П:
О:
Читај ми
Више од пола милиона избеглих и расељених у Србији
Београд,
21. јун 2004.
Комесар за избеглице Републике Србије Драгиша Дабетић изјавио је данас да се у Србији још налази 270 хиљада избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске, али и 207 хиљада расељених са Косова и Метохије.
Аутор:
Бета
Дабетић је у изјави агенцији Танјуг истакао да држава очекује даљу подршку међународне заједнице у интеграцији избеглица, односно у напорима да се ова лица врате у своје домове.
Он је рекао да се из републичког буџета за потребе 270 хиљада избеглица, не рачунајући трошкове здравствене заштите и школовања, издваја приближно 40 милиона евра годишње.
Трошкови за збрињавање 207 хиљада расељених, од којих је 155 хиљада косовских Срба и 60 хиљада Рома, Муслимана, Ашкалија, додатно је оптерећење за буџет из кога се, такође, издвајају средства, додао је комесар за избеглице.
Дабетић је подсетио на то да је Србија, са више од пола милиона избеглих и расељених, држава са најбројнијом угроженом популацијом у Европи, "што је проблем са којим треба да се суочи не само наша држава и власти држава из окружења, већ и међународна заједница".
Према подацима Комесаријата, у односу на 1996. годину када је у СРЈ, према попису, било 560 хиљада избеглица, сада је тај број смањен за 290 хиљада. У БиХ и Хрватску вратило се 120 хиљада избеглица, 30 хиљада је отишло у треће земље, а од огромног броја избеглих који је остао у Србији и Црној Гори и који очекује помоћ у интеграцији 110 хиљада је већ добило држављанство.
"Тренутно се граде станови за избеглице у 15 општина у Србији и у њих ће се уселити неки од осам хиљада избеглих који су још у колективним центрима. Осим тога, у наредним месецима очекујемо да крене програм 600 станова које финансира 'Кооперазионе италиана', а у преговорима смо и са банком Савета Европе која је издвојила 20 милиона евра за стамбено збрињавање избеглица", навео је Дабетић.
До сада је изграђено више од 1.500 објеката у којима је кров над главом добило приближно 5.500 избеглица. За збрињавање осам хиљада избеглица и исто толико расељених, који се налазе у колективним центрима, Србија из буџета издваја милион евра годишње, али и донатори још помажу у обезбеђивању горива и других потреба за ту најугроженију категорију.
Према речима Дабетића, један део избеглица из колективних центара очекује станове, некима ће бити понуђен тзв. програм "пицк уп" у оквиру којег им се нуди 70 одсто новца (55 хиљада динара по породици) и 30 одсто роба да изађу из колективног центра и започну живот у приватном смештају.
Најстарија избегличка популација из колективних центара биће смештена у геронтолошке центре и друге социјалне установе, а они који немају где биће пребачени у други колективни центар.
Дабетић је, говорећи о повратку као основној опцији решавања избегличког проблема, оценио да је повратак у БиХ, у односу на Хрватску, "много једноставнији и отворенији".
"У Босну се вратило око 80 хиљада избеглица и тамо је основни проблем немогућност запослења, односно економски фактор. Повратак у Хрватску, међутим, оптерећује, пре свега, немогућност остварења права на имовину јер власти и даље дају предност кориснику, расељеном Хрвату, него власнику куће Србину", објаснио је Дабетић.
Осим тога, додао је он, реконструкција оштећених српских кућа иде веома споро, па је Хрватска, на притисак међународне заједнице, продужила рок за подношење захтева за обнову оштећене имовине до 30. септембра ове године.
"Најболније је питање станарских права и ми стално инсистирамо на томе да се станарска права у Хрватској третирају као имовинска, по угледу на Босну, а уколико не може да дође до повраћаја стана, да се спроведе праведна компензација, нагласио је Дабетић.
Он је рекао да се из републичког буџета за потребе 270 хиљада избеглица, не рачунајући трошкове здравствене заштите и школовања, издваја приближно 40 милиона евра годишње.
