П:
О:
Читај ми
Србија неће прихватити ништа испод суштинске и надгледане аутономије за Космет
Београд,
21. мај 2007.
Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Слободан Самарџић изјавио је да Србија у погледу будућег статуса Косова и Метохије неће прихватити ништа испод опште идеје суштинске и надгледане аутономије за јужну покрајину, али да је отворена за разговор о начину спровођења тог плана.
Слободан Самарџић
Аутор:
Танјуг
Самарџић је у интервјуу агенцији Танјуг рекао да када је реч о начину спровођења суштинске и надгледане аутономије за јужну покрајину, Србија ће бити отворена у једном могућем фер преговарачком процесу да прихвати и нека решења која су можда боља од предлога државног преговарачког тима.
Ја то, дакле, не бих негирао унапред и у томе би преговарачки процес могао да допринесе да се многе ствари од којих зависи живот људи на Косову и Метохији можда и боље уреде него што смо ми предложили, навео је Самарџић.
Он је нагласио да засада од албанских представника на преговорима и посебно од Ахтисаријевог тима београдски преговарачи нису видели добре аргументе који би негирали предлоге Србије, што не значи да то не може бити убудуће.
Самарџић је, објашњавајући позиције новоформираног министарства за Косово и Метохију, поновио да ће се залагати за оно решење будућег статуса покрајине које ће ићи у сусрет интересима Албанаца, да у што већој мери управљају својим животом, да заштити интересе Срба, да и они управљају собом и да се остваре интереси Србије да Космет буде у њеном саставу.
То је решење суштинске и надгледане аутономије, рекао је Самарџић и додао да је то решење садржано у државној платформи од маја 2006. године и у више од 500 амандмана поднетих на предлог специјалног представника УН за преговоре о статусу Космета Мартија Ахтисарија.
Он је подсетио на то да је предлог решења Београда за косовско питање достављен у сажетој верзији представницима Мисије Уједињених нација у покрајини.
У тој платформи су на једном месту задовољени сви интереси, дакле, и Срба и Албанаца и регионалног мира и европских интеграција и очувања међународног права, указао је Самарџић, уз напомену да је важно да на основу те платформе што учесталије наступамо на међународним форумима, да остваримо што више контаката и да ту нашу позицију што боље објаснимо и пласирамо.
Он је изразио очекивање да ће се процес одређивања будућности Космета, методолошки гледано, ипак завршити кроз преговоре, да ће се у њих ући са више добре воље евентуалног медијатора како се не би "поновила катастрофална ситуација коју је форсирао Марти Ахтисари са својим тимом".
Истовремено, он је истакао да засада не види могућност формирања заједничког става САД и Русије о будућности Косова и Метохије.
Засада не видим заједнички језик, њихове су позиције јако удаљене, и то не због Русије која заправо делује поштујући међународно право, него због САД и неких њених западних савезника који су имали намеру да драстично прекрше међународно право и да једној признатој чланици УН практично одузму 15 одсто територије, објаснио је Самарџић.
Министар за Косово и Метохију је навео да је реч о две позиције – екстремистичкој и умереној, при чему екстремистичка полако, пошто није могла да дође до коначног закључка јер није могуће усвојити нову резолуцију СБ УН у том кључу, види да мора да се приближава неком решењу које би уважавало међународно право, дакле Повељу УН и бројне резолуције, закључно с Резолуцијом 1244 СБ УН.
Наравно, тај процес није ни лаган, ни брз, али онај ко је хтео да завршимо за неколико месеци преговоре с Албанцима и да признамо независност Косова на бази концесија у децентрализацији, сада преговара с Русијом о заједничким ставовима за неку нову резолуцију, рекао је Самарџић.
Према његовим речима, руски став је јасан – нова резолуција СБ УН може само да потврди основне елементе Резолуције 1244 СБ УН, а то је суверенитет и територијални интегритет Србије, и она мора да преузме оне елементе Резолуције 1244 који нису реализовани, а то је читав комплекс људских права и, пре свега, повратка, на чему Русија веома инсистира.
