П:
О:
Читај ми
Усвојене измене три закона и утврђен састав делегација у међународним институцијама
Београд,
13. јун 2007.
Посланици Народне скупштине Републике Србије усвојили су данас измене и допуне Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закона о државној ревизорској институцији и Закона о заштитнику грађана, и утврдили састав девет сталних делегација у међународним парламентарним институцијама.
Изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, за које се изјаснио 131 посланик, 8 је било против, док 16 није гласало, предвиђено је да ће повереника за информације од јавног значаја Скупштина убудуће бирати већином укупног броја посланика, а не простом већином.
Повереник за информације од јавног значаја добио је и право да покрене поступак за оцену уставности и законитости закона, као и других аката.
Он се бира на седам година, али ако парламент поново подржи садашњег повереника или његовог заменика, мандат ће тећи од тренутка када је први пут изабран.
Парламент бира повереника на предлог одбора надлежног за информисање. За ту функцију бира се, како је наведено, особа са признатим угледом и стручношћу у области заштите и унапређења људских права.
Задржана је законска одредба да повереник може два пута да буде биран на ту функцију.
Уставом Србије установљено је право грађана на истинито и благовремено информисање о питањима од јавног значаја, као и на то да свако има право на приступ тим информацијама.
У Закону је наведено да права из овог акта припадају свима под једнаким условима, без обзира на држављанство, пребивалиште, боравиште, односно седиште, или лично својство као што је раса, вероисповест, национална и етничка припадност, пол и слично.
Орган власти, прецизирао је закон, не сме стављати у бољи положај ниједног новинара или јавно гласило када је више њих упутило захтев, тако што ће само њему или њему пре него другим новинарима или јавним гласилима омогућити остваривање права на приступ информацијама до јавног значаја.
"Орган власти дужан је да без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, тражиоца обавести о поседовању информације, стави му на увид документ који садржи тражену информацију, односно изда му или упути копију тог документа", наводи се у Закону.
Повереник доноси решење без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана предаје жалбе, након што омогући органу власти да се писмено изјасни. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја усвојен је 2. новембра 2004. године, а садашњи повереник Родољуб Шабић на ту функцију изабран је 22. децембра исте године и, уколико буде реизабран, мандат ће му трајати до краја децембра 2011. године.
На данашњем заседању усвојене су и измене Закона о државној ревизорској институцији, којима су створени услови за избор савета као највишег органа те институције.
За измене закона гласао је 131 посланик, док је против гласало 26.
Законом су задржани високи критеријуми за избор чланова савета, што подразумева високу школску спрему и радно искуство од најмање десет година.
Уместо досадашњих седам година изменама је одређено да је за обављање послова повезаних са надлежностима институције потребно радно искуство од пет година како би се проширио круг за листу кандидата за избор чланова савета, коју треба да утврди Одбор за финансије Скупштине Србије.
Уставом Србије установљена је државна ревизорска инситуција, као највиши орган државне ревизије јавних средстава у Републици. Она је самостална у свом раду и подлеже надзору Скупштине.
Закон о државној ревизорској институцији донет је у новембру 2005. године, али до сада није примењиван јер нису постојали органи државне ревизорске институције.
Законом је утврђено да је савет највиши орган институције, који има пет чланова, а председник савета је генерални државни ревизор.
Председника, потпредседника и чланове савета бира и разрешава Скупштина, већином гласова на седници којој присуствује најмање 126 посланика.
Чланови савета бирају се на пет година и на то место могу бити бирани највише два пута.
У надлежност институције улази контрола свих токова јавних финансија, а под лупом ревизије биће сви директни и индиректни корисници буџетских средстава, политичке странке, јавна предузећа и слично. Посланици су усвојили и измене Закона о заштитнику грађана, тако да ће заштитника грађана и његовог заменика бирати и разрешавати парламент већином гласова свих посланика.
За измене закона гласао је 131 посланик, десет је било против, док 20 посланика није гласало.
Поред заштите људских права, у домену заштитника грађана биће и заштита мањинских права.
Надлежност заштитника грађана јесте да штити права грађана и контролише рад државне управе и свих других органа чијим чињењем, односно нечињењем, могу бити повређена нечија загарантована права или слободе.
Усвојеним изменама закон је усклађен са Уставом, који је и установио ту независну институцију.
Закон о заштитнику грађана усвојен је 2005. године, док су Уставом утврђени положај, надлежност и скупштинска већина потребна за његов избор.
