Михајловић је том приликом истакла да је повећање енергетске ефикасности национални пројекат и посао који се тиче свих институција, привреде и грађана.
Она је подсетила на то да је ово осми пут да на јавном позиву држава додељује средства за повећање енергетске ефикасности у јавним објектима, а први пут новац се додељује преко Управе за финансирање и подстицање енергетске ефикасности, која је у саставу Министарства и има задатак да помаже јавном сектору и грађанима на подизању енергетске ефикасности.
Према њеним речима, укупна вредност пројеката који се суфинансирају кроз јавни позив је 1,12 милијарди динара, од чега je 687,6 милиона динара из средстава Министарства, преко Управе, а 436,3 милиона динара је учешће локалних самоуправа.
Михајловић је објаснила да све што се уради кроз овај пројекат значи здравију животну средину и уштеде енергије, и то од 30 до 50 одсто годишње, у зависности од примењених мера.
Она је навела да ће на годишњем нивоу уштеда у потрошњи електричне енергије бити девет милиона kWh, а очекивано смањење емисије угљен-диоксида приближно 4.500 тона годишње.
Поред јавних објеката држава суфинансира и повећање енергетске ефикасности у домаћинствима, где је до сада кроз три јавна позива у претходних годину дана обухваћено 25.000 домаћинстава у свим деловима Србије, подсетила је потпредседница Владе.
Према њеним речима, укупно улагање кроз субвенције државе и локалних самоуправа износи приближно 2,7 милијарди динара, од чега су 1,4 милијарде динара субвенције Министарства.
Такође, како је додала, у сарадњи са Светском банком и ЕБРД обезбеђено је још 70 милиона евра за наставак пројекта, којим очекујемо да буде обухваћено више од 100.000 домаћинстава.
Она је поручила да ће држава наставити да расписује јавне позиве, да повећава субвенције тамо где је потребно, уз уверење да је могуће да у наредне три године барем 45 одсто домаћинстава буде обухваћено овим пројектом.
Ако знамо да Србија данас троши четири пута више енергије него просечна чланица ЕУ за стварање јединице БДП-а и скоро два пута више топлотне енергије по метру квадратном у домаћинствима у односу на ЕУ, јасно је колико је ова област важна, нагласила је Михајловић.
Она је поновила да је држава ту да обезбеди новац, да расписује јавне позиве, али само ако сви заједно будемо радили на томе можемо учинити да имамо и довољно енергије и здраву животну средину.
Председник Општине Смедеревска Паланка Никола Вучен рекао је да улагање у енергетску ефикасност подразумева значајне уштеде у свим јединицама локалне самоуправе, и као један од примера навео зграду Општине, у коју није улагано 60 година.
Према његовим речима, у овој години укупно улагање ове локалне самоуправе, заједно са Министарством, износи 80 милиона динара, што је највеће улагање у једној години у ову област.
Председница Општине Трстеник Милена Турк објаснила је да ће кроз овај пројекат бити унапређена енергетска ефикасност у основној школи у Трстенику, као и да та општина има и друге заједничке пројекте са Министарством у овој области.
Градоначелник Врања Слободан Миленковић напоменуо је да овај град трећу годину заредом добија средства од Министарства на јавном позиву за повећање енергетске ефикасности јавних објеката.
Пројекти за које су додељена средства укључују основне школе, зграде општина, домове културе, вртиће, факултете, центар за социјални рад, затворени базен, јавно осветљење, а први пут јавним позивом били су обухваћени и инсталација фотонапонских система и соларних панела за производњу електричне енергије.
Субвенције су додељене за пројекте у Трговишту, Нишкој Бањи, Куршумлији, Гаџином Хану, Ужицу, Босилеграду, Врању, Ражњу, Краљеву, Свилајнцу, Љубовији, Новом Саду, Зајечару, Врњачкој Бањи, Новом Пазару, Нишу, Бољевцу, Ваљеву, Крагујевцу, Кули, Прибоју, Трстенику, Смедеревској Паланци, Неготину, Љигу, Пироту, Бачком Петровцу, Власотинцу, Смедереву, Книћу, Кикинди, Суботици, Сенти, Бачкој Паланци, Крупњу, као и београдским општинама Обреновац, Палилула и Стари град.