Сајт Владе Републике Србије преноси у целини говор Дачића на седници Савета безбедности Уједињених нација, на којој је разматран нови шестомесечни извештај генералног секретара УН о раду Мисије УН на Косову и Метохији (УНМИК):

„Господине председавајући,

Уважени чланови Савета безбедности,

Даме и господо,

Као и увек до сада представља ми част што сам данас овде. Уверен сам да напори специјалне представнице генералног секретара, госпође Зијаде, имају конструктивне намере и ценимо њену жељу и ангажман. Међутим, чињеница је да извештај који данас разматрамо није и никада неће бити довољан за свеобухватно и суштинско разумевање свих импликација безбедносних и других изазова на Косову и Метохији на регионалне и глобалне токове. Стога је наставак разматрања извештаја генералног секретара у отвореном формату од кључне важности како би се целокупном чланству Уједињених нација и широј јавности што боље описала комплексна и узнемирујућа ситуација на простору Косова и Метохије.

Обраћам вам се у тренутку када се у овом уваженом телу никада гласније нису чули позиви на поштовање Повеље Уједињених нација. Управо те апеле Република Србија континуирано упућује у претходне двадесет и четири године, али са једном малом и значајном разликом. Ми смо од стране моћне мањине наведени да верујемо да је пример Косова и Метохије такозвани sui generis. Кроз историју се показало да овакви изузеци праве преседане, а преседани и те како утичу на постојећа правила и тумачења норми међународног права. Очито је да постоје двоструки стандарди који доводе до тога да се различито гледа на универзални принцип поштовања територијалног интегритета и суверенитета сваке државе чланице УН. То изгледа не важи једино за Србију.

Зато ми је дужност да и данас позовем на доследну примену важеће, понављам - важеће Резолуције Савета безбедности УН 1244, која, на жалост, до дан-данас није доследно и у потпуности имплементирана. Истовремено, у складу са овом резолуцијом, позивамо на несмањено присуство и деловање УНМИК у неизмењеном капацитету, пуном обиму и предвиђеном мандату. Резолуција 1244 као ваш акт из 1999. године је и даље на снази. Или је укините или је поштујте. А ако је не поштујете, онда је питање да ли УН више постоје.

Даме и господо,

Дијалог Београда и Приштине се налази у једном врло сложеном и политички важном, а можда и одлучујућем моменту. С једне стране, договорима из Брисела од 27. фебруара и Охрида (18. марта), уз посредовање Европске уније, очували смо моментум у покушајима нормализације односа. С друге стране, а то и сам Извештај генералног секретара делимично показује, на терену и даље влада атмосфера страха, неизвесности и притисака према Србима и другим неалбанским заједницама. Пре свега, неопходно је да се сви досадашњи договори, још од Бриселског споразума, који сам потписао пре 10 година заједно са Кетрин Ештон и Хашимом Тачијем, доследно и у потпуности спроведу. Потребно је да се што пре формира Заједница српских општина, јер је ово једини могући механизам заштите права и безбедности српске заједнице на Косову и Метохији.

Даме и господо,

У овој истој сали пре 10 година, 14. јуна 2013, одржана је седница СБ УН после потписивања Бриселског споразума, где је он оцењен као историјски важан документ. Тадашњи генерални секретар УН Бан Кимун је у свом извештају написао да споразум предвиђа оснивање Заједнице српских општина са статутом и оквиром надлежности. Тадашња шефица Мисије САД Сузан Рајс изјавила је да Споразум потврђује далекосежну локалну самоуправу за етничке Србе на северу. Шеф француске делегације Бријен рекао је да Косово мора да обезбеди будућу заједницу са суштинском аутономијом у областима где Срби чине већину. И шта се десило за ових 10 година? Ништа.

