П:
О:
Читај ми
Предлог о надгледаној аутономији за Косово и Метохију незаобилазан
Београд,
28. април 2007.
Саветник председника Владе Републике Србије и координатор државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић рекао је данас да је надгледана аутономија платформа на основу које је могуће институционално укључивање Космета у правни и политички систем Србије.
Самарџић је у изјави за агенцију Танјуг објаснио да тај концепт, који је председник Владе Србије Војислав Коштуница предочио члановима мисије Савета безбедности УН у четвртак, 26. априла, у Београду, представља одговор на надгледану независност.
То значи да би међународна заједница гарантовала ову аутономију, а не само Србија, и зато то јесте суштинска и проширена аутономија, јер је гарантује и међународна заједница, навео је Самарџић.
Према његовим речима, оно што је важно је да је тај концепт кроз посету мисије СБ УН добио на важности.
Он је указао на то да су сада сви упознати с тим концептом и да ће се много више пажње посветити српској платформи него што је то било до сада, навео је Самарџић.
Члан државног преговарачког тима Александар Симић истакао је у изјави за агенцији Танјуг да концепт надгледане аутономије представља једино решење за Косово и Метохију, јер омогућује поштовање међународног права, а истовремено нуди Албанцима могућност за самоуправу, без власти Београда и Срба над њима.
Планом који је Коштуница представио мисији СБ предвиђено је да Албанци имају сва законодавна, извршна и судска овлашћења, осим оних у спољној политици и одбрани, царинској и граничној контроли, монетарној политици и заштити српског културног, верског и историјског наслеђа у покрајини, објаснио је Симић и нагласио да би њихове везе са остатком Србије биле врло мале, а они би имали велику аутономију, као и уставне гаранције и међународно-правне гаранције уговорног типа за такву врсту аутономије.
Симић је истакао да би косовски Албанци могли да имају своје представнике у Министарству спољних послова Србије, с обзиром да не би могли да одржавају међународне односе и да закључују међународне уговоре, а могли би да имају представнике и у Народној банци Србије, ако желе да учествују у неким елементима креирања монетарне политике.
Истовремено, он је рекао да је идеја да се територија Косова и Метохије демилитаризује, то јест да на њој не буду присутне оружане силе, осим међународних снага које би гарантовале ту аутономију.
Органи Србије би обављали граничну контролу, напоменуо је он и додао да би демилитаризација довела до тога да нема могућности да евентуално оружана сила буде та која ће, наводно, кршити људска права.
Међународне снаге би биле дужне да гарантују мир и безбедност и да у том једном периоду, који може да траје 20 година, доведу до тога да се односи између Срба и Албанаца поправе, објаснио је Симић.
То значи да би међународна заједница гарантовала ову аутономију, а не само Србија, и зато то јесте суштинска и проширена аутономија, јер је гарантује и међународна заједница, навео је Самарџић.
Према његовим речима, оно што је важно је да је тај концепт кроз посету мисије СБ УН добио на важности.
Он је указао на то да су сада сви упознати с тим концептом и да ће се много више пажње посветити српској платформи него што је то било до сада, навео је Самарџић.
Члан државног преговарачког тима Александар Симић истакао је у изјави за агенцији Танјуг да концепт надгледане аутономије представља једино решење за Косово и Метохију, јер омогућује поштовање међународног права, а истовремено нуди Албанцима могућност за самоуправу, без власти Београда и Срба над њима.
Планом који је Коштуница представио мисији СБ предвиђено је да Албанци имају сва законодавна, извршна и судска овлашћења, осим оних у спољној политици и одбрани, царинској и граничној контроли, монетарној политици и заштити српског културног, верског и историјског наслеђа у покрајини, објаснио је Симић и нагласио да би њихове везе са остатком Србије биле врло мале, а они би имали велику аутономију, као и уставне гаранције и међународно-правне гаранције уговорног типа за такву врсту аутономије.
Симић је истакао да би косовски Албанци могли да имају своје представнике у Министарству спољних послова Србије, с обзиром да не би могли да одржавају међународне односе и да закључују међународне уговоре, а могли би да имају представнике и у Народној банци Србије, ако желе да учествују у неким елементима креирања монетарне политике.
Истовремено, он је рекао да је идеја да се територија Косова и Метохије демилитаризује, то јест да на њој не буду присутне оружане силе, осим међународних снага које би гарантовале ту аутономију.
Органи Србије би обављали граничну контролу, напоменуо је он и додао да би демилитаризација довела до тога да нема могућности да евентуално оружана сила буде та која ће, наводно, кршити људска права.
Међународне снаге би биле дужне да гарантују мир и безбедност и да у том једном периоду, који може да траје 20 година, доведу до тога да се односи између Срба и Албанаца поправе, објаснио је Симић.
-
Београд, 5. мај 2024.Васкршња честитка директора Канцеларије за Косово и Метохију
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи