П:
О:
Читај ми
Примена ЦЕФТА споразума добра припрема за чланство у ЕУ
Београд,
10. јул 2007.
Државни секретар Министарства спољних послова Владе Републике Србије Радојко Богојевић изјавио је данас да ће успостављање Централноевропске зоне слободне трговине (ЦЕФТА) помоћи Србији и земљама региона да се боље припреме за чланство у ЕУ и успоставе међусобно чвршће везе.
Богојевић је на отварању међународне конференције "Централноевропска зона слободне трговине и интереси Србије", која се одржава у Београду, оценио да је у процесу приближавања Унији неопходно јачање регионалне сарадње између држава западног Балкана.
Примена Споразума о јединственој зони слободне трговине у југоисточној Европи важна је припрема за чланство у Унији, које ће због укрупњавања регионалног тржишта довести до раста трговине и прилива директних страних инвестиција у регион, рекао је државни секретар Министарства спољних послова.
Он је указао на то да је убрзани приступ ЕУ основни приоритет Владе Србије, као и политика влада у региону, и напоменуо да је Влада Србије спремна да учини све како би тај процес био убрзан.
Верујем и да су све државе у региону посвећене идеји да међусобно сарађујемо како бисмо што пре остварили наш заједнички европски циљ, навео је Богојевић и најавио да би Србија за неколико месеци требало да заврши преговарачки процес о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању.
Према његовим речима, било би од изузетне важности да до краја године наша земља потпише тај споразум, при чему ће период у коме ће Словенија председавати ЕУ бити од великог значаја за Србију.
Истовремено, он је истакао да ће Србија, уколико настави досадашњи позитивни темпо, у 2009. години моћи да почне преговоре о пуноправном чланству у Унији, тако да до 2011. године затвори већи део поглавља у преговорима о чланству.
Када је реч о Косову и Метохији, Богојевић је на конференцији изјавио да ће Србија све своје дипломатске и политичке напоре усмерити на убеђивање међународне заједнице да још има простора за преговоре о статусу Космета.
У тим преговорима би се тражило компромисно решење, уз поштовање територијалног интегритета наше земље, нагласио је Богојевић и указао на то да план специјалног представника УН Мартија Ахтисарија нуди независност, која је неприхватљива за Србију.
Једностраним наметањем решења и заобилажењем Савета безбедности био би створен опасан преседан, што не би одговарало никоме, а нарочито не Србији и земљама региона, напоменуо је он.
Говорећи о добијању шенгенских виза, Богојевић је указао на то да у Бриселу постоји воља да се у Београду отвори јединствени центар земаља потписница Шенгенског споразума за издавање виза грађанима Србије.
Представник Министарства економије и регионалног развоја и члан преговарачког тима Србије за ЦЕФТА споразум Јадранка Зенић прецизирала је да су лакши пласман робе и услуга, пораст страних директних инвестиција и запослености предности које закључивање овог споразума може донети Србији.
Зенић је објаснила да су земље југоисточне Европе други по значају трговински партнер Србије, као и да 50 одсто укупног извоза пољопривредно-прехрамбених производа Србије иде у земље региона.
Према њеним речима, од земаља потписница ЦЕФТА споразума Србија има суфицит у размени са Албанијом, Босном и Херцеговином и Македонијом, а дефицит у размени са Хрватском и Молдавијом.
Такође, Србија је до сада, у оквиру поменутог споразума, либерализовала више од 90 одсто трговине индустријским производима са земљама потписницама, а до наредне године очекује се потпуна либерализација, навела је Зенић.
Када је реч о размени пољопривредних производа, са Молдавијом је либерализовано 97 одсто трговине, са Албанијом 24 одсто и са Хрватском 10 одсто, нагласила је она и истакла да су заједничке карактеристике свих земаља потписница поменутог споразума мале, недовољно конкурентне привреде, са малим учешћем регионалне трговине у укупној трговини са светом и високим учешћем трговине са земљама ЕУ.
Она је подсетила на то да су раније међу земљама региона постојала укупно 32 билатерална споразума која су замењена јединственим текстом ЦЕФТА споразума, а који обухвата трговину услугама, правило о дијагоналној кумулацији порекла и побољшан механизам за решавање споразума.
Председник Привредне коморе Србије Стојан Јевтић оценио је да Србија ЦЕФТА споразумом може појачати сарадњу у региону, али и привући нове инвестиције, уз напомену да је 36,6 одсто извоза Србије у регион, док из њега увози 14,4 одсто укупног увоза.
Јевтић је рекао да би зона слободне трговине у региону требало да буде успостављена до краја 2010. године, а док ЦЕФТА споразум не ступи на снагу у свим земљама, у међусобним трговинским односима важиће билатерални споразуми.
Он је објаснио да је суштинска новина коју ЦЕФТА доноси у односу на билатералне споразуме правило о дијагоналној акумулацији порекла, које ће довести до повећања производних и извозних капацитета у региону, као и побољшан механизам за решавање спорова међу земљама које имају потписане билатералне споразуме.
Према његовим речима, привредне коморе земаља потписница овог споразума формирале су три радне групе за акумулацију порекла, за нецаринске баријере, као и за техничке прописе у оквиру којих ће се радити на отклањању свих препрека за слободан проток робе.
Амбасадор Хрватске у Србији Тончи Станчић подсетио је на то да су Споразум о зони слободне трговине у југоисточној Европи званично ратификовале четири земље, што значи да су инструменте о ратификацији Хрватској, као депозитару, поднеле Албанија, УНМИК у име Космета, Македонија и Црна Гора.
Да би споразум ступио на снагу, потребно је да то учини још једна држава потписница, објаснио је Станчић и навео да ће ЦЕФТА споразум, који је осам земаља региона потписало у децембру 2006. године, почети да се примењује до краја ове године, док би до краја 2010. године требало да буде извршена потпуна либерализација трговине међу земљама потписницима.
Конференцију "Централноевропска зона слободне трговине и интереси Србије" организовао је Институт за међународну политику и привреду.
Примена Споразума о јединственој зони слободне трговине у југоисточној Европи важна је припрема за чланство у Унији, које ће због укрупњавања регионалног тржишта довести до раста трговине и прилива директних страних инвестиција у регион, рекао је државни секретар Министарства спољних послова.
Он је указао на то да је убрзани приступ ЕУ основни приоритет Владе Србије, као и политика влада у региону, и напоменуо да је Влада Србије спремна да учини све како би тај процес био убрзан.
Верујем и да су све државе у региону посвећене идеји да међусобно сарађујемо како бисмо што пре остварили наш заједнички европски циљ, навео је Богојевић и најавио да би Србија за неколико месеци требало да заврши преговарачки процес о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању.
Према његовим речима, било би од изузетне важности да до краја године наша земља потпише тај споразум, при чему ће период у коме ће Словенија председавати ЕУ бити од великог значаја за Србију.
Истовремено, он је истакао да ће Србија, уколико настави досадашњи позитивни темпо, у 2009. години моћи да почне преговоре о пуноправном чланству у Унији, тако да до 2011. године затвори већи део поглавља у преговорима о чланству.
Када је реч о Косову и Метохији, Богојевић је на конференцији изјавио да ће Србија све своје дипломатске и политичке напоре усмерити на убеђивање међународне заједнице да још има простора за преговоре о статусу Космета.
У тим преговорима би се тражило компромисно решење, уз поштовање територијалног интегритета наше земље, нагласио је Богојевић и указао на то да план специјалног представника УН Мартија Ахтисарија нуди независност, која је неприхватљива за Србију.
Једностраним наметањем решења и заобилажењем Савета безбедности био би створен опасан преседан, што не би одговарало никоме, а нарочито не Србији и земљама региона, напоменуо је он.
Говорећи о добијању шенгенских виза, Богојевић је указао на то да у Бриселу постоји воља да се у Београду отвори јединствени центар земаља потписница Шенгенског споразума за издавање виза грађанима Србије.
Представник Министарства економије и регионалног развоја и члан преговарачког тима Србије за ЦЕФТА споразум Јадранка Зенић прецизирала је да су лакши пласман робе и услуга, пораст страних директних инвестиција и запослености предности које закључивање овог споразума може донети Србији.
Зенић је објаснила да су земље југоисточне Европе други по значају трговински партнер Србије, као и да 50 одсто укупног извоза пољопривредно-прехрамбених производа Србије иде у земље региона.
Према њеним речима, од земаља потписница ЦЕФТА споразума Србија има суфицит у размени са Албанијом, Босном и Херцеговином и Македонијом, а дефицит у размени са Хрватском и Молдавијом.
Такође, Србија је до сада, у оквиру поменутог споразума, либерализовала више од 90 одсто трговине индустријским производима са земљама потписницама, а до наредне године очекује се потпуна либерализација, навела је Зенић.
Када је реч о размени пољопривредних производа, са Молдавијом је либерализовано 97 одсто трговине, са Албанијом 24 одсто и са Хрватском 10 одсто, нагласила је она и истакла да су заједничке карактеристике свих земаља потписница поменутог споразума мале, недовољно конкурентне привреде, са малим учешћем регионалне трговине у укупној трговини са светом и високим учешћем трговине са земљама ЕУ.
Она је подсетила на то да су раније међу земљама региона постојала укупно 32 билатерална споразума која су замењена јединственим текстом ЦЕФТА споразума, а који обухвата трговину услугама, правило о дијагоналној кумулацији порекла и побољшан механизам за решавање споразума.
Председник Привредне коморе Србије Стојан Јевтић оценио је да Србија ЦЕФТА споразумом може појачати сарадњу у региону, али и привући нове инвестиције, уз напомену да је 36,6 одсто извоза Србије у регион, док из њега увози 14,4 одсто укупног увоза.
Јевтић је рекао да би зона слободне трговине у региону требало да буде успостављена до краја 2010. године, а док ЦЕФТА споразум не ступи на снагу у свим земљама, у међусобним трговинским односима важиће билатерални споразуми.
Он је објаснио да је суштинска новина коју ЦЕФТА доноси у односу на билатералне споразуме правило о дијагоналној акумулацији порекла, које ће довести до повећања производних и извозних капацитета у региону, као и побољшан механизам за решавање спорова међу земљама које имају потписане билатералне споразуме.
Према његовим речима, привредне коморе земаља потписница овог споразума формирале су три радне групе за акумулацију порекла, за нецаринске баријере, као и за техничке прописе у оквиру којих ће се радити на отклањању свих препрека за слободан проток робе.
Амбасадор Хрватске у Србији Тончи Станчић подсетио је на то да су Споразум о зони слободне трговине у југоисточној Европи званично ратификовале четири земље, што значи да су инструменте о ратификацији Хрватској, као депозитару, поднеле Албанија, УНМИК у име Космета, Македонија и Црна Гора.
Да би споразум ступио на снагу, потребно је да то учини још једна држава потписница, објаснио је Станчић и навео да ће ЦЕФТА споразум, који је осам земаља региона потписало у децембру 2006. године, почети да се примењује до краја ове године, док би до краја 2010. године требало да буде извршена потпуна либерализација трговине међу земљама потписницима.
Конференцију "Централноевропска зона слободне трговине и интереси Србије" организовао је Институт за међународну политику и привреду.
-
Београд/Хаг, 17. мај 2024.Наставак успешних активности у области остваривања права...
-
Нови Сад, 16. мај 2024.Суфинансирање програма енергетске санације у 137 градова и...
-
Београд, 16. мај 2024.Традиционално пријатељски односи Србије и Марока
-
Београд/Хаг, 16. мај 2024.Србија потврдила континуитет у заштити и унапређењу људских...
-
Београд, 15. мај 2024.Потписан Уговор о ревитализацији комплекса бившег ССНО
-
Београд, 15. мај 2024.Пуна посвећеност Министарства правде спровођењу активности из...
-
Београд, 15. мај 2024.Србија и Азербејџан унапређују сарадњу на пољу науке
-
Ниш, 15. мај 2024.Додељени ваучери оболелима од ретких болести у Нишу
-
Београд, 15. мај 2024.Институт за нуклеарне науке „Винча” установа од националног...
-
Горњи Милановац, 15. мај 2024.Фазно уређење корита реке Деспотовице