Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић такође је присуствовала потписивању уговора, којима ће финансирање бити обезбеђено у две транше, уз гаранцију Министарства финансија у име државе Србије.
Средства ће користити „Електропривреда Србије” (ЕПС), која се током зимске сезоне суочила са значајним смањењем ликвидности због увоза значајних количина електричне енергије.
Мали је том приликом истакао да је ово подршка међународних финансијских институција владиној стратегији за декарбонизацију сектора електричне енергије, са циљем постепеног укидања угља до 2050. године.
Он је објаснио да ће то помоћи у развоју регулаторног оквира за веће коришћење обновљивих извора енергије и осигурати одрживост снабдевања енергијом.
Улагања у енергетику смо дефинисали као приоритет Владе јер је енергетска криза додатно истакла изазове у овом сектору. Потребна су улагања, модернизација, подизање капацитета и спремности на кризне ситуације у овом сектору и тиме се бавимо, поручио је потпредседник Владе.
Поред тога, како је додао, радиће се на реформисању ЕПС-а, који мора имати јаче корпоративно управљање и боље менаџерске капацитете, нагласивши да је професионализација овог предузећа стратешки важан корак за целокупан енергетски сектор Србије.
Коланђели је истакао да Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) има богато међународно искуство у пружању помоћи у реформисању државних предузећа, те најавио и техничку помоћ у овом процесу.
Радујемо се сарадњи са ЕПС-ом и српским властима на амбициозном реформском програму који доноси овај кредит. У координацији са ММФ-ом и другим међународним финансијским институцијама и донаторима, посвећени смо томе да допринесемо трансформацији енергетског сектора Србије, поручио је он.
На састанку је подвучена чињеница да велике хидроелектране у Србији обезбеђују приближно 30 одсто производње енергије, док обновљиви извори енергије, као што су ветар и соларна енергија, чине мање од три одсто производње и имају потенцијал да значајно помогну земљи у развоју чистог новог, домаћег снабдевања енергијом.
Ово је други највећи зајам Европске банке за обнову и развој Србији, која је до данас уложила у нашу земљу укупно 7,9 милијарди евра. Ова финансијска институција је у 2022. обезбедила укупно 650 милиона евра Србији, од чега је више од три четвртине отишло на пројекте у приватном сектору.