П:
О:
Читај ми
Београд неће улазити у преговоре о Космету без унапред утврђених правила
Београд,
1. август 2007.
Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Слободан Самарџић изјавио је данас да ће Београд у наставку преговора о статусу Космета косовским Албанцима понудити висок степен надлежности у које се Србија ни на који начин не би мешала.
Самарџић је у изјави за агенцију Танјуг навео да су то надлежности у уређењу економског, социјалног и културног живота и међународних односа за које није потребан статус међународноправног лица и међународноправни субјективитет, као што су регионална сарадња и сарадња с међународним финансијским организацијама које на то пристају.
Он је објаснио да су то оквири предлога који ће Београд заступати током предстојећих преговора и додао да у овај предлог улази и неки вид међународних односа које би Космет могао да одржава, а за које није потребан суверенитет државе.
Космет би управљао пословима у оквиру тих надлежности без мешања Србије и не би било никаквог трага српског уплитања у те послове, али би постојао један број резервисаних надлежности Србије за покрајину у које се сам Космет не би мешао, указао је министар.
Према његовим речима, Србија би задржала надлежности у области спољне политике, очувања граница и заштите споменика културе и српског духовног и културног наслеђа.
То су, како је Самарџић истакао, три најважније надлежности, а када је реч о одбрани и безбедности, предлог Београда је да Космет, после једног периода међународног војног присуства, буде трајно демилитаризован.
Говорећи о идеји о конфедерацији између Србије и Космета, Самарџић је оценио да је овај предлог изнет као нека врста "полузваничне понуде" појединих западних кругова и нагласио да је Београд у старту одбацивао такав предлог.
Истовремено, он је додао да се о томе не може ни расправљати и објаснио да су представницима српских власти у иностраним посетама, у више наврата, такав предлог спомињали врло значајни и компетентни људи у западној политици.
Министар је нагласио да конфедерација не долази у обзир зато што њу чине независне државе, а Космет је део Србије, уз напомену да је у случају Косова и Метохије и Србије могућа државна организација или статус који подразумева положај тог дела унутар целине.
Према његовим речима, Космет би по предлогу Београда имао положај суштинске аутономије зато што у покрајини живи доста албанског становништва, које унутар Србије може да има једино статус националне мањине.
Суштинска аутономија унутар Србије је максимум који се може дати, при чему за преговоре остаје да се утврди који ће бити степен и које су надлежности територијалне аутономије, рекао је Самарџић.
Он је указао на то да је због наведених разлога немогуће размишљати о било каквом предлогу конфедерације и напоменуо да Космет нема право на референдум о одвајању ни по каквим законима – ни унутрашњим, ни међународним, ни по мишљењу Бадинтерове комисије.
Самарџић је подсетио на то да Косово никада није имало статус федералне јединице и статус државности, док су федералне јединице у бившој Југославији имале одређене атрибуте државности.
С обзиром на то да покрајина Косово и Метохија, као ни Војводина, није имала атрибуте државности и није била федерална јединица, током распада Југославије остала је унутар Србије, предочио је министар.
Према томе, то је и за међународно право и за анализу конкретног случаја почетни положај из кога се може разговарати о статусу Косова и Метохије, и из тог почетног положаја је немогуће доћи до конфедерације, истакао је Самарџић и закључио да су то начелни и политички разлози због којих ова понуда није добра.
Такође, он је додао да где год постоји наговештај државности или накнадне или одложене државности Косова и Метохије може се одмах рачунати с тим да наша земља на то неће пристати и да је спремна да преговара само око статуса унутар Србије.
Према његовим речима, Београд у нову фазу преговора са Приштином неће улазити пре него што буду утврђена правила, што подразумева да преговори морају бити директни и под окриљем Савета безбедности УН.
Пре него што преговори почну, Контакт група мора да усагласи многе ствари везане за процедуру, као и форму, динамику, основну тему и принципе преговора, навео је Самарџић и оценио да почетак преговора треба да буде озваничен председничким саопштењем СБ или неким сличним актом којим би се дало зелено светло за преговоре.
Министар је указао на то да "шатл дипломатија" не може бити основна форма преговора већ да они морају бити директни, и подсетио на то да је Београд ушао у преговоре са утврђеним правилима, која је Ахтисари прекршио.
Самарџић је напоменуо да не очекује да ће договор о правилима преговора бити брзо постигнут, али је додао да ће после утврђивања тих правила српска страна сутрадан бити спремна за почетак преговора.
Он је објаснио да су то оквири предлога који ће Београд заступати током предстојећих преговора и додао да у овај предлог улази и неки вид међународних односа које би Космет могао да одржава, а за које није потребан суверенитет државе.
Космет би управљао пословима у оквиру тих надлежности без мешања Србије и не би било никаквог трага српског уплитања у те послове, али би постојао један број резервисаних надлежности Србије за покрајину у које се сам Космет не би мешао, указао је министар.
Према његовим речима, Србија би задржала надлежности у области спољне политике, очувања граница и заштите споменика културе и српског духовног и културног наслеђа.
То су, како је Самарџић истакао, три најважније надлежности, а када је реч о одбрани и безбедности, предлог Београда је да Космет, после једног периода међународног војног присуства, буде трајно демилитаризован.
Говорећи о идеји о конфедерацији између Србије и Космета, Самарџић је оценио да је овај предлог изнет као нека врста "полузваничне понуде" појединих западних кругова и нагласио да је Београд у старту одбацивао такав предлог.
Истовремено, он је додао да се о томе не може ни расправљати и објаснио да су представницима српских власти у иностраним посетама, у више наврата, такав предлог спомињали врло значајни и компетентни људи у западној политици.
Министар је нагласио да конфедерација не долази у обзир зато што њу чине независне државе, а Космет је део Србије, уз напомену да је у случају Косова и Метохије и Србије могућа државна организација или статус који подразумева положај тог дела унутар целине.
Према његовим речима, Космет би по предлогу Београда имао положај суштинске аутономије зато што у покрајини живи доста албанског становништва, које унутар Србије може да има једино статус националне мањине.
Суштинска аутономија унутар Србије је максимум који се може дати, при чему за преговоре остаје да се утврди који ће бити степен и које су надлежности територијалне аутономије, рекао је Самарџић.
Он је указао на то да је због наведених разлога немогуће размишљати о било каквом предлогу конфедерације и напоменуо да Космет нема право на референдум о одвајању ни по каквим законима – ни унутрашњим, ни међународним, ни по мишљењу Бадинтерове комисије.
Самарџић је подсетио на то да Косово никада није имало статус федералне јединице и статус државности, док су федералне јединице у бившој Југославији имале одређене атрибуте државности.
С обзиром на то да покрајина Косово и Метохија, као ни Војводина, није имала атрибуте државности и није била федерална јединица, током распада Југославије остала је унутар Србије, предочио је министар.
Према томе, то је и за међународно право и за анализу конкретног случаја почетни положај из кога се може разговарати о статусу Косова и Метохије, и из тог почетног положаја је немогуће доћи до конфедерације, истакао је Самарџић и закључио да су то начелни и политички разлози због којих ова понуда није добра.
Такође, он је додао да где год постоји наговештај државности или накнадне или одложене државности Косова и Метохије може се одмах рачунати с тим да наша земља на то неће пристати и да је спремна да преговара само око статуса унутар Србије.
Према његовим речима, Београд у нову фазу преговора са Приштином неће улазити пре него што буду утврђена правила, што подразумева да преговори морају бити директни и под окриљем Савета безбедности УН.
Пре него што преговори почну, Контакт група мора да усагласи многе ствари везане за процедуру, као и форму, динамику, основну тему и принципе преговора, навео је Самарџић и оценио да почетак преговора треба да буде озваничен председничким саопштењем СБ или неким сличним актом којим би се дало зелено светло за преговоре.
Министар је указао на то да "шатл дипломатија" не може бити основна форма преговора већ да они морају бити директни, и подсетио на то да је Београд ушао у преговоре са утврђеним правилима, која је Ахтисари прекршио.
Самарџић је напоменуо да не очекује да ће договор о правилима преговора бити брзо постигнут, али је додао да ће после утврђивања тих правила српска страна сутрадан бити спремна за почетак преговора.
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...
-
Београд, 16. април 2024.Приштина свакодневно угрожава егзистенцију српског народа на...