Свесни смо да ову обавезу Приштина свесно избегава, а поражавајуће је да тек 2. маја почињу разговори на ову важну тему, иако је она препозната као кључни и први корак у имплементацији европског плана и то ни мање ни више него од високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозепа Борела, који је целој европској заједници рекао да Заједница српских општина мора да буде формирана, цитираћу, одмах. Ми смо сигурни да, имајући у виду све што је до сада рађено, Курти никада неће испунити обавезу формирања Заједнице српских општина, јер њему циљ није мир и успех дијалога, већ да протера све Србе са Косова и Метохије. А као што знате, формирање Заједнице српских општина је први и неопходан услов за даљу имплементацију договора из Брисела и Охрида. Другим речима, потребно је да се свим људима који живе на Косову и Метохији осигура достојанствен и нормалан живот. Желео бих да нагласим да ће Република Србија предузети све законите политичке и економске мере како би заштитила животе и основна људска и политичка права Срба и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији. У циљу наставка свеобухватног социјалног и економског напретка српских средина, Влада Србије ће кроз посебан инвестициони програм убрзати инфраструктурни развој и повећати мере финансијске подршке привреди, пољопривредницима, младима и социјално угроженим категоријама.

Даме и господо, чланице Савета безбедности УН,

Сурова је истина да је, за протеклих 20 година, Косово и Метохија од мултиетничке средине постало готово етнички чиста територија. Поновићу податак да је у Приштини живело више од 40.000 Срба, а да их данас има мање од 100. У древном царском граду Призрену, у којем сам рођен, а за који ми је данас неопходна дозвола да га посетим, раније је живело више од 10.000 Срба, остало их је двадесетак, и тако даље, и тако даље… Којим речима бисте ви описали овај феномен према ком се системски ради на елиминисању свих Срба, уз одузимање свих њихових права? Да ли постоји подршка за овакво деструктивно деловање и ко је пружа?

Поражавајуће је да након 24 године од Резолуције СБ 1244 у Извештају генералног секретара и даље стоји број од 200.000 расељених са Косова и Метохије, а да је повратак на тако ниском нивоу (у извештају који смо чули и видели и прочитали, забележено је 112 добровољних повратака, од чега 60 косовских Срба) да су нам овим темпом потребни векови да се сви прогнани врате у своје домове и на своја огњишта. Добро сте ме чули, векови. Повратак који је мањи од два одсто, значи 1,9 одсто, најмањи је проценат повратника у постконфликтним подручјима у целом свету. Да ли је овај податак резултат демократског развоја Приштине и њеног доприноса мирном суживоту Срба и Албанаца на Косову и Метохији? И да ли ви заиста сматрате да ово питање више не треба да помињемо? Да ли стварно сматрате да ти што су протерани заувек треба да буду протерани? Или другачије пише у Резолуцији 1244 овог тела, Савета безбедности Уједињених нација?

Сведоци смо и да српско православно духовно наслеђе на Косову и Метохији подлеже нападима косовских Албанаца по две основе. Они то наслеђе својатају као средњовековне албанске објекте или га лажно представљају као византијско или илирско. У двадесет првом веку сведоци смо брисања историје, уништавања појединих објеката Српске православне цркве, скрнављења православних гробаља и ускраћивања права на слободу вероисповести. Грађани не могу ни да дођу на гробове својих предака. Да ли је ово принцип самоопредељења једних науштрб елиминисања других? И у овом деловању евидентан је циљ Приштине и намера да се избрише траг свему што је српско на Косову и Метохији. Придодајмо томе и актуелни тренд учесталих етнички мотивисаних напада на верске празнике. Рањавање једанаестогодишњег дечака Стефана Стојановића и његовог двадесетједногодишњег рођака Милоша Стојановића, чији је грех био обележавање православног Божића и одлазак у шуму по свето дрво бадњак, и све то поставља питање какву поруку шаљемо преосталом српском становништву на Косову и Метохији? Какве смо могућности створили за повратак 200.000 Срба који су прогнани са Косова? Какве су перспективе за останак преосталих неалбанских заједница?

Резигнирани тренутним стањем демократије на Косову и Метохији, легитимно изабрани представници Срба су иступили из политичког живота, инсистирајући на испуњењу добро познатих услова: под један, и овде јасно подржано пре 10 година, успостављање Заједнице српских општина, то је међународна обавеза Приштине, тачно назначена и у овом телу, цитирао сам пре 10 година; омогућавање слободе кретања Срба и повлачење противправно распоређених албанских специјалних полицијских снага са севера Косова и Метохије, све је ово било предвиђено Бриселским споразумом. Београд је подржао овај вид мирног протеста и захтеве српске заједнице сматра логичним и легитимним.