Усвојеним законским изменама о квалификованој, а не више простој већини за избор заштитника створене су претпоставке за то да омбудсман буде особа од општег поверења и да има већи ауторитет.
Једном од усвојених измена прецизирано је да заштитник грађана и његов заменик не могу бити чланови политичких странака, а не као до сада организација.
У Закону је задржана одредба да заштитник и заменик не могу давати изјаве политичке природе, а уређен је и начин њихове суспензије.
Заштитник ће убудуће имати право да предлаже законе из своје надлежности, а овлашћен је и да покрене посутупак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости закона и других аката.
У Закону остају постојеће одредбе да заштитника, који има четири заменика, бира Скупштина, на предлог Одбора за уставна питања, а на мандат од пет година.
Кандидат за заштитника грађана мора да буде дипломирани правник, да има најмање 10 година искуства на правним пословима од значаја за послове из надлежности коју обавља, високе моралне и стручне квалитете и запажено искуство у заштити права грађана.
Скупштина Србије утврдила је данас и састав девет сталних делегација у међународним парламентарним институцијама.
За шефа делегације за Парламентарну скупштину (ПС) Савета Европе, коју чини седам чланова и седам заменика, изабран је Милош Алигрудић. Делегацију Парламентарне скупштине ОЕБС-а предводиће Сузана Грубјешић.
На челу делегације за ПС НАТО је Марко Ђуришић, делегацију Скупштине Западноевреопске уније предводиће Зоран Шами, а делегацију ПС Црноморске економске сарадње Александар Влаховић.
Делегацију за Интерпарламентарну унију предводи Оливер Дулић, делегацију ПС Централноевропске иницијативе Иван Јовановић, док је на челу делегације ПС Медитерана Бојана Алексић.
За шефа делегације Интерпаламентарне скупштине православља одређен је Душан Мрвош. У складу са договором посланичких група, у састав страних делегација укључени су, поред осталих странака, и представници ЛДП-а и партија националних мањина.
Парламент је на данашњој седници прихватио и измене у саставу неких скупштинских одбора.
Повереник за информације од јавног значаја добио је и право да покрене поступак за оцену уставности и законитости закона, као и других аката.
Он се бира на седам година, али ако парламент поново подржи садашњег повереника или његовог заменика, мандат ће тећи од тренутка када је први пут изабран.
Парламент бира повереника на предлог одбора надлежног за информисање. За ту функцију бира се, како је наведено, особа са признатим угледом и стручношћу у области заштите и унапређења људских права.
Задржана је законска одредба да повереник може два пута да буде биран на ту функцију.
Уставом Србије установљено је право грађана на истинито и благовремено информисање о питањима од јавног значаја, као и на то да свако има право на приступ тим информацијама.
У Закону је наведено да права из овог акта припадају свима под једнаким условима, без обзира на држављанство, пребивалиште, боравиште, односно седиште, или лично својство као што је раса, вероисповест, национална и етничка припадност, пол и слично.
Орган власти, прецизирао је закон, не сме стављати у бољи положај ниједног новинара или јавно гласило када је више њих упутило захтев, тако што ће само њему или њему пре него другим новинарима или јавним гласилима омогућити остваривање права на приступ информацијама до јавног значаја.
"Орган власти дужан је да без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, тражиоца обавести о поседовању информације, стави му на увид документ који садржи тражену информацију, односно изда му или упути копију тог документа", наводи се у Закону.
Повереник доноси решење без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана предаје жалбе, након што омогући органу власти да се писмено изјасни. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја усвојен је 2. новембра 2004. године, а садашњи повереник Родољуб Шабић на ту функцију изабран је 22. децембра исте године и, уколико буде реизабран, мандат ће му трајати до краја децембра 2011. године.
На данашњем заседању усвојене су и измене Закона о државној ревизорској институцији, којима су створени услови за избор савета као највишег органа те институције.
За измене закона гласао је 131 посланик, док је против гласало 26.
Законом су задржани високи критеријуми за избор чланова савета, што подразумева високу школску спрему и радно искуство од најмање десет година.
Уместо досадашњих седам година изменама је одређено да је за обављање послова повезаних са надлежностима институције потребно радно искуство од пет година како би се проширио круг за листу кандидата за избор чланова савета, коју треба да утврди Одбор за финансије Скупштине Србије.
Уставом Србије установљена је државна ревизорска инситуција, као највиши орган државне ревизије јавних средстава у Републици. Она је самостална у свом раду и подлеже надзору Скупштине.
Закон о државној ревизорској институцији донет је у новембру 2005. године, али до сада није примењиван јер нису постојали органи државне ревизорске институције.
Законом је утврђено да је савет највиши орган институције, који има пет чланова, а председник савета је генерални државни ревизор.
Председника, потпредседника и чланове савета бира и разрешава Скупштина, већином гласова на седници којој присуствује најмање 126 посланика.
Чланови савета бирају се на пет година и на то место могу бити бирани највише два пута.
У надлежност институције улази контрола свих токова јавних финансија, а под лупом ревизије биће сви директни и индиректни корисници буџетских средстава, политичке странке, јавна предузећа и слично. Посланици су усвојили и измене Закона о заштитнику грађана, тако да ће заштитника грађана и његовог заменика бирати и разрешавати парламент већином гласова свих посланика.
За измене закона гласао је 131 посланик, десет је било против, док 20 посланика није гласало.
Поред заштите људских права, у домену заштитника грађана биће и заштита мањинских права.
Надлежност заштитника грађана јесте да штити права грађана и контролише рад државне управе и свих других органа чијим чињењем, односно нечињењем, могу бити повређена нечија загарантована права или слободе.
Усвојеним изменама закон је усклађен са Уставом, који је и установио ту независну институцију.
Закон о заштитнику грађана усвојен је 2005. године, док су Уставом утврђени положај, надлежност и скупштинска већина потребна за његов избор.
Усвојеним законским изменама о квалификованој, а не више простој већини за избор заштитника створене су претпоставке за то да омбудсман буде особа од општег поверења и да има већи ауторитет.
Једном од усвојених измена прецизирано је да заштитник грађана и његов заменик не могу бити чланови политичких странака, а не као до сада организација.
У Закону је задржана одредба да заштитник и заменик не могу давати изјаве политичке природе, а уређен је и начин њихове суспензије.
Заштитник ће убудуће имати право да предлаже законе из своје надлежности, а овлашћен је и да покрене посутупак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости закона и других аката.
У Закону остају постојеће одредбе да заштитника, који има четири заменика, бира Скупштина, на предлог Одбора за уставна питања, а на мандат од пет година.
Кандидат за заштитника грађана мора да буде дипломирани правник, да има најмање 10 година искуства на правним пословима од значаја за послове из надлежности коју обавља, високе моралне и стручне квалитете и запажено искуство у заштити права грађана.
Скупштина Србије утврдила је данас и састав девет сталних делегација у међународним парламентарним институцијама.
За шефа делегације за Парламентарну скупштину (ПС) Савета Европе, коју чини седам чланова и седам заменика, изабран је Милош Алигрудић. Делегацију Парламентарне скупштине ОЕБС-а предводиће Сузана Грубјешић.
На челу делегације за ПС НАТО је Марко Ђуришић, делегацију Скупштине Западноевреопске уније предводиће Зоран Шами, а делегацију ПС Црноморске економске сарадње Александар Влаховић.
Делегацију за Интерпарламентарну унију предводи Оливер Дулић, делегацију ПС Централноевропске иницијативе Иван Јовановић, док је на челу делегације ПС Медитерана Бојана Алексић.
За шефа делегације Интерпаламентарне скупштине православља одређен је Душан Мрвош. У складу са договором посланичких група, у састав страних делегација укључени су, поред осталих странака, и представници ЛДП-а и партија националних мањина.
Парламент је на данашњој седници прихватио и измене у саставу неких скупштинских одбора.
-
Београд, 2. мај 2024.Изабрана нова Влада Србије
-
Београд, 2. мај 2024.У Скупштини Србије настављена расправа о избору нове владе
-
Београд, 1. мај 2024.Нова влада ће у највећој мери бити влада континуитета
-
Београд, 1. мај 2024.Почела седница Народне скупштине на којој се бира нова влада
-
Београд, 30. април 2024.Сутра седница Скупштине Србије о избору нове владе
-
Београд, 26. април 2024.Расписани избори за одборнике скупштина градова и општина за 2....
-
Београд, 23. април 2024.Усвојене измене и допуне Закона о локалним изборима
-
Београд, 30. март 2024.Милош Вучевић мандатар за састав нове Владе
-
Прокупље, 24. март 2024.Србија не пристаје на окупацију и на наређења са стране
-
Београд, 20. март 2024.Ана Брнабић изабрана за председницу Скупштине Србије