Трошкови за збрињавање 207 хиљада расељених, од којих је 155 хиљада косовских Срба и 60 хиљада Рома, Муслимана, Ашкалија, додатно је оптерећење за буџет из кога се, такође, издвајају средства, додао је комесар за избеглице.
Дабетић је подсетио на то да је Србија, са више од пола милиона избеглих и расељених, држава са најбројнијом угроженом популацијом у Европи, "што је проблем са којим треба да се суочи не само наша држава и власти држава из окружења, већ и међународна заједница".
Према подацима Комесаријата, у односу на 1996. годину када је у СРЈ, према попису, било 560 хиљада избеглица, сада је тај број смањен за 290 хиљада. У БиХ и Хрватску вратило се 120 хиљада избеглица, 30 хиљада је отишло у треће земље, а од огромног броја избеглих који је остао у Србији и Црној Гори и који очекује помоћ у интеграцији 110 хиљада је већ добило држављанство.
"Тренутно се граде станови за избеглице у 15 општина у Србији и у њих ће се уселити неки од осам хиљада избеглих који су још у колективним центрима. Осим тога, у наредним месецима очекујемо да крене програм 600 станова које финансира 'Кооперазионе италиана', а у преговорима смо и са банком Савета Европе која је издвојила 20 милиона евра за стамбено збрињавање избеглица", навео је Дабетић.
До сада је изграђено више од 1.500 објеката у којима је кров над главом добило приближно 5.500 избеглица. За збрињавање осам хиљада избеглица и исто толико расељених, који се налазе у колективним центрима, Србија из буџета издваја милион евра годишње, али и донатори још помажу у обезбеђивању горива и других потреба за ту најугроженију категорију.
Према речима Дабетића, један део избеглица из колективних центара очекује станове, некима ће бити понуђен тзв. програм "пицк уп" у оквиру којег им се нуди 70 одсто новца (55 хиљада динара по породици) и 30 одсто роба да изађу из колективног центра и започну живот у приватном смештају.
Најстарија избегличка популација из колективних центара биће смештена у геронтолошке центре и друге социјалне установе, а они који немају где биће пребачени у други колективни центар.
Дабетић је, говорећи о повратку као основној опцији решавања избегличког проблема, оценио да је повратак у БиХ, у односу на Хрватску, "много једноставнији и отворенији".
"У Босну се вратило око 80 хиљада избеглица и тамо је основни проблем немогућност запослења, односно економски фактор. Повратак у Хрватску, међутим, оптерећује, пре свега, немогућност остварења права на имовину јер власти и даље дају предност кориснику, расељеном Хрвату, него власнику куће Србину", објаснио је Дабетић.
Осим тога, додао је он, реконструкција оштећених српских кућа иде веома споро, па је Хрватска, на притисак међународне заједнице, продужила рок за подношење захтева за обнову оштећене имовине до 30. септембра ове године.
"Најболније је питање станарских права и ми стално инсистирамо на томе да се станарска права у Хрватској третирају као имовинска, по угледу на Босну, а уколико не може да дође до повраћаја стана, да се спроведе праведна компензација, нагласио је Дабетић.
-
Београд, 24. април 2024.Полицијска сарадња Србије и УАЕ на изузетно високом нивоу
-
Београд, 24. април 2024.Одржана конференција у знак сећања на преминулог Предрага Марића
-
Сомбор/Кула, 24. април 2024.Наставак помоћи избегличким породицама у Сомбору и Кули
-
Београд, 23. април 2024.Уручене повеље "Доситеј Обрадовић" за допринос просвети
-
Београд, 23. април 2024.Посвећеност заштити и унапређењу људских права у сфери бизниса
-
Таково, 23. април 2024.Други српски устанак један од најважнијих догађаја у новијој...
-
Београд, 23. април 2024.У плану искључиво побољшање услова рада ОШ "Стефан Немања"
-
Београд, 23. април 2024.Сарадња Министарства одбране и Института за новију историју...
-
Београд, 22. април 2024.Србија међу водећим земљама у свету по бежичном приступу...
-
Београд, 22. април 2024.Жигманов честитао Песах