Влада Републике Србије саопштила је данас да је у оквиру здравственог система Србије покренуто неколико пилот-пројеката чији je циљ да се у пракси испита потенцијал одређених облика телемедицине (пре свега, електронских и телефонских консултација између грађана, изабраних лекара и лекара специјалиста) за унапређење лечења пацијената.
П:
О:
Читај ми
Разматрање увођења телемедицине за већу ефикасност здравственог система
Београд,
26. август 2022.
Пилот-пројекти телемедицине имају заједничку идеју да се унапредe лечење пацијената и свеукупна здравствена заштита и да се ефикасније користе ресурси нашег здравственог система.
Циљ пилот-пројеката јесте да се смањи кретање грађана, односно одлазак у домове здравља или друге здравствене установе, да грађанима штеде и време и новац, а да лекарима и здравственим радницима омогуће већу ефикасност у раду и олакшају организацију рада.
На исти начин као што различите електронске услуге (као што су Бебо, добро дошла на свет, еВртић, Моја средња школа, еУверење о вођењу кривичног поступка, ЕУ Дигитални зелени сертификат, итд.), омогућавају да грађани не буду курири који „носе папире“ од шалтера до шалтера, исто тако и ови пројекти подржавају идеју да грађани не носе упуте, разултате и налазе од лекара до лекара, већ да лечење буде брже и ефикасније, у најбољем интересу и грађана и здравствених радника.
До сада су у оквиру нашег здравственог система спроведени пилот-пројекат еДијабетес и пилот-пројекат Консултације лекара специјалиста са грађанима, док је у плану да ускоро започне реализација пилот-пројекта Телефонска консултација грађана са изабраним лекарима на примарном нивоу.
Пилот-пројекат еДијабетес – консултација изабраног лекара са лекаром специјалистом, обухватио је пет установа (три дома здравља, општу болницу и универзитетски клинички центар), и било је укључено девет лекара специјалиста ендокринолога и 14 лекара из домова здравља.
Овај пројекат је подразумевао електронске консултације између изабраног лекара и лекара специјалисте ендокринолога, односно бесконтактне прегледе пацијената кроз размену релевантне медицинске документације, у случају када надлежни лекари констатују да није неопходно физичко присуство пацијента.
На основу електронских консултација са специјалистом ендокринoлогом, изабрани лекар прописује терапију или издаје упут за хоспитализацију, а време које је потребно за збрињавање пацијената се скраћује.
Просечно време потребно да пацијент добије терапију кроз еДијабетес је 29,1 дан, док кроз стандардну процедуру то износи 42 дана, односно 44,4 одсто дуже.
Такође, просечно време потребно да пацијент буде хоспитализован кроз еДијабетес је 21 дан, док је у стандардној процедури потребно 40 дана, што је за чак 90,3 одсто дужи период.
Унапређење ефикасности које доноси еДијабетес још је израженије када се посматра само време потребно да изабрани лекар добије налаз специјалисте у вези са терапијом, јер је кроз ову платформу за то потребно готово четири пута мање времена него у стандардној процедури.
Свеукупно гледано, резултати овог пилот-пројекта указују на то да би пуним коришћењем потенцијала еДијабетес платформе укупни период збрињавања пацијента терапијом могао да буде и до шест пута краћи у односу на стандардни поступак.
Пилот-пројекат Консултације лекара специјалисте са грађанима, реализован је у КБЦ Звездара, а сада је проширен и на још седам здравствених установа (Универзитетски клинички центар Србије, Клиничко-болнички центар Бежанијска коса, Клиничко-болнички центар Драгиша Мишовић, Универзитетска дечја клиника Тиршова, Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Универзитетски клинички центар Крагујевац и Универзитетски клинички центар Ниш).
Дигитална платформа осмишљена је тако да пружа једнак ниво квалитета здравствене услуге као и у стандардној пракси, када пацијент физички дође код лекара специјалисте, уз заштиту медицинских и личних података пацијената.
И овај пилот-пројекат је потврдио да је најважнија добит и приоритет здравље пацијената: овом услугом, мањим бројем посета здравственим установама, пацијенти се, пре свега, мање излажу ризику од COVID-19 и других инфективних болести.
Конкретни резултати бесконтактних прегледа у овом пилот-пројекту су смањење транспорта пацијената у здравствену установу и време проведено у чекаоницама: просечно време уштеде путовања по пацијенту је два сата и 27 минута, израчунато на узорку од 72 прегледа до сада, док укупна уштеда у километрима износи 12.634 километра.
Додатно, значај овог пилот-пројекта јесте и утицај на животну средину: рачуна се, на основу узорка од 72 прегледа у року од шест месеци, да се његов утицај одражава и на смањење отиска CO2 за 2.29 тона.
На тај начин се смањује апсорпција једнака апсорпцији 90 стабала годишње. Са проширењем пројекта на других седам здравствених установа, процењује се да би овај еколошки ефекат могао да буде чак 10 пута већи, што значи скоро 40 тона смањења CO2 на годишњем нивоу – што директно утиче на квалитет ваздуха.
Пројекат је посебно значајан за пацијенте који болују од такозване „болести нервозних црева“ (IBD- irritable bowel syndrome), јер је реч о осетљивој популацији пацијената са високим ризиком од стицања инфекције током физичких прегледа због њиховог компромитованог имуног система. Штеди се време и новац за путовања пацијената, и такође се штеди буџет РФЗО који сноси трошкове санитетског превоза.
Од 1. септембра ове године, у здравственом систему Републике Србије ће почети још један пилот-пројекат – Телефонска консултација грађана са изабраним лекаром на примарном нивоу.
Пројекат подразумева да ће грађани добити могућност да закажу телефонску консултацију са изабраним лекаром, уместо одласка у дом здравља и чекања у реду.
Телефонске консултације ће моћи да се закажу пре свега за редовне одласке хроничних болесника и мање консултације у домовима здравља код изабраних лекара.
И у наредном периоду, на основу анализа и резултата досадашњих пилот-пројеката, разматраће се увођење и других облика телемедицине у наш здравствени систем, како би сви грађани имали бржи, лакши и ефикаснији приступ најбољим и најквалитетнијим здравственим услугама, а здравствени систем финансијске уштеде, лакшу организацију и бољу алокацију ресурса.
-
Београд, 11. април 2024.Подстицање раста биоекономског стартап екосистема
-
Београд, 5. април 2024.Формирана Радна група за координацију активности државних...
-
Београд, 5. април 2024.Успостављање оквира за дугорочни дијалог са Француском у...
-
Београд, 29. март 2024.У овој години решавање стамбеног питања за најмање 150...
-
Београд, 27. март 2024.Појачан надзор пријаве пребивалишта
-
Београд, 22. март 2024.Раст промета музичке индустрије у Србији од 89 одсто
-
Београд, 20. март 2024.Археолошки институт стекао статус института од националног...
-
Београд, 20. март 2024.Конституисана Радна група за успостављање Меморијалног центра у...
-
Београд, 14. март 2024.Усвојен Акциони план за спровођење Стратегије запошљавања до 2026....
-
Београд, 8. март 2024.Влада донела Одлуку о образовању Радне групе за Меморијални...