Потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали саопштио је данас да Предлог закона о буџету за 2023. годину почива на три стуба – расту животног стандарда грађана и одржавању стабилности, наставку инвестиција и на енергетици.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали саопштио је данас да Предлог закона о буџету за 2023. годину почива на три стуба – расту животног стандарда грађана и одржавању стабилности, наставку инвестиција и на енергетици.
Мали је, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС) уочи почетка скупштинске расправе о овом најважнијем финансијском закону у земљи и другим пратећим документима, објаснио да то значи да се наставља са подизањем плата и пензија.
Према његовим речима, пензионери ће, након увећаних пензија у новембру за девет одсто, добити још једну повишицу у јануару, и то од 12,1 одсто, и то ће кумулативно бити највећи раст пензија од 20,8 одсто.
Осим пензионера, како је додао, већа примања од јануара имаће и запослени у јавном сектору – за 12,5 одсто, али и они који примају минималац, са увећањем минималне зараде од 14,3 одсто, те војници којима ће примања бити већа 25 одсто.
Он је рекао да су за наредну годину планирани приходи већи за 7,8 одсто, док су за ову годину приходи премашили пројекције за 192 милијарде динара.
Упркос кризи услед пандемије, на коју су се надовезали проблеми у ланцима снабдевања, енергетска криза и конфликт у Украјини,
Србија је успела да привреду и грађане помогне са око девет милијарди евра, подсетио је потпредседник Владе.
Остварили смо, како је предочио, раст бруто домаћег производа у прва три квартала ове године, те постигли историјски успех када је реч о нивоу незапослености од 8,9 одсто, при чему ниво јавног дуга одржавамо на око 54 одсто, што је испод мастрихтских оквира, али и далеко испод просека јавног дуга ЕУ који износи 94–95 процената.
Мали је нагласио да је у протекле три године држава показала снагу и терет кризе преузела на себе, уз подсећање на отежавајућу економску околност десетоструког раста цене струје у протеклих годину дана, при чему је повећање цене електричне енергије у Србији минимално.
Истовремено, потпредседник Владе је потврдио да су планирана даља капитална улагања, при чему је за наредну годину планирано 6,8 одсто буџета за капиталне инвестиције.
Он је најавио да ће се ускоро са Европском унијом потписати уговор о изградњи брзе пруге Београд–Ниш, као и да неће бити заустављена улагања у клиничке центре, здравствене установе, школе, београдски метро.
Србија испуњава сва обећања дата грађанима, одржава стабилност и у овом тренутку на рачуну има 285 милијарду динара, прецизирао је Мали и додао да су у буџету за наредну годину планирана већа издвајања за просвету и науку, за коју је опредељено 100 милијарди динара више у односу на издвајања од пре десет година.
Већи буџети планирани су и за пољопривреду и културу, док се за помоћ младима од 16 до 29 година, у износу од 5.000 динара, до сада пријавило њих 715.000, саопштио је потпредседник Владе.