Подсетио бих вас на то да је током прошле године Србима са Косова и Метохије два пута нарушено основно демократско право, када им је онемогућено гласање на референдуму и када, по први пут, није спроведено гласање на изборима 3. априла, што је у директној супротности са Резолуцијом 1244 и Одлукама ОЕБС. Парадоксално, тренутно приштинско руководство је инсистирало на недавном одржавању ванредних избора у четири општине са већински српском заједницом. Србија је у потпуности против насилног и нелегалног одржавања ванредних избора, јер нам је мотив овакве одлуке актуелног руководства Приштине потпуно јасан - у питању је јасан покушај насилног одузимања права и надлежности српске заједнице и успостављање пуне контроле. И очигледно је да за такав корак постоји подршка неких од моћне мањине, јер признавање резултата ових ванредних избора представља својеврстан пораз демократије, тачније представља окупацију севера Косова и Метохије. Подсетио бих вас на то да су избори одржани насилно, уз велике притиске, у контејнерима које су обезбеђивала иста лица која пуцају на Србе и друге неалбанце. Природно, на таквим изборима је гласало свега 13 лица српске националности од укупног броја од 45.095 људи. Да ли вам се чини нормалним и легалним да једва два одсто становништва одлучује о судбинама, кад кажем два одсто, мислим и на 1.500 Албанаца који су у томе учествовали од укупно 45.000 уписаних бирача, да ли је нормално да једва два одсто становништва одлучује о судбинама 98 одсто људи у тренутку изражених међуетничких тензија? О праведности да и не говорим…. И све то у тренутку када се насилно намеће разматрање питање чланства Приштине у Савету Европе.

Ова уцена и политички маневар на тачно десет година одуговлачења формирања Заједнице српских општина мора бити јасно и шире осуђена. Тренутно албанско руководство не мари ни за статуте, а камоли за заједничке вредности институција чије чланство жели да искористи за испуњавање својих политичких циљева. Приштина очигледно сматра да њихов преседан превазилази свако право, а да ће сваки њихов потез ипак наићи на разумевање. То можда и јесте тачно, јер визна либерализација са ЕУ коју су добили не укључује Србе са Косова и Метохије, тачније дискриминише их у односу на Албанце. Сви механизми преурањеног јачања приштинских капацитета само додатно отежавају и обесправљују српску заједницу. Ако изостанак реакције значи одобравање, онда се оправдано стиче утисак легитимизације и награђивања деструктивности актуелног приштинског руководства у притиску на неалбанске заједнице на Косову и Метохији.

Верујем да ћете се сложити да све ово тешко може да потпадне под дефиницију компромиса. Континуирано гажење колективних политичких права Срба на Косову и Метохији има свој посебно опасан и антидемократски облик у виду сталних притисака на представнике Српске листе, легитимних политичких представника готово целокупног српског народа на Косову и Метохији. За разлику од монструма из такозваних Косовских снага безбедности, који је из притвора за покушај убиства српског дечака пуштен после само три месеца, потпредседник Српске листе Братислав Николић и четворица Срба из Штрпца труну у затвору без суђења и под политички инспирисаним оптужбама већ пуних 18 месеци.

Услед изузетно погоршане безбедносне ситуације у Покрајини крајем прошле године, Србија је, у потпуности у складу са словом Резолуције 1244, упутила захтев, који није прихваћен, за повратак до 1.000 представника српских безбедносних снага на Косово и Метохију. Да не буде дилеме, у складу са словом Резолуције 1244, коју сте ви донели. Инсистирамо да КФОР уложи додатне напоре у обезбеђивању права на живот и безбедности српске заједнице на Косову и Метохији. Током прошле године на север Косова и Метохије, у општине са већински српском заједницом, такозване специјалне јединице РОСУ су упадале чак 12 пута без сагласности КФОР и четири градоначелника општина. Током ове године регистровано је већ пет оваквих нелегалних упада. Од кључног значаја је да снаге КФОР делују као фактор одвраћања оваквих акција, јер све учесталији инциденти могу изазвати спиралу насиља која се тешко може контролисати.

