П:
О:
Читај ми
Државни тим тражи да православне цркве и манастире чува и српска полиција
Беч,
28. фебруар 2007.
Државни тим за разговоре о будућем статусу Косова и Метохије данас је на преговорима у Бечу затражио да значајне православне цркве и манастире СПЦ-а на Космету чувају специјално обучене снаге полиције Србије које би, у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, биле придружене међународним војним снагама у покрајини.
Аутор:
Фонет
Координатор државног тима Леон Којен рекао је новинарима у "Аустрија центру" да је у првом делу разговора специјални изасланик УН Марти Ахтисари данас први пут отворио расправу о безбедности православних цркава и манастира на Космету и да је у свом предлогу навео да заштиту већине објеката треба да обављају припадници локалне полиције, а мањег дела међународне војне снаге.
Београд је одбио тај предлог, захтевајући да бар најважније цркве и манастире обезбеђују међународне војне снаге заједно с полицијским снагама Србије специјално обученим за заштиту верских објеката, што је у складу с Резолуцијом 1244 СБ УН, указао је Којен.
Он је објаснио да није реч ни о каквој жељи да се српске војне снаге врате у покрајину, већ о витално важном питању које се не може препустити ником другом.
Координатор преговарачког тима Слободан Самарџић нагласио је да је досадашње искуство заштите православних цркава и манастира од јуна 1999. године поразно.
Он је подсетио на то да је више од 150 споменика културе и цркава срушено, међу њима и више средњовековних споменика, при чему Србија има обавезу да реагује кад се укаже потреба за тим.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изјавила је да је београдска делегација уложила амандман на величину и начин обезбеђивања заштитних зона у покрајини.
Рашковић-Ивић је навела да је Ахтисари у свом пакету понудио 45 заштитних зона, али да је многе зоне које је Београд предложио поделио на више делова и на тај начин повећао њихов број.
Према њеним речима, мали број манастира и цркава на Космету задржао је величину зона коју је тражио Београд, а већина зона је смањена на 100 до 50 метара у пречнику.
Члан преговарачког тима Душан Батаковић истакао је да је, упркос извесном напретку у преговорима у вези са мањим процедуралним стварима које се тичу економског дела анекса о заштити културног и верског наслеђа, данас било врло непријатних покушаја деетнификације српског наслеђа на Косову од укупног српског наслеђа.
Ипак смо на крају постигли договор да о мапама још једном разговарамо, да их доставимо УНОСЕК-у и да у духу споразума радимо на мерама зближавања, рекао је Батаковић.
Београд је одбио тај предлог, захтевајући да бар најважније цркве и манастире обезбеђују међународне војне снаге заједно с полицијским снагама Србије специјално обученим за заштиту верских објеката, што је у складу с Резолуцијом 1244 СБ УН, указао је Којен.
Он је објаснио да није реч ни о каквој жељи да се српске војне снаге врате у покрајину, већ о витално важном питању које се не може препустити ником другом.
Координатор преговарачког тима Слободан Самарџић нагласио је да је досадашње искуство заштите православних цркава и манастира од јуна 1999. године поразно.
Он је подсетио на то да је више од 150 споменика културе и цркава срушено, међу њима и више средњовековних споменика, при чему Србија има обавезу да реагује кад се укаже потреба за тим.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изјавила је да је београдска делегација уложила амандман на величину и начин обезбеђивања заштитних зона у покрајини.
Рашковић-Ивић је навела да је Ахтисари у свом пакету понудио 45 заштитних зона, али да је многе зоне које је Београд предложио поделио на више делова и на тај начин повећао њихов број.
Према њеним речима, мали број манастира и цркава на Космету задржао је величину зона коју је тражио Београд, а већина зона је смањена на 100 до 50 метара у пречнику.
Члан преговарачког тима Душан Батаковић истакао је да је, упркос извесном напретку у преговорима у вези са мањим процедуралним стварима које се тичу економског дела анекса о заштити културног и верског наслеђа, данас било врло непријатних покушаја деетнификације српског наслеђа на Косову од укупног српског наслеђа.
Ипак смо на крају постигли договор да о мапама још једном разговарамо, да их доставимо УНОСЕК-у и да у духу споразума радимо на мерама зближавања, рекао је Батаковић.
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...