П:
О:
Читај ми
У последњих 16 година издвојено више од милијарду евра за помоћ избеглицама
Београд,
2. август 2007.
Комесар за избеглице Републике Србије Драгиша Дабетић изјавио је данас да су одузета станарска права и признавање стажа и даље највећа препрека за повратак избеглица у Хрватску.
Дабетић је у интервјуу за агенцију Бета оценио да је дванаест година после прогона 200.000 Срба у акцији хрватских снага "Олуја" доста тога учињено на решавању проблема избеглица, али да је то и даље недовољно.
Он је подсетио на то да је Србија као држава 2001. године направила демократски потез и омогућила избеглицама да добију држављанство, што је формални предуслов за интеграцију.
Говорећи о процесу интеграције избеглица у Србију, Дабетић је навео да је приближно 200.000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине узело држављанство Србије, и додао да је у последњих 16 година издвојено више од милијарду евра за помоћ избеглицама.
У почетку је највећи део средстава ишао на хуманитарну помоћ, а касније се прешло на фазу трајних решења, односно на интеграцију, истакао је комесар и нагласио да у овом моменту избеглице Србију коштају 45 милиона евра годишње, уколико се урачуна бесплатно земљиште које је уступљено за изградњу, здравствено осигурање и друге бенифиције.
Према његовим речима, до сада је обезбеђено више од 7.000 стамбених решења за избеглице, односно 28.000 особа је добило кров над главом.
Он је прецизирао да је у Србији тренутно приближно 100.000 људи са формалним избегличким статусом, при чему је од тог броја више од 80.000 избеглица из Хрватске.
Повратак избеглих Срба у Хрватску је далеко испод оног нивоа који би требало да буде, док је динамика повратка у Босну и Херцеговину била много боља јер је у тој земљи 99 одсто имовинских права решено, а обављена је и реституција станарских права, објаснио је Дабетић.
Комесаријат за избеглице Србије и дан-данас захтева да избеглице имају иста права као грађани Хрватске, при чему су највећи проблеми станарска права, навео је он и прецизирао да су избегли Срби изгубили приближно 30.000 станарских права.
Истовремено, комесар је предочио да су се у Хрватску у највећем броју вратили пољопривредници и пензионери, односно они који имају нека примања, уз оцену да постоји мала вероватноћа да се неко млад одлучи на повратак ако нема могућности да у Хрватској нађе посао.
Према његовим речима, велике препреке за повратак представљају и кривичне пријаве које се воде против Срба за почињене наводне ратне злочине, при чему нико не зна тачно ко је на тој листи.
Он је подсетио на то да је Србија као држава 2001. године направила демократски потез и омогућила избеглицама да добију држављанство, што је формални предуслов за интеграцију.
Говорећи о процесу интеграције избеглица у Србију, Дабетић је навео да је приближно 200.000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине узело држављанство Србије, и додао да је у последњих 16 година издвојено више од милијарду евра за помоћ избеглицама.
У почетку је највећи део средстава ишао на хуманитарну помоћ, а касније се прешло на фазу трајних решења, односно на интеграцију, истакао је комесар и нагласио да у овом моменту избеглице Србију коштају 45 милиона евра годишње, уколико се урачуна бесплатно земљиште које је уступљено за изградњу, здравствено осигурање и друге бенифиције.
Према његовим речима, до сада је обезбеђено више од 7.000 стамбених решења за избеглице, односно 28.000 особа је добило кров над главом.
Он је прецизирао да је у Србији тренутно приближно 100.000 људи са формалним избегличким статусом, при чему је од тог броја више од 80.000 избеглица из Хрватске.
Повратак избеглих Срба у Хрватску је далеко испод оног нивоа који би требало да буде, док је динамика повратка у Босну и Херцеговину била много боља јер је у тој земљи 99 одсто имовинских права решено, а обављена је и реституција станарских права, објаснио је Дабетић.
Комесаријат за избеглице Србије и дан-данас захтева да избеглице имају иста права као грађани Хрватске, при чему су највећи проблеми станарска права, навео је он и прецизирао да су избегли Срби изгубили приближно 30.000 станарских права.
Истовремено, комесар је предочио да су се у Хрватску у највећем броју вратили пољопривредници и пензионери, односно они који имају нека примања, уз оцену да постоји мала вероватноћа да се неко млад одлучи на повратак ако нема могућности да у Хрватској нађе посао.
Према његовим речима, велике препреке за повратак представљају и кривичне пријаве које се воде против Срба за почињене наводне ратне злочине, при чему нико не зна тачно ко је на тој листи.
-
Београд/Добој, 19. мај 2024.Подстицање рађања што већег броја деце са обе стране Дрине
-
Зрењанин, 19. мај 2024.Ноћ музеја прилика за популаризацију културе
-
Суботица, 19. мај 2024.Жигманов присуствовао отварању изложбе „Хрватско народно...
-
Београд, 18. мај 2024.Београд добија више од 50.000 метара квадратних музејског простора
-
Београд, 18. мај 2024.Завршено друго извлачење у наградној игри „Узми рачун и победи...
-
Београд, 18. мај 2024.Саобраћај на оба колосека у тунелу у Београду од 20. маја
-
Нови Сад, 18. мај 2024.Важност примене савремених технолошких решења и иновација у...
-
Београд, 18. мај 2024.Отворена Европска смотра српског фолклора дијаспоре
-
Београд, 18. мај 2024.Значај очувања српске народне традиције међу младима у дијаспори
-
Београд/Будимпешта, 17. мај 2024.Потврђени пријатељски односи Србије и Мађарске