Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић изјавила је вечерас, отварајући изложбу “Helena, serbiae regina”, посвећену српској владарки Јелени Анжујској и једној од најзначајнијих личности средњевековне Србије, да се овом изложбом осветљава значајна странице српске историје и културе.
П:
О:
Читај ми
Гојковић отворила изложбу посвећену српској владарки Јелени Анжујској
Нови Сад,
17. март 2023.
Гојковић је, на отварању изложбе приређене поводом 75 годинa постојања Републичког завода за заштиту споменика културе у Галерији Академије уметности у Новом Саду, истакла да је ова изложба поред своје уметничке и научне вредности и добар пример културне дипломатије.
Ова јединствена и инспиративна поставка доприноси јачању културне сарадње и пријатељства Србије и Француске и уврштена је у овогодишњи програм традиционалне манифестације „Месец франкофоније у Србији“, указала је министарка културе.
Гојковић је, осврћући се на 19 година од мартовског погрома 2004. година на Косову и Метохији, истакла да је Србија дубоко привржена неговању културе сећања и да је данашњи датум један од најтежих и најтужнијих у вишевековној историји српске културе и изразила уверење да је чување сећања на ове догађаје важан предуслов да се такви прогони и страхоте више никада не понове.
Она је поручила да са се тугом се сећамо мартовског погрома Срба на Косову и Метохији и уништавања наших цркава, манастира и културног наслеђа, додавши да су пре скоро две деценије паљене цркве, манастири и други споменици културе који су симбол постојања и трајања српског народа на територији коју насељава вековима.
Министарка културе је подсетила на то да је у мартовском насиљу протерано више од 4.000 Срба, потпуно уништено или оштећено 35 српских цркава и манастира од којих половину чине заштићени споменици културе међу којима су манастир Девич, манастир Светих архангела у Призрену, црква Богородице Љевишке и црква Светог Ђорђа у Призрену и црква Успења Пресвете Богородице у Ђаковици.
Подсећајући да је тада нестало или уништено више од десет хиљада фресака, икона, путира, одежди, као и црквених књига венчаних и крштених, Гојковић је указала и да је у цркви Богородице Љевишке у Призрену, запаљеној изнутра, оскрнављен олтарски простор, Часна трпеза разбијена, а њен живопис од непроцењиве вредности, међу којима фреске из 13. века, оштећен.
Она је нагласила да је жалосно што је и данас, након 19 година, културна баштина на територији Косова и Метохије свакодневно угрожена и што се настављају упорни покушаји злоупотребе и фалсификовања српског културног и црквеног наслеђа.
Министарка је поручила да су Министарство културе и Републички завод свесни значаја нашег сакралног наслеђа и потребе да се оно брижљиво сачува за будуће генерације.
У том светлу, како је она навела, посебно је важно ангажовање Републичког завода за заштиту споменика културе, централне установе у области заштите, која активно и доследно ради на очувању наслеђа српског народа и државе у нашој јужној покрајини.
Гојковић је, говорећи о вечерашњој изложби, рекла да организована уз благослов епископа жичког Јустина и ентузијазам игуманије манастира Градац Нине, у себи носи вишестрану симболику.
Министарка културе је додала да су кроз живот Свете краљице, монахиње и светитељке Јелене Анжујске и њену задужбину, приказани снага и моћ средњевековне Србије и изузетна стваралачка достигнућа тога доба, која су заузела важно место у нашој културној и духовној баштини.
Она је подсетила да као сведочанство и одраз краљичиног живота, манастир Градац у грађевини уједињује западну уметност и византијску традицију, а истовремено, баш као у време свог настанка, подсећа на важност спајања, разумевања и прожимања културних простора и образаца.
Министарка културе је навела да је Јелена Анжујска, супруга краља Стефана Уроша Првог и мајка краљева Драгутина и Милутина, поред царице Јелене, супруге Душана Силног, најчешће осликавана жена српског средњовековног фрескосликарства.
Једина је српска краљица којој је посвећено посебно житије. Милосрдна, просвећена и одважна, била је на неки начин и претеча родне равноправности у Србији. Оставила је дубок траг у култури, задужбинарству и просветитељству и својим делом и нама данас дала могућност да свету прикажемо најлепше делове нашег националног и културног идентитета, напоменула је Гојковић, указујући да је захваљујући њеној универзалној вредности, ова изложба и на првом приказивању крајем прошле године у Културном центру Србије у Паризу наишла на изузетно позитивне оцене од стране француских академских радника, истраживача, византолога и конзерватора.
Отварању изложбе у Новом Саду присуствовао је директор Француског института и саветник за културну сарадњу Амбасаде Француске у Србији Станислас Пјере.
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону
-
Београд, 25. април 2024.Србија посвећена очувању мира и стабилности у региону
-
Београд, 24. април 2024.Одбачени наводи МСП Словеније о изјави председника Србије
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Наставак борбе за очување заједничких интереса Србије и...
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Национални интерес Србије и Републике Српске мир и стабилност у...
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“
-
Београд, 23. април 2024.Јачање свеобухватног стратешког партнерства Србије и УАЕ
-
Београд, 23. април 2024.Србија и Финска опредељене за даље унапређење сарадње