П:
О:
Читај ми
Поднети нови амандмани на Ахтисаријев предлог
Београд,
24. фебруар 2007.
Државни тим за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије затражио је, на разговорима у Бечу, да Космет