Потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у Скупштини Србије да је циљ ребаланса буџета за текућу годину превазилажење последица кризе и помоћ младима, пензионерима и другим осетљивим категоријама становништва.
П:
О:
Читај ми
Мали образложио предлог ребаланса буџета за 2022. годину
Београд,
7. новембар 2022.
Мали је, образлажући пред посланицима Предлога закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2022. годину, истакао да је Србија остала стабилна и јака упркос највећој кризи у свету, која траје већ три године, при чему је очуван привредни раст, настављене су инвестиције, а с друге стране, ниједан пројекат није заустављен.
Он је предочио да има пет најважнијих разлога за ребаланс, при чему је први од њих чињеница да су приходи у буџету за приближно 180 милијарди динара већи од планираних, а наплата готово свих пореских категорија се повећала.
Економија нам је стабилна и отпорна, рекао је потпредседник Владе и додао да је други разлог енергетска криза у свету, имајући у виду раст цена струје.
У септембру 2019. године, како је објаснио, мегават-сат је на тржишту коштао између 38 и 60 евра, док је ове године у истом месецу био између 327 и 556 евра.
То је десет пута виша цена струје, док цена гаса иде и више од тога. Зато желимо да обезбедимо додатни новац за енергетику како би наши грађани имали довољно струје и гаса, поручио је он, наводећи да је трећи разлог помоћ младима између 16 и 29 година.
Потпредседник Владе је поручио да су четврта и пета ставка за ребаланс повећање пензија и спровођење мера за повећање наталитета, подсетивши на то да су од 1. новембра пензије увећане за девет одсто, те да пензионере у јануару очекује и повишица од још 12,1 одсто, што ће кумулативно бити раст пензија од 20,8 одсто.
Осим подршке пензионерима да лакше преброде актуелну кризу, како је истакао, помоћ је оправдана и потребна и младима који оснивају породицу, кроз подстицајну наталитетну политику, повећане исплате за прворођено, другорођено, трећерођено дете, те помоћ мајкама у виду бесповратних до 20.000 евра за куповину првог стана.
Мали је напоменуо да су укупни приходи планирани ребалансом 1.709,5 милијарди динара, што је за 12,7 одсто више од планираног иницијалним буџетом, да је порез на доходак планиран у висини од 98,3 милијарди динара, што је за 12, 1 одсто више у односу на оригинални буџетски износ, напоменувши да порези и наплата зависе од здравља економије и ситуације на тржишту рада.
Он је подсетио и на рекордно ниску незапосленост у Србији од 8,9 одсто, те на реалан раст зарада од три одсто у првих девет месеци године, истичући да су пројектовани приходи по основу пореза на додату вредност повећани за 92,9 милијарди динара.
Наша економија је отпорна и то показује раст бруто домаћег производа, рекао је он и додао да је у првом кварталу остварен раст БДП-а од 4,3 одсто, другом 3,9 одсто и 1,1 одсто у трећем кварталу.
Мали је подсетио и на то да се држава, кроз смањење акциза на гориво, одрекла око 15 милијарди динара прихода, како би се умањио негативни утицај на инфлацију и на стандард грађана Србије.
Огроман новац издвајамо за набавку енергената. Тиме ћемо доћи до дефицита од 3,9 одсто у односу на планираних три, што је добар резултат у овим условима. БДП Србије ће ове године прећи 60,2 милијарде евра, док је 2012. године износио 33 милијарде евра, подсетио је потпредседник Владе.
Он се осврнуо и на ниво јавног дуга који тренутно износи 53,7 одсто БДП-а, те да је то далеко испод нивоа прописаног Мастрихтом, што је договорено и са Међународним монетарним фондом (ММФ), а значи додатну сигурност за наше грађане.
Ако се криза настави држава може опет да преузме терет на себе, то нам овај ниво јавног дуга омогућава, рекао је он подсетивши на то да је Србија у претходне две године била кумулативно најбрже растућа економија у Европи.
Наше су јавне финансије потпуно стабилне, имамо 301,1 милијарду динара на рачуну, потпуно смо ликвидни и немамо проблем са извршењем обавеза, рекао је потпредседник Владе.
Мали је додао и да је за првих 10 месеци ове године Србија забележила 3,4 милијарде евра страних директних инвестиција, а у периоду највеће економске кризе и нестабилности икада, у нашој земљи се отварају фабрике и радна места.