Желео бих да искористим прилику да укажем на још један негативан правац деловања тренутног приштинског руководства – инструментализацију такозваних представника специјалних јединица и полиције у потпиривању међуетничких тензија. Примери су бројни, а управо је представник такозваних Косовских безбедносних снага учествовао у поменутом нападу на српску децу током обележавања верског празника. Стога нас веома изненађује што је, противно међународном праву и упркос упозорењима УН, ЕУ и НАТО, настављен процес трансформације тзв. Косовских безбедносних снага у војску.

Подсећам на то да, према Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму, једино и искључиво Међународне безбедносне снаге (КФОР) имају мандат за све војне аспекте безбедности. Управо ово уважено тело не дозвољава формирање оружаних снага привременим институцијама на простору Косова и Метохије. Покушај њиховог даљег оснаживања ће бити извор даљих проблема. Како, ако не као претњу, да тумачимо прављење упоришта и база надомак административне линије? И то на територији где живе искључиво Срби.

Посебно забрињавајућа је и реализација аранжмана о прикључењу припадника такозваних „Косовских безбедносних снага” пешадијској чети оружаних снага Уједињеног Краљевства на Малвинским острвима. Овакав потез је у потпуној супротности не само са Резолуцијом 1244, већ и са релевантним резолуцијама Генералне скупштине УН које се тичу мирног решавања спора о Малвинским острвима.

 Даме и господо,

Стратешко опредељење Србије је пуноправно чланство у Европској унији. Ми делимо и промовишемо европске вредности и залажемо се за доследно поштовање основних норми међународног права, поштујући темељне принципе на којима су успостављене Уједињене нације. У том смислу, опредељени смо за процес проналаска одрживог решења у дијалогу Београда и Приштине, што сматрамо стратешким интересом за читав регион, Европу, али и ширу геополитичку слику. Из мог досадашњег излагања имали сте прилику да чујете само део проблема и нарушене безбедносне ситуације на Косову и Метохији, којим нам друга страна свесно онемогућава да пуну пажњу усмеримо ка проналаску компромиса. И година је превише, а 10 година је недопустиво чекати на испуњавање преузетих обавеза. Ове обавезе не смемо занемарити, јер ћемо на тај начин људе који живе на Косову и Метохији у потпуности изневерити.

Морамо се искрено посветити дијалогу, али сам нажалост уверен да ћемо и овом приликом у излагању представнице Приштине чути низ оптужби на рачун Србије у погледу очигледно различитих тумачења договора из Охрида, као и да ће фокус бити на последицама сукоба на Косову и Метохији. И овом приликом ће се позивати на српску одговорност, а Србија осликавати као нечији инструмент. Веома је занимљиво да представници Приштине тако олако говоре о патронатима, као и да увек истичу искључиво одговорност Србије и Београда. Једино на шта никад не одговарају и где влада гласност њихове тишине, не чује се ни слово о њиховој одговорности за тренутну безбедносну ситуацију и за неиспуњавање преузетих обавеза попут – формирања Заједнице српских општина. Морам још једном јасно и недвосмислено да позовем на безусловно и што хитније формирање Заједнице српских општина у складу са Бриселским споразумом. Недопустиво је да разговори о овој важној теми крећу тек 2. маја, а да у исто време се спроводи акција унутар Савета Европе која директно подрива овај дијалог.

Даме и господо,

Ово је двадесет и пети пут да пред овим уваженим телом говорим о томе колико је Косово и Метохија важно за српски народ. Српски народ је на Косову и Метохији живео и живи вековима. И живеће…. О томе сведочи између осталог и наше историјско, културно и верско наслеђе којег се не можемо и нећемо одрећи. Чули смо да када желите да оправдате кршење међународног права у погледу признавања једнострано проглашене независности Косова употребљавате као алиби израз sui generis. Тачно је. Тачно је да је за Србију Косово sui generis. Ту је Србија настала, ту је суштина српске историје и православља. Четири српске средњовековне цркве на листи Светске културне баштине УНЕСКО налазе се на Косову и Метохији – Пећка патријаршија из 13. века, Богородица Љевишка из 1307. године, Грачаница из 1321. године и Високи Дечани из 1335. године, које се још од 2006. налазе на листи светске баштине УНЕСКО у опасности, а Дечани се од 2021. године налазе на листи седам најугроженијих споменика културе у Европи. Дечане су гађали гранатама, исписивали су графите Исламске државе на зидовима цркве. Албанци на Косову не поштују ни одлуке својих судова о црквеној имовини. Поглавару СПЦ Порфирију забрањен је улазак и вршење верских обреда на Косову, улазак у Пећку патријаршију, која је од 13. века седиште Српске православне цркве. И то је демократија и то су људска права. Забрањен је улазак патријарху Порфирију, али зато слободно долазе повратници из редова ИСИЛ, Исламске државе.

