ЕРП је претходно усвојен на седници Влaде Рeпубликe Србиje, а као и у претходним циклусима, документ даје преглед макроекономске, фискалне и монетарне политике.
Поред тога Програм економских реформи даје и преглед главних структурних изазова за конкурентност, као и одржив и инклузивни раст на централном нивоу, а структурне реформске мере, у складу са смерницама Европске комисије, организоване су у тринаест области: управљање јавним финансијама, зелена транзиција, дигитална трансформација, пословно окружење и смањење сиве економије, истраживање, развој и иновације, реформе у области економских интеграција, реформе енергетског тржишта, реформе транспортног тржишта, пољопривреда, индустрија и услуге, образовање и вештине, запошљавање и тржиште рада, социјална заштита и инклузија и систем здравствене заштите.
У оквиру поменутих области, идентификована су три кључна изазова за конкурентност, привредни раст и запошљавање, што их сврстава у приоритетне и подразумева јасну посвећеност за њихово решавање у наредном трогодишњем периоду, а то су: повећање запослености, посебно младих, жена и осетљивих група и социјална заштита од сиромаштва, стварање пословног амбијента повољнијег за инвестиције, као и озелењавање енергетског сектора и потпуно отварање енергетског тржишта.
Снажна веза између макроекономског и фискалног оквира и структурних реформских мера од суштинске je важности за свеобухватност, кохерентност и кредибилитет програма.
С тим у вези, све реформске мере укључене у ЕРП садрже детаље о њиховим процењеним трошковима и изворима финансирања, док је спровођење реформи идентификованих у документу од значаја не само за побољшање конкурентности, подстицање нових радних места и олакшавање социјалне инклузије, већ и за испуњавање економских критеријума у процесу приступања Европској унији.
Овогодишњим документом ЕРП 2023-2025 обухваћене су укупно 22 структурне реформе, а кључнe структурне реформе усмерене су на следеће: да се младима омогући олакшана транзиција на тржиште рада и подстакне њихово запошљавање; затим да се обезбеди дугорочно планирање и одрживост инвестиција у развој младих талената, као и да се имплементацијом дуалног образовања обезбеди ефикаснији одговор система образовања на потребе привреде и тржишта рада, технолошке промене и потребе за новим компетенцијама.
Такође, предвиђено је унапређење амбијента за привлачење радно способног становништва, подстицање циркуларних миграција и односа са дијаспором, али и јачање механизама за праћење миграторних токова и привлачење стручне радне снаге.
Како је у претходном периоду Република Србија остварила значајан напредак на међународним листама конкурентности у области електронске управе, што је резултат бројних поједностављења и дигитализације услуга које јавна управа пружа привреди и грађанима, планира се и даље унапређење квалитета пружања јавних услуга као вишегодишњег реформског процеса који се, између осталог, одвија кроз оптимизацију административних поступака (укидањем непотребних или поједностављењем и дигитализацијом административних поступака) и даљим процесом дигитализације.
Предвиђено је и успостављање ефикаснијег надзора и система контроле пословања привредних субјеката у власништву Републике Србије, што ће омогућити унапређени систем надзора и ефикасније спровођење јавних политика, као и смањење фискалних ризика.
Осим тога, програмом се планира даљи развој финансијских института на тржишту капитала, повећање атрактивности домаћег тржишта за домаће и стране инвеститоре и активирање тржишта капитала у функцији економског раста, запошљавања и квалитетнијег живота грађана.
Имајући у виду растући значај енергетике, Програмом је, између осталог, предвиђено унапређење енергетске ефикасности, повећање преносног капацитета, повећање сигурности и поузданости напајања електричном енергијом потрошача, као и изградња нових интерконективних далековода.
Подсећања ради, процес координације економских политика у оквиру кога Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ, на годишњем нивоу израђује ЕРП за наредни трогодишњи период, представља највиши ниво сарадње Западног Балкана и Турске са Европском унијом када је реч о социјално-економским питањима.
У изради ЕРП учествују Министарство финансија, Републички секретаријат за јавне политике, Народна банка Србије, као и чланови интерресорне Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП, док је посебан анекс документа сачињен на основу консултација са представницима цивилног друштва, обављених током самог процеса израде документа.
ЕРП 2023–2025. године ће бити детаљно дискутован са представницима ЕУ до маја 2023. године, када ће са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама, у оквиру економског дијалога на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) бити усвојене и нове заједничке препоруке за Западни Балкан и Турску, наводи се у саопштењу.
Програм економских реформи (ЕРП) 2023-2025. можете преузети овде.