Он је навео да се то полако одвија и да ће тај процес приморати пре свега САД, а онда и ЕУ, да у складу с међународним правом, а посебно европском праксом решавања мањинских питања, трасирају један нови оквир или нову резолуцију СБ УН.
Проћи ће много времена до једног таквог консензуса на вишем нивоу, који ће омогућити један преговарачки процес и један консензус на нивоу ових учесника у спору, закључио је Самарџић.
Ја то, дакле, не бих негирао унапред и у томе би преговарачки процес могао да допринесе да се многе ствари од којих зависи живот људи на Косову и Метохији можда и боље уреде него што смо ми предложили, навео је Самарџић.
Он је нагласио да засада од албанских представника на преговорима и посебно од Ахтисаријевог тима београдски преговарачи нису видели добре аргументе који би негирали предлоге Србије, што не значи да то не може бити убудуће.
Самарџић је, објашњавајући позиције новоформираног министарства за Косово и Метохију, поновио да ће се залагати за оно решење будућег статуса покрајине које ће ићи у сусрет интересима Албанаца, да у што већој мери управљају својим животом, да заштити интересе Срба, да и они управљају собом и да се остваре интереси Србије да Космет буде у њеном саставу.
То је решење суштинске и надгледане аутономије, рекао је Самарџић и додао да је то решење садржано у државној платформи од маја 2006. године и у више од 500 амандмана поднетих на предлог специјалног представника УН за преговоре о статусу Космета Мартија Ахтисарија.
Он је подсетио на то да је предлог решења Београда за косовско питање достављен у сажетој верзији представницима Мисије Уједињених нација у покрајини.
У тој платформи су на једном месту задовољени сви интереси, дакле, и Срба и Албанаца и регионалног мира и европских интеграција и очувања међународног права, указао је Самарџић, уз напомену да је важно да на основу те платформе што учесталије наступамо на међународним форумима, да остваримо што више контаката и да ту нашу позицију што боље објаснимо и пласирамо.
Он је изразио очекивање да ће се процес одређивања будућности Космета, методолошки гледано, ипак завршити кроз преговоре, да ће се у њих ући са више добре воље евентуалног медијатора како се не би "поновила катастрофална ситуација коју је форсирао Марти Ахтисари са својим тимом".
Истовремено, он је истакао да засада не види могућност формирања заједничког става САД и Русије о будућности Косова и Метохије.
Засада не видим заједнички језик, њихове су позиције јако удаљене, и то не због Русије која заправо делује поштујући међународно право, него због САД и неких њених западних савезника који су имали намеру да драстично прекрше међународно право и да једној признатој чланици УН практично одузму 15 одсто територије, објаснио је Самарџић.
Министар за Косово и Метохију је навео да је реч о две позиције – екстремистичкој и умереној, при чему екстремистичка полако, пошто није могла да дође до коначног закључка јер није могуће усвојити нову резолуцију СБ УН у том кључу, види да мора да се приближава неком решењу које би уважавало међународно право, дакле Повељу УН и бројне резолуције, закључно с Резолуцијом 1244 СБ УН.
Наравно, тај процес није ни лаган, ни брз, али онај ко је хтео да завршимо за неколико месеци преговоре с Албанцима и да признамо независност Косова на бази концесија у децентрализацији, сада преговара с Русијом о заједничким ставовима за неку нову резолуцију, рекао је Самарџић.
Према његовим речима, руски став је јасан – нова резолуција СБ УН може само да потврди основне елементе Резолуције 1244 СБ УН, а то је суверенитет и територијални интегритет Србије, и она мора да преузме оне елементе Резолуције 1244 који нису реализовани, а то је читав комплекс људских права и, пре свега, повратка, на чему Русија веома инсистира.
Он је навео да се то полако одвија и да ће тај процес приморати пре свега САД, а онда и ЕУ, да у складу с међународним правом, а посебно европском праксом решавања мањинских питања, трасирају један нови оквир или нову резолуцију СБ УН.
Проћи ће много времена до једног таквог консензуса на вишем нивоу, који ће омогућити један преговарачки процес и један консензус на нивоу ових учесника у спору, закључио је Самарџић.
-
Београд, 5. мај 2024.Васкршња честитка директора Канцеларије за Косово и Метохију
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи