П:
О:
Читај ми
Србија очекује наставак преговора о будућем статусу Космета
Београд,
12. март 2007.
Координатор државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић изјавио је да су мали изгледи да Савет безбедности Уједињених нација расправља о предлогу специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија.
Слободан Самарџић
Самарџић је у изјави за агенцију Танјуг рекао да поменути документ није испунио формалне услове да дође на СБ УН зато што није произашао из преговора Београда и Приштине, као и да крши основне принципе, начела и права УН.
Он је навео да ће Ахтисари документ проследити СБ УН и да ће се тим поводом водити велика расправа међу учесницима, али да ће она потрајати све до момента када се буде установило да одлука не може бити донета.
Очекујемо затим да ће други људи бити задужени за преговоре који ће бити вођени на фер начин, као и да онда имамо шансе да дођемо до сагласног, компромисног решења за Космет, истакао је Самарџић.
Преговори које је водио Ахтисари нису донели никакав резултат, нагласио је он и додао да је уверен да би другачији начин вођења разговора довео до компромисног резултата.
Резултат је сагласан начину вођењу преговора. Ахтисари није уложио ни најмањи напор да мотивише стране да дођу до компромиса, а у овом случају требало је да подстакне албанску страну, али он то током целих преговора није чинио и на крају је направио документ који није произашао из преговора већ из некаквих концепција и политичких оријентација и знања његовог тима, оценио је Самарџић.
Истовремено, он је указао на то да понуђени документ нема много везе са током досадашњих преговора, а о томе најбоље говори чињеница да од 13 делова тог документа - уводни део о начелима и 12 анекса - о шест анекса није било разговора у преговорима, уз напомену да је за Београд Ахтисаријев текст у потпуности неприхватљив.
Координатор државног преговарачког тима Леон Којен изразио је очекивање да ће преговори о будућем статусу Косова и Метохије ускоро бити настављени.
Захтев да се преговори наставе није нереалан јер Ахтисаријев предлог није усаглашен и Београд га није прихватио, изјавио је Којен за Радио-телевизију Србије.
Он је оценио да међу сталним чланицама СБ УН постоје различити погледи на решење будућег статуса и да је, ако се не постигне сагласност у овом телу, природно да се преговори наставе.
Којен је објаснио да су ставови великих сила о питању Космета супротстављени и напоменуо да је важно да све остане у оквиру УН, као и да дође до мирног и одрживог компромисног решења.
Коначни суд о раду државног преговарачког тима даће Скупштина Србије којој ће ускоро бити поднет извештај о преговорима у Бечу, додао је он.
Саветник председника Владе Србије Владета Јанковић изјавио је за агенцију Танјуг да је нетачно мислити да је завршетак бечких преговора крај читавог процеса и истакао да је то само завршетак једне фазе процеса тражења решења за покрајину.
Апсолутно се ништа не сме нити може сматрати коначним. Оно што је Ахтисари рекао то је да ће до краја месеца, дословно, свој предлог решења уручити генералном секретару УН, подсетио је Јанковић.
То значи, како је Јанковић навео, да ће још неко време радити на коначној верзији, уз претпоставку да ће узети у обзир и оно што је и раније речено у току преговора.
Према његовим речима, најпре ће уследити настојање да се у СБ дође до текста резолуције којом би била замењена постојећа Резолуција 1244, али да је велико питање да ли ће се у томе успети.
Што се Београда тиче, нама се отвара широк простор за дипломатско деловање, за лобирање током неколико наредних месеци и у обавези смо да све могућности искористимо као што смо их до сада користили, закључио је Јанковић.
Он је навео да ће Ахтисари документ проследити СБ УН и да ће се тим поводом водити велика расправа међу учесницима, али да ће она потрајати све до момента када се буде установило да одлука не може бити донета.
Очекујемо затим да ће други људи бити задужени за преговоре који ће бити вођени на фер начин, као и да онда имамо шансе да дођемо до сагласног, компромисног решења за Космет, истакао је Самарџић.
Преговори које је водио Ахтисари нису донели никакав резултат, нагласио је он и додао да је уверен да би другачији начин вођења разговора довео до компромисног резултата.
Резултат је сагласан начину вођењу преговора. Ахтисари није уложио ни најмањи напор да мотивише стране да дођу до компромиса, а у овом случају требало је да подстакне албанску страну, али он то током целих преговора није чинио и на крају је направио документ који није произашао из преговора већ из некаквих концепција и политичких оријентација и знања његовог тима, оценио је Самарџић.
Истовремено, он је указао на то да понуђени документ нема много везе са током досадашњих преговора, а о томе најбоље говори чињеница да од 13 делова тог документа - уводни део о начелима и 12 анекса - о шест анекса није било разговора у преговорима, уз напомену да је за Београд Ахтисаријев текст у потпуности неприхватљив.
Координатор државног преговарачког тима Леон Којен изразио је очекивање да ће преговори о будућем статусу Косова и Метохије ускоро бити настављени.
Захтев да се преговори наставе није нереалан јер Ахтисаријев предлог није усаглашен и Београд га није прихватио, изјавио је Којен за Радио-телевизију Србије.
Он је оценио да међу сталним чланицама СБ УН постоје различити погледи на решење будућег статуса и да је, ако се не постигне сагласност у овом телу, природно да се преговори наставе.
Којен је објаснио да су ставови великих сила о питању Космета супротстављени и напоменуо да је важно да све остане у оквиру УН, као и да дође до мирног и одрживог компромисног решења.
Коначни суд о раду државног преговарачког тима даће Скупштина Србије којој ће ускоро бити поднет извештај о преговорима у Бечу, додао је он.
Саветник председника Владе Србије Владета Јанковић изјавио је за агенцију Танјуг да је нетачно мислити да је завршетак бечких преговора крај читавог процеса и истакао да је то само завршетак једне фазе процеса тражења решења за покрајину.
Апсолутно се ништа не сме нити може сматрати коначним. Оно што је Ахтисари рекао то је да ће до краја месеца, дословно, свој предлог решења уручити генералном секретару УН, подсетио је Јанковић.
То значи, како је Јанковић навео, да ће још неко време радити на коначној верзији, уз претпоставку да ће узети у обзир и оно што је и раније речено у току преговора.
Према његовим речима, најпре ће уследити настојање да се у СБ дође до текста резолуције којом би била замењена постојећа Резолуција 1244, али да је велико питање да ли ће се у томе успети.
Што се Београда тиче, нама се отвара широк простор за дипломатско деловање, за лобирање током неколико наредних месеци и у обавези смо да све могућности искористимо као што смо их до сада користили, закључио је Јанковић.
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...