Ђедовић је истакла да Србија не може одједном да замени две трећине електричне енергије коју добија из угља другим изворима, јер ће за то бити потребне године и велика средства, због чега је планирање кључно за успешну енергетску транзицију.
У складу са том визијом, како је објаснила, планираћемо развој нашег енергетског сектора, на чему радимо кроз израду нове стратегије развоја енергетике до 2040. године са пројекцијама до 2050. године и интегрисаног националног плана за енергетику и климу, за који очекујемо да буде усвојен у току године.
Наши циљеви биће амбициозни, али реални, како бисмо обезбедили сигурност снабдевања и да наш процес енергетске транзиције буде финансијски одржив и социјално праведан за рударски сектор и све запослене у њему, поручила је министарка.
Према њеној оцени, удео од 45 одсто ОИЕ је реалан циљ кадa је реч о учешћу обновљивих извора у производњи електричне енергије, док би код финалне бруто потрошње циљ требало да буде између 30 и 40 одсто, што зависи од много фактора и модела енергетског сценарија.
Очекујемо да Влада врло брзо усвоји листу приоритетних пројеката која обухвата цео енергетски сектор, а прве индикације су да је у наредним годинама потребно уложити више од 15 милијарди евра, од чега већину у производне капацитете, а остало чине улагања у преносну мрежу и дистрибутивни систем, сектор нафте и гаса, прецизирала је она.
Такође, како је додала, планирана су већа улагања у соларну енергију из производних капацитета у власништву државе, у изградњу ХЕ Бистрица, а биће размотрено и да ли има техничких и економских услова за градњу ХЕ Ђердап 3, јер би једна таква електрана омогућила више енергетске независности грађанима Србије и више ОИЕ на мрежи.
Градићемо и улагаћемо и у соларну електрану Морава, ветроелектрану Костолац, Власинске ХЕ, као и у ревитализацију постојећих ХЕ. Зато нам је потребна снажна државна компанија, повезивање са суседима, као и удруживање са стратешким партнерима који су најбољи у одређеним областима и од којих највише можемо да научимо, поручила је Ђедовић.
Она је подсетила на то да наша земља у овом тренутку нема приступ фондовима којима ЕУ подржава своје чланице у енергетској транзицији.
Међутим, како је нагласила, имамо приступ одређеним фондовима које треба да користимо још ефикасније, као и значајну подршку ЕУ на кључним пројектима, као што су изградња гасне интерконекције Србија–Бугарска и Трансбалкански коридор.
Министарка је указала на то да су усвајањем измена закона створени услови за увођење нових капацитета за производњу енергије из обновљивих извора, као и да ће инвеститори имати неопходну сигурност и предвидљивост да планирају своје пројекте, уз јасна правила када је реч о одговорности за балансирање нових капацитета из ОИЕ, пре свега за комерцијалне пројекте.
Она је додала да посебно охрабрује велика заинтересованост за програме субвенција за повећање енергетске ефикасности у домаћинствима и за добијање статуса купаца-произвођача.
Број купаца-произвођача се у последњих шест месеци утростручио и сада их је више од 1.300, а укупна снага ових електрана износи приближно 15,5 мегавата, навела је Ђедовић.