П:
О:
Читај ми
Београд незадовољан предлозима о децентрализацији у покрајини
Беч,
26. фебруар 2007.
Координатор државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић најавио је данас да ће делегација Београда у сутрашњем наставку преговора предложити много амандмана на децентрализацију у покрајини.
Самарџић је у обраћању новинарима у Бечу, где се на основу предлога специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија одржава вишедневна рунда преговора Београда и Приштине, рекао да Београд има много примедби на Ахтисаријев документ о децентрализацији, и то, пре свега, због тога што нису уважени предлози српске стране с ранијих рунди преговора о овој области.
Према његовим речима, да би општине биле функционалне и оствариле свој главни циљ, а то је безбедност Срба на Космету и остваривање њихових основних права, оне морају бити бројније него што Ахтисари предлаже, функционалније, а неопходно је и да имају више надлежности и чвршће везе с Београдом.
Он је навео да се у Ахтисаријевом документу не наводи ни оно о чему су две стране до сада постигле договор, а тиче се појачаних надлежности српских општина, веза с Београдом, броја општина, прелазног периода и начина на који ће општине бити формиране.
Самарџић је подсетио на то да је Београд у досадашњем делу преговора о децентрализацији предложио формирање 11 нових општина са српском већином на Космету, док је Ахтисари у свом предлогу понудио пет нових и проширење једне постојеће општине, с чиме се сложила и делегација косовских Албанаца. Истовремено, он је објаснио да није проблем у броју нових општина, већ у томе ко у њима живи и ко у њих треба да се врати, као и како ће те општине функционисати, уз напомену да је Ахтисари пошао од чисто техничког критеријума да се самим бројем општина обезбеђује бољи положај Срба у покрајини.
То је недовољан број и то су јако мале општине које су неповезане и функционално и територијално, а постоји могућност и да могу бити укинуте после пописа становништва, упозорио је координатор државног тима.
Такође, он је најавио да ће Београд у области судства и полиције минимално захтевати да шефа полиције на локалном нивоу бира српска скупштина општине и да она има крајњу реч.
Самарџић је додао да је Ахтисари предложио компликовани механизам који подразумева да шефа полиције бира Косовска полицијска служба која је под контролом будућег министарства унутрашњих послова Косова и Метохије, што је потпуно неприхватљиво.
Када је реч о судству, он је рекао да Београд тражи да српске скупштине општине имају крајњу реч, уз напомену да делегација Приштине то не прихвата већ захтева централистичко бирање.
Најлошији део Ахтисаријевог предлога о децентрализацији је финансирање, оценио је Самарџић и нагласио да Београд захтева да српске општине имају финансијску аутономију, сопствене приходе и изворе прихода из буџета Космета, док би се у областима појачаних надлежности – здравству, образовању, култури и социјалној политици – остваривала чврста веза с Београдом.
Према његовим речима, у изразу мултиетничко Косово који Ахтисари користи крије се велика варка, а основни циљ је да се Космет издвоји од Срба из Србије и да се створи етнички чиста држава.
Самарџић је указао на то да ће приступ Београда бити да се неалбанским заједницама, кроз децентрализацију, омогући самостални живот и додао да то значи да имају своје надлежности у којима самостално одлучују.
Он је закључио да једино с таквим гаранцијама аутономије Срби могу да опстану на Космету, нормално живе и врате се у покрајину и нагласио да не треба заборавити да је две трећине српског становништва протерано.
Према његовим речима, да би општине биле функционалне и оствариле свој главни циљ, а то је безбедност Срба на Космету и остваривање њихових основних права, оне морају бити бројније него што Ахтисари предлаже, функционалније, а неопходно је и да имају више надлежности и чвршће везе с Београдом.
Он је навео да се у Ахтисаријевом документу не наводи ни оно о чему су две стране до сада постигле договор, а тиче се појачаних надлежности српских општина, веза с Београдом, броја општина, прелазног периода и начина на који ће општине бити формиране.
Самарџић је подсетио на то да је Београд у досадашњем делу преговора о децентрализацији предложио формирање 11 нових општина са српском већином на Космету, док је Ахтисари у свом предлогу понудио пет нових и проширење једне постојеће општине, с чиме се сложила и делегација косовских Албанаца. Истовремено, он је објаснио да није проблем у броју нових општина, већ у томе ко у њима живи и ко у њих треба да се врати, као и како ће те општине функционисати, уз напомену да је Ахтисари пошао од чисто техничког критеријума да се самим бројем општина обезбеђује бољи положај Срба у покрајини.
То је недовољан број и то су јако мале општине које су неповезане и функционално и територијално, а постоји могућност и да могу бити укинуте после пописа становништва, упозорио је координатор државног тима.
Такође, он је најавио да ће Београд у области судства и полиције минимално захтевати да шефа полиције на локалном нивоу бира српска скупштина општине и да она има крајњу реч.
Самарџић је додао да је Ахтисари предложио компликовани механизам који подразумева да шефа полиције бира Косовска полицијска служба која је под контролом будућег министарства унутрашњих послова Косова и Метохије, што је потпуно неприхватљиво.
Када је реч о судству, он је рекао да Београд тражи да српске скупштине општине имају крајњу реч, уз напомену да делегација Приштине то не прихвата већ захтева централистичко бирање.
Најлошији део Ахтисаријевог предлога о децентрализацији је финансирање, оценио је Самарџић и нагласио да Београд захтева да српске општине имају финансијску аутономију, сопствене приходе и изворе прихода из буџета Космета, док би се у областима појачаних надлежности – здравству, образовању, култури и социјалној политици – остваривала чврста веза с Београдом.
Према његовим речима, у изразу мултиетничко Косово који Ахтисари користи крије се велика варка, а основни циљ је да се Космет издвоји од Срба из Србије и да се створи етнички чиста држава.
Самарџић је указао на то да ће приступ Београда бити да се неалбанским заједницама, кроз децентрализацију, омогући самостални живот и додао да то значи да имају своје надлежности у којима самостално одлучују.
Он је закључио да једино с таквим гаранцијама аутономије Срби могу да опстану на Космету, нормално живе и врате се у покрајину и нагласио да не треба заборавити да је две трећине српског становништва протерано.
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу