П:
О:
Читај ми
Развојна функција међусобних дугова Србије и Русије
Београд,
18. јун 2004.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Предраг Бубало говорио је у синоћној изјави за Радио-телевизију Србије о посети Руској Федерацији и преиначењу договора о међусобном пребијању дугова Србије и Русије. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Предраг Бубало
Преиначење договора о пребијању међусобних дугова Србије и Русије:
- Прихваћен је став да дугове и једне и друге стране ставимо у функцију развоја и ја лично мислим да је то добро за Србију. Сматрамо да дуг који Русија има према нама може бити искоришћен кроз различиту, веома квалитетну опрему коју они имају, као на пример за Ђердап што је већ уговорено, затим за нека рударска постројења, као и неке друге наше производне капацитете где је потребна ревитализација. С друге стране, дуг који имамо према Гаспрому могуће је решити једним делом пребијањем, а много већим делом кроз давања акција одређених предузећа руској страни или кроз неке друге инвестиционе пројекте за које је Гаспром заинтересован, као што је подземно складиште у Банатском двору и гасификација средњег и јужног дела Србије.
Износи дуговања Србије према Русији и обрнуто:
- Ми још нисмо потписали споразум око наших потраживања и то се очекује у најскорије време, али оно што сада по рачуницама стоји је део који је дужна Руска Федерација Србији из клириншког периода у износу од 288 милиона, а НИС је за неплаћени гас из ранијег периода до 2000. године дужан Гаспрому око 245 милиона.
Начин да Србија врати Русији тих 245 милиона:
- Управо на овај начин, давањем акција односно учешћем Гаспрома у приватизацији неких предузећа, учешћем у пројектима где не би плаћали право или концесију, већ би се пребило за овај дуг. Мислим да је то најквалитетније и да би то било заиста у функцији развоја. С једне стране, развоја руских предузећа која би добила посао на нашем тржишту, реализацији наших пројеката, а исто тако њиховим учешћем у реализацији пројеката који су за нас значајни.
Могућност учешћа Гаспрома у приватизацији неких српских нафтних фирми:
-Ми смо то предложили и са министром Христенком је управо постигнут договор о томе да се оба дуга ставе у развојну функцију.
- Прихваћен је став да дугове и једне и друге стране ставимо у функцију развоја и ја лично мислим да је то добро за Србију. Сматрамо да дуг који Русија има према нама може бити искоришћен кроз различиту, веома квалитетну опрему коју они имају, као на пример за Ђердап што је већ уговорено, затим за нека рударска постројења, као и неке друге наше производне капацитете где је потребна ревитализација. С друге стране, дуг који имамо према Гаспрому могуће је решити једним делом пребијањем, а много већим делом кроз давања акција одређених предузећа руској страни или кроз неке друге инвестиционе пројекте за које је Гаспром заинтересован, као што је подземно складиште у Банатском двору и гасификација средњег и јужног дела Србије.
Износи дуговања Србије према Русији и обрнуто:
- Ми још нисмо потписали споразум око наших потраживања и то се очекује у најскорије време, али оно што сада по рачуницама стоји је део који је дужна Руска Федерација Србији из клириншког периода у износу од 288 милиона, а НИС је за неплаћени гас из ранијег периода до 2000. године дужан Гаспрому око 245 милиона.
Начин да Србија врати Русији тих 245 милиона:
- Управо на овај начин, давањем акција односно учешћем Гаспрома у приватизацији неких предузећа, учешћем у пројектима где не би плаћали право или концесију, већ би се пребило за овај дуг. Мислим да је то најквалитетније и да би то било заиста у функцији развоја. С једне стране, развоја руских предузећа која би добила посао на нашем тржишту, реализацији наших пројеката, а исто тако њиховим учешћем у реализацији пројеката који су за нас значајни.
Могућност учешћа Гаспрома у приватизацији неких српских нафтних фирми:
-Ми смо то предложили и са министром Христенком је управо постигнут договор о томе да се оба дуга ставе у развојну функцију.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи