П:
О:
Читај ми
Највише обновљиве енергије у биомаси
Београд,
11. јул 2007.
Помоћник министра рударства и енергетике у Влади Републике Србије Владан Карамарковић изјавио је данас да је технички искористив енергетски потенцијал нових обновљивих извора енергије у Србији веома значајан и да је процењен на приближно 3,83 милиона тона еквивалентне нафте (тое) годишње.
Карамарковић је у изјави за агенцију Танјуг објаснио да највеће учешће од приближно 62,7 одсто тог потенцијала чини биомаса, у којој се налази 2,5 милиона тое.
Он је навео да од тога око милион тое чини потенцијал дрвне биомасе, а више од 1,5 милиона пољопривредна биомаса, коју сачињавају остаци пољопривредних и ратарских култура, укључујући и течни стајњак за производњу биогаса.
Према његовим речима, у малим водотоковима, на којима се могу градити мини-хидроелектране, налази се 10,4 одсто укупног потенцијала Србије у обновљивим изворима енергије. Помоћник министра је указао на то да је у Катастру малих хидроелектрана описано 856 потенцијалних локација на којима се могу градити електране од 90 киловата до 8,5 мегавата, и додао да укупна снага свих мини-хидроелектрана које се могу изградити износи 449 мегавата. Да би се изградила једна мини-хидроелектрана потребно је уложити од 600 до 1.000 евра по киловату, а распон зависи од хидролошких услова и грађевинских карактеристика локације, прецизирао је Карамарковић. Такође, он је рекао да геотермални извори од укупног потенцијала обновљивих извора покривају 5,2 одсто, то јест приближно 0,2 тое, при чему су најиздашнији геотермални извори лоцирани на територији Војводине, Посавине, Мачве, Подунавља и ширег подручја централне Србије, као и у постојећим бањама. Карамарковић је објаснио да је несистематичност у истражним и припремним радовима за коришћење геотермалних извора основни разлог за веома симболично искоришћење енергије топле воде код нас.
Он је навео да су на стотинак постојећих бушотина инсталирани топлотни капацитети од само 86 мегавата релативно ниске температуре која ретко прелази 60 степени Целзијуса, док досадашња истраживања указују на то да је стварни потенцијал геотермалних извора у Србији бар пет пута већи од оствареног. Кад је реч о енергији ветра, процене указују на то да се у том извору енергије налази приближно 0,19 милиона тое годишње, што износи око пет одсто укупног потенцијала, додао је Карамарковић. Према његовим речима, ове процене су базиране на дугогодишњим подацима постојећих хидрометеоролошких станица које раде мерења на висини од 10 метара, док је за увид у право стање потребно радити мерења на висинама од 30 и 50 метара.
Он је навео да од тога око милион тое чини потенцијал дрвне биомасе, а више од 1,5 милиона пољопривредна биомаса, коју сачињавају остаци пољопривредних и ратарских култура, укључујући и течни стајњак за производњу биогаса.
Према његовим речима, у малим водотоковима, на којима се могу градити мини-хидроелектране, налази се 10,4 одсто укупног потенцијала Србије у обновљивим изворима енергије. Помоћник министра је указао на то да је у Катастру малих хидроелектрана описано 856 потенцијалних локација на којима се могу градити електране од 90 киловата до 8,5 мегавата, и додао да укупна снага свих мини-хидроелектрана које се могу изградити износи 449 мегавата. Да би се изградила једна мини-хидроелектрана потребно је уложити од 600 до 1.000 евра по киловату, а распон зависи од хидролошких услова и грађевинских карактеристика локације, прецизирао је Карамарковић. Такође, он је рекао да геотермални извори од укупног потенцијала обновљивих извора покривају 5,2 одсто, то јест приближно 0,2 тое, при чему су најиздашнији геотермални извори лоцирани на територији Војводине, Посавине, Мачве, Подунавља и ширег подручја централне Србије, као и у постојећим бањама. Карамарковић је објаснио да је несистематичност у истражним и припремним радовима за коришћење геотермалних извора основни разлог за веома симболично искоришћење енергије топле воде код нас.
Он је навео да су на стотинак постојећих бушотина инсталирани топлотни капацитети од само 86 мегавата релативно ниске температуре која ретко прелази 60 степени Целзијуса, док досадашња истраживања указују на то да је стварни потенцијал геотермалних извора у Србији бар пет пута већи од оствареног. Кад је реч о енергији ветра, процене указују на то да се у том извору енергије налази приближно 0,19 милиона тое годишње, што износи око пет одсто укупног потенцијала, додао је Карамарковић. Према његовим речима, ове процене су базиране на дугогодишњим подацима постојећих хидрометеоролошких станица које раде мерења на висини од 10 метара, док је за увид у право стање потребно радити мерења на висинама од 30 и 50 метара.
-
Београд/Хаг, 17. мај 2024.Наставак успешних активности у области остваривања права...
-
Нови Сад, 16. мај 2024.Суфинансирање програма енергетске санације у 137 градова и...
-
Београд, 16. мај 2024.Традиционално пријатељски односи Србије и Марока
-
Београд/Хаг, 16. мај 2024.Србија потврдила континуитет у заштити и унапређењу људских...
-
Београд, 15. мај 2024.Потписан Уговор о ревитализацији комплекса бившег ССНО
-
Београд, 15. мај 2024.Пуна посвећеност Министарства правде спровођењу активности из...
-
Београд, 15. мај 2024.Србија и Азербејџан унапређују сарадњу на пољу науке
-
Ниш, 15. мај 2024.Додељени ваучери оболелима од ретких болести у Нишу
-
Београд, 15. мај 2024.Институт за нуклеарне науке „Винча” установа од националног...
-
Горњи Милановац, 15. мај 2024.Фазно уређење корита реке Деспотовице