Подсетићу да, пропорционално броју становника, највећи број страних терористичких бораца је био са Косова. Триста педесет у Сирији и Ираку. Деведесет и осам је погинуло на фронту у редовима Исламске државе. И даље их се тамо налази деведесет шесторо. Тачно је, даме и господо, да је за Србију Косово sui generis. Као што је Јерусалим sui generis за Јевреје. Као што је Мека sui generis за муслимане. Као што је Ватикан sui generis за католике. Зато овде у седишту УН желим јасно да кажем, у име Републике Србије, да Србија не може и никада неће признати једнострано проглашену независност Косова, нити ће прихватити и гласати да Косово постане чланица УН.

Исто тако сам више пута поновио да Србија жели мир, жели да разговара и да допринесе постизању дуго жељене нормализације прилика и мирног живота Срба и Албанаца на Косову и Метохији. У овој фази дијалога, ми немамо времена за губљење и дужни смо да се истински посветимо коначном циљу који, макар са српске стране, представља миран суживот и нормализацију прилика.  

Као што сам истакао и на почетку - у тренутку када се никада гласније позива на поштовање Повеље Уједињених нација са пуним правом очекујемо да ови апели важе једнако за све државе чланице Уједињених нација. Данас смо, нажалост, сви свесни последица подршке једностраном проглашењу независности Косова 2008. године. Ми смо покушали да упозоримо на негативне ефекте оваквог потеза, који су се обистинили, отворена је Пандорина кутија у међународним односима. Независност такозваног Косова је довела до озбиљних турбуленција у међународним односима, подела међу државама, како глобално, тако и у свим међународним организацијама и политичким групацијама. Петнаест година од проглашења такозване независности желим да вам веома јасно и прецизно кажем, под пуном одговорношћу, као министар спољних послова који познаје став сваке од земаља које су чланице Уједињених нација, да је 28 земаља повукло признање Косова у последњих неколико година и да од 193 чланице УН, 84 признају Косово. Даме и господо, не постоји начин да Косово постане чланица Уједињених нација, јер једноставно немате већину. То можете да питате и тренутне чланове Савета безбедности.

Дужан сам овом приликом да још једном изразим захвалност већини држава чланица Уједињених нација које нису признале једнострано проглашену независност Косова поштујући међународно право, свесни, као и ми, опасности да једнострани потези који доводе до нарушавања суверенитета и територијалног интегритета једне државе могу да се прелију и на друге регионе и државе у свету.

На крају, свим чланицама Уједињених нација и овом уваженом телу желим да поручим само једно – поштовање Повеље и резолуција УН желимо да прави ефекат и нормализацију глобалних токова поставимо као универзални принцип који ће важити за све и примењивати се – без изузетака и без двоструких стандарда.

Апсолутно смо опредељени за дијалог. Као што видите, још пре 10 година сам ја потписао Бриселски споразум. Другу страну занима само независност Косова. Овај споразум у Охриду и у Бриселу није споразум о међусобном признању, него о даљој нормализацији односа. Да ли је то мало за представнике Приштине или не, није на нама да о томе одлучујемо. Ми ћемо уложити максимум напора и спремни смо да имплементирамо све принципе договора, али пре тога мора да се зна да обавеза, која је преузета пре 10 година, формирање Заједнице српских општина, јесте нешто што мора да се уради одмах, иначе никаквог договора нема.

Захваљујем на пажњи”, навео је Дачић.