Он је појаснио и да се повећање пензија неће финансирати из буџета већ директно из Фонда ПИО који има одличну наплату и подсетио на то да је стопа незапослености међу младима данас 18,7 одсто, у односу на 53,2 одсто колико је износила 2012.
Потпредседник Владе је поручио и да је реалан раст зарада у првих девет месеци ове године три одсто, у приватном сектору 5,4 одсто, што значи да имамо стабилан раст зарада, да тржиште рада даје ефекте, послодавци то прате и то се види кроз просечну зараду која сада износи 641 евро, док је пре десет година износила 331 евро.
Са очекиваним повећањем у јануару, до краја следеће године очекујем да просечна зарада у Србији достигне 720-730 евра. Као што смо и обећали, до краја мандата ове Владе стићи ћемо и до 1.000 евра просечне плате, поручио је Мали.
Такође, како је додао, просечне пензије су са нивоа од 204 евра из 2012. године данас достигле ниво од приближно 325 евра, те да је обећани ниво од 420 евра просечних пензија, реалан.
Скок просека односи се и на минималну зараду у Србији, поручио је Мали, упоредивши некадашњих 15.700 динара минималне зараде, са 40.020 динара колико ће износити у јануару 2023. године.
Уз то, треба додати, како је рекао, и политику смањивања оптерећења на зараде па ће се неопорезиви део са 19.300 динара повећати на око 21.700 динара.
Мали је објаснио да су приходи од пореза на добит ревидирани навише у односу на оригиналну буџетску пројекцију за 40,9 одсто, а у апсолутном износу за 54 милијарде динара, додавши да је нето добит привреде у 2021. години износила 945 милијарди динара, што је за 42 одсто више у односу на 2020. годину.
У складу са споразумом са ММФ-ом, како је истакао, планирана су и улагања у енергетски сектор у износу од 12 милијарди евра, при чему ће термоелектрана у Костолцу бити прва изграђена у последњих 20 или 30 година.
Према његовим речима, издвајања за капиталне инвестиције су достигла 7,2 одсто БДП-а, и износе 512,7 милијарди динара.
Он је истакао да се ребалансом предвиђа и 15 милијарди динара више за мере социјалне политике, али и 16,5 милијарди динара више за пољопривреду, чиме се достиже 78,5 милијарди динара буџета за пољопривреду, што ће бити историјски износ.
Мали се осврнуо и на издвајања 4,3 милијарде динара за 400.000 туристичких ваучера, али и за здравство где је држава за запошљавање 1.000 дипломаца издвојила 1,6 милијарди динара, и додатних 600 милиона динара за ретке болести, што чини буџет за ретке болести у износу од укупно 4,3 милијарде динара.
Настављамо са реконструкцијом клиничких центара, са изградњом Тиршове 2. У овом тренутку у Србији се 42 здравствене установе граде или реконструишу, истакао је потпредседник Владе.
Он се осврнуо и на велика улагања у екологију речима да се не одустаје од изградње фабрика за пречишћавање отпадних вода.
Такође, Мали је поручио и да су планирана додатна издвајања за спорт, али и подстицаји филмској индустрији у износу од 274 милиона динара.
Живимо у тешким и изазовним временима, али се Србија у овом тренутку носи боље и снажније одговара него развијеније земље, закључио је Мали и позвао народне посланике да подрже предложени ребаланс буџета за 2022. годину и сет пратећих закона.
Аутор:
Танјуг
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Србија очекује инвестициони рејтинг до краја године
-
Београд, 18. април 2024.Интензивирање сарадње са Домиником у областима од заједничког...
-
Београд, 18. април 2024.Захвалност Палестини на подршци виталним интересима Србије
-
Београд, 18. април 2024.Бројне могућности за даље унапређење сарадње са Суринамом
-
Пештер, 17. април 2024.Све спремно за вежбу „Вихор 2024“ на Пештеру
-
Београд, 17. април 2024.Мали у тродневној радној посети Вашингтону
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...
-
Београд/Стара Пазова, 16. април 2024.Вучевић и Мојсиловић обишли породицу страдалог припадника...
-
Београд, 16. април 2024.Одлична сарадња Србије са ОДИХР-ом
-
Београд, 14. април 2024.Најоштрији протест Хрватској због забране Милићевићу да посети...