Жигманов је истакао да су невине дечје жртве вечити позив на још одлучнији рад и посвећеност сваког појединца, сваког званичника и сваке организације у Србији када су безбедност, хуманост, солидарност, емпатија, толеранција и људска права у питању.
Министар је додао да сви заједно морамо да се заложимо за још снажнију борбу против сваког негативног друштвеног феномена, поготово насиља сваке врсте, да се никада овакве трагедије не понове у нашој држави.
Према његовим речима, деца чине једну од најосетљивијих друштвених група, како у погледу зрелости и узраста, тако и права и неопходности да им одрасли пруже заштиту, уз пуно уважавање њихових права, мишљења и најбољег интереса.
Он је указао на то да су деца будућност сваког друштва и гаранција да ће хуманистичке вредности и циљеви, као и на демократији утемељене политике које се данас у Републици Србији утврђују и спроводе, бити и испуњене у временима која долазе.
Због њих, као и због нас, морамо као друштво чинити све да створимо услове да деца у Србији буду безбедна и заштићена, а да се њихове личности и потенцијали слободно у потпуности развијају, те да одрастају у породичној средини, испуњеној сигурношћу, љубављу и разумевањем, навео је он.
Жигманов је подсетио на то да је Влада Србије утврдила приоритете на којима ће у наредном периоду још интензивније радити када је у питању заштита деце и да је ове недеље одржана и конститутивна седница Савета за спречавање вршњачког насиља, којим руководи председница Владе Ана Брнабић, а у циљу предузимања конкретних корака ка смањењу вршњачког насиља.
Министар је додао да наша држава редовно извештава о примени Конвенције о правима детета, најзначајнијег међународног документа у области права деце, а да та конвенција обавезује на поштовање преузетих обавеза и континуиран рад на заштити и унапређењу права најмлађе популације.
Обавезује све нас, државне институције и органе, организације цивилног друштва, независна тела, локалне самоуправе, али и породице и сваког појединца, рекао је он.
Влада Србије на системски начин, кроз рад националног Савета за праћење УН препорука, прати спровођење свих препорука, које добијамо у процесу мониторинга од Уједињених нација.
Такође, у сарадњи са Центром за права детета и организацијама цивилног друштва које се баве унапређењем положаја деце, радили смо на развијању индикатора како бисмо могли реално да меримо напредак у испуњавању препорука до наредног извештаја.
У читавом процесу извештавања о примени Конвенције, и деца су имала активну улогу. Њихови ставови и мишљења о степену остваривања њихових права у свакодневном животу саставни су део ових извештаја.
Законска забрана телесног кажњавања деце, јачање механизама који обезбеђују заштиту деце од насиља у свим окружењима, јачање инклузивности у образовању и побољшање целокупног нормативног оквира који се тиче права детета, неке су од препорука које је Србија прихватила у недавно завршеном процесу Универзалног периодичног прегледа, кључног међународног механизама за надзор над стањем људских права у државама чланицама Уједињених нација.
У том контексту треба истаћи важност препорука које се односе на инклузивност и забрану дискриминације у свим областима друштвеног живота, са циљем да деца имају приступ правима и услугама, нарочито деца са инвалидитетом, деца ромске националности, деца избеглице и мигранти, као и деца из руралних средина.
Прихватањем препоруке за ратификацију Опционог протокола о комуникацијским процедурама, Република Србија је потврдила своју посвећеност у настојању да основни принципи Конвенције о правима детета и препоруке УН буду уграђени у све политике на националном и локалном нивоу у циљу пуног остваривања права деце, наводи се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.