П:
О:
Читај ми
Наставак сарадње Србије и Хрватске у налажењу и евидентирању несталих лица
Београд,
14. март 2007.
Представници Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и Повјеренства за заточене и нестале Владе Републике Хрватске постигли су током дводневног састанка који је одржан у Београду договор о томе да се настави сарадња у налажењу и евидентирању несталих особа, као и да буду извршене ексхумације на новим локацијама у обе државе.
Иван Грујић и Вељко Одаловић
Аутор:
Фонет
Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је на конференцији за новинаре одржаној после састанка, који је био посвећен проблематици несталих лица у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ, да ће у Србији ексхумације бити обављене на гробљима у Смедереву, Панчеву и Ковину, а уколико буде потребно и у Апатину.
Он је навео да је хрватска страна изнела захтев да ексхумације буду извршене и на гробљима у Сремској Каменици и Сремским Карловцима, али одлука о томе биће донета после обиласка гробаља уколико буде утврђено да и тамо има сахрањених НН лица. Председник Повјеренства за заточене и нестале Иван Грујић изјавио је да је, уз ексхумације раније евидентираних гробница и гробних места, предвиђен већи пројекат ископавања жртава на подручју Баније и Петриње. Грујић је објаснио да из безбедносних разлога сада не може да саопшти те локације, већ ће то бити учињено када ексхумације почну. Истовремено, он је указао на то да је заједнички оцењено да је овим дводневним разговорима начињен озбиљан искорак у будућем решавању проблема несталих јер је, поред квалитетне размене информација, постигнут договор о новом ажурирању спискова несталих и отетих, при чему ће релевантни критеријуми бити они које користи Међународни комитет Црвеног крста. Поред тога, тимови који трагају за несталима убудуће ће на новим локацијама моћи да обављају заједнички мониторинг, а предвиђена је и могућност такозване предвизите, што значи да ће, када дође до открића нове гробнице, чланови оба тима заједнички да је обиђу, евидентирају и договоре даљи поступак, истакао је Грујић. Одаловић и Грујић оценили су да све то, као и примопредаја посмртних остатака ексхумираних на Житнику и Новом бежанијском гробљу, говори о успостављеном поверењу и решености да се проблем несталих расветли што пре и до краја. Такође, Грујић је подсетио на то да је у Хрватској било регистровано укупно 18.000 несталих током рата, а да су тренутно на евиденцији за тражење 2.144 особе, уз напомену да су то држављани Хрватске, Србије и БиХ, различитих националности. До сада је идентификовано 84 одсто жртава, што је на нивоу светског просека, нагласио је председник Повјеренства и додао да је у неким случајевима овај процес спор јер постоје тешкоће да се дође до узорака крви чланова породица, који су неопходни за ДНК анализу.
Он је навео да је хрватска страна изнела захтев да ексхумације буду извршене и на гробљима у Сремској Каменици и Сремским Карловцима, али одлука о томе биће донета после обиласка гробаља уколико буде утврђено да и тамо има сахрањених НН лица. Председник Повјеренства за заточене и нестале Иван Грујић изјавио је да је, уз ексхумације раније евидентираних гробница и гробних места, предвиђен већи пројекат ископавања жртава на подручју Баније и Петриње. Грујић је објаснио да из безбедносних разлога сада не може да саопшти те локације, већ ће то бити учињено када ексхумације почну. Истовремено, он је указао на то да је заједнички оцењено да је овим дводневним разговорима начињен озбиљан искорак у будућем решавању проблема несталих јер је, поред квалитетне размене информација, постигнут договор о новом ажурирању спискова несталих и отетих, при чему ће релевантни критеријуми бити они које користи Међународни комитет Црвеног крста. Поред тога, тимови који трагају за несталима убудуће ће на новим локацијама моћи да обављају заједнички мониторинг, а предвиђена је и могућност такозване предвизите, што значи да ће, када дође до открића нове гробнице, чланови оба тима заједнички да је обиђу, евидентирају и договоре даљи поступак, истакао је Грујић. Одаловић и Грујић оценили су да све то, као и примопредаја посмртних остатака ексхумираних на Житнику и Новом бежанијском гробљу, говори о успостављеном поверењу и решености да се проблем несталих расветли што пре и до краја. Такође, Грујић је подсетио на то да је у Хрватској било регистровано укупно 18.000 несталих током рата, а да су тренутно на евиденцији за тражење 2.144 особе, уз напомену да су то држављани Хрватске, Србије и БиХ, различитих националности. До сада је идентификовано 84 одсто жртава, што је на нивоу светског просека, нагласио је председник Повјеренства и додао да је у неким случајевима овај процес спор јер постоје тешкоће да се дође до узорака крви чланова породица, који су неопходни за ДНК анализу.
-
Београд, 18. мај 2024.Београд добија више од 50.000 метара квадратних музејског простора
-
Београд, 18. мај 2024.Саобраћај на оба колосека у тунелу у Београду од 20. маја
-
Нови Сад, 18. мај 2024.Важност примене савремених технолошких решења и иновација у...
-
Београд, 18. мај 2024.Отворена Европска смотра српског фолклора дијаспоре
-
Београд, 18. мај 2024.Значај очувања српске народне традиције међу младима у дијаспори
-
Београд/Будимпешта, 17. мај 2024.Потврђени пријатељски односи Србије и Мађарске
-
Београд, 17. мај 2024.Јачање сарадње Министарства пољопривреде и ПКС-а
-
Зрењанин/Житиште, 17. мај 2024.Наставак улагања у модернизацију и дигитализацију школа
-
Београд, 17. мај 2024.За енергетску санацију домаћинстава у Београду више од 253...
-
Београд, 17. мај 2024.Сарадња са компанијом „Шандонг” у области технологије и науке