише и покрије трошкове, односно обезбеди бар просту репродукцију.
Просечна цена киловат-сата:
-Што се тиче цене киловат-сата, он сада кошта око 3,7 центи, што је много ниже од европског просека. У Хрватској, на пример, киловат-сат кошта од 6,75 до 11,24 евро цента, зависно од потрошње на годишњем нивоу. То ће бити један од проблема када се буде успоставило регионално тржиште електричном енергијом. Када је реч о реформама у енергетици и заштити националних ресурса, ми смо, нажалост, последња земља у Европи, а некада смо били појам, бар за земље у окружењу.
Да ли ће ово бити једино поскупљење до краја године?
- Преурањено је да сада дам конкретан одговор. Ипак, како сада ствари стоје, изгледа да је тако.
Укидање тарифног система:
- Он се усавршава и ова промена је једна фаза тог процеса. Проширује се плава зона, на рачун "зелене" и "црвене". У једном тренутку остаће само једна зона. Уосталом, после садашње измене тарифног система само 1,5 одсто домаћинстава ће остати у "црвеној" зони.
Има ли притисака из иностранства, првенствено из ММФ, да се подиже цена киловат-сата?
- Не! И не бих седео овде да је другачије. Ми се договарамо. Они нам дају савете, сугестије, и то је све. Наравно, заинтересовани су за то како се ствари овде развијају, јер нам пружају помоћ и дају кредите. Желе да знају да ли ћемо и када, из цене струје и са тржишта енергената, моћи да враћамо те кредите. Желе да се што пре укључимо у европске интеграције, а то, наравно, желимо и ми.
Доношење Закона о енергетици:
- Није решење свих проблема у доношењу закона. Реформама енергетског сектора морају се прилагодити институције система, па и да се промени менталитет наших људи који морају да схвате да више нису потрошачи него купци електричне енергије. У Немачкој се енергетски закон доносио десетак година. У Аустрији су се чак мењали програми у школама. Уопште, развијала се нова свест о енергији и њеној употреби. Пољаци већ 15 година побољшавају и својим условима прилагођавају тај закон. Ми тај посао радимо тек три и по године...
Имамо добре узоре и знамо где су други грешили. Ми сами налазимо нова решења, уважавајући досадашња искуства, и можда се некоме чини да ствари иду мало спорије. Ми све хоћемо пречицом и зато, нажалост, идемо корак напред, а два назад. Сада је направљен нов предлог закона, и то је, по мени, један модеран правни акт који регулише енергетске односе, предвиђа увођење конкуренције, стимулише долазак приватног капитала. Предвиђа и формирање регулаторне агенције за енергетику, која треба да обезбеди равноправност свих на тржишту, издаје лиценце, регулише цене, заштити потрошаче. Очекујем да ће скупштина закон усвојити за две до три недеље.
Регулаторна агенција за енергетику:
- Модел агенције која регулише тржиште енергије имају многе западне државе. Европа је то прихватила, а ми морамо и на то смо добровољно пристали, да будемо део тог система. Цела Европа, цео свет се енергетски повезује. Србија мора да прихвати законе који владају том целином. Зато је битно да будућа агенција буде независна од дневне политике и моћних појединаца.
Нафтно тржиште:
- И приватни увозници и Нафтна индустрија Србије (НИС) су у праву. Нико не воли да се уредбама уређује пословање, али су оне, у овом тренутку, неопходне. Скоро милијарду евра помоћи које смо добили у протеклом периоду је уложено у електроенергетику. У рафинерије и петрохемију, ни цент. Подсећам на то да је тај део енергетског система, после бомбардовања, био потпуно уништен, производња је смањена, а по квалитету смо од далеко од европске конкуренције. Када бисмо у таквим условима, сада још и либерализовали тржиште и дозволили слободан увоз нафтних деривата - НИС би могао да стави катанац на врата.
Да ли су стране фирме, као Лукоил, повлашћеније од српских увозника?
- То није тачно. У преговорима са Лукоилом смо заузели чврст став о том питању и јасно указали на нашу одлуку да омогућимо НИС-у да до средине 2006. године обнови и модернизује рафинерије и припреми се за тржишну утакмицу. Све то морамо да посматрамо и са националног становишта - ако хоћемо да развијамо петрохемију, што је уносан посао у свету, морамо да имамо рафинерије. А приватни увозници треба да имају на уму и следеће: не можеш се обогатити точећи бензин! Свуда у свету је продаја бензина на пумпама мали породични бизнис. Од њега се пристојно живи, али се сигурно не остварују баснословни профити.
Могућност промене уредбе о регулисању тржишта енергентима:
- Тренутно разматрамо како да либерализујемо део тржишта, а да то не утиче на НИС. Да ли да мењамо неке делове уредбе? За две године цело тржиште ће бити либерализовано, а до тада треба преживети и припремити се.
Стање у Нафтној индустрији Србије:
- Не одигравају се никакве велике смене. После 5. октобра смене су пљуштале по свим нивоима, и то су сви заборавили. Сада, када се смени неколико менаџера, сви дижу прашину. Замењен је директор Југопетрола, али је он остао у тиму НИС-а, као и још двоје-троје људи из тог менаџмента. Што се кадрова и кадрирања тиче, мој је став да се Министарство у то не меша. Не кажем да ми не треба да знамо шта се дешава у јавним предузећима, али се трудимо да наша улога буде саветодавна, а да менаџменти одлучују о својим тимовима.
Недавна посета Москви:
- После 5. октобра наследили смо два велика дуга - Русима за гас, а Кини за нафту. Код дужничких односа са Русима, међутим, постоји још један моменат: бивши ШСР дуговао је бившој СФРЈ такође велика клириншка средства. Сада је у процесу сукцесије значајан део потраживања бивше СФРЈ припао Србији. Подсетићу вас да је Војислав Коштуница прву званичну посету, као председник сада већ бивше СРЈ, уприличио руском председнику Путину. Захваљујући тим разговорима, омогућен нам је увоз гаса за ону страшну зиму 2000/2001. и поред свих дугова НИС-а Гаспрому. Од тог времена до сада ствари су се битно промениле јер је НИС уредно плаћао све нове испоруке гаса, али се ништа није променило у самој техници регулисања тих наших старих дугова. Било је преговора и разних помпезних најава, али се ништа није до краја реализовало.
Резултат боравка председника Владе Србије Војислава Коштунице почетком јуна у Сочију:
- Морам да нагласим да су нам се после те посете нагло отворила врата за сарадњу. Није прошло ни неколико дана од повратка Коштунице, а Руси су нас позвали у Министарство индустрије и енергетике да разговарамо о будућој сарадњи. Срео сам се са њиховим министром, разменили стратегије о енергетском развоју наше две државе. Сада се чујемо и телефоном... Након тих разговора са руским министром индустрије, лако смо дошли и до првог човека Гаспрома и у срдачној атмосфери договорили се да руско-српски дужнички односи буду мост сарадње и будућег обостраног развоја. Гаспром иначе запошљава 180.000 људи.
О конкретним договорима са Русима:
- Сада потписујемо шестомесечне уговоре о снабдевању, а до сада је то ишло месец за месец. Такође, по први пут смо предложили да се дугови више не пребијају књиговодствено, него да буду у функцији развоја привреде обеју земаља. Рецимо, Руси су део дуга од око 280 милиона долара, који имају према нама, ангажовали за ревитализацију нашег "Ђердапа" у наредних шест година. На тај начин и враћају нама дуг и стимулишу своју привреду. НИС дугује, с друге стране Гаспрому за гас око 240 милиона долара. Ми имамо понуде које би могле бити интересантне Русима за докапитализацију - подземно складиште гаса у Банатском Двору, у које треба да се инвестира, затим панчевачка Азотара, Метанолско сирћетни комбинат у Кикинди.
Енергетска зависност од Русије:
-Када бисмо енергетски сасвим зависили од Руса, као што је то тренутно случај са гасом - то не би ваљало. Када је реч, уопште, о енергетској зависности, тренутно смо у релативно повољној позицији. Просечна енергетска зависност развијених европских земаља је 45 процената. Бугарска, рецимо трпи зависност од 70 одсто, а ми тек 39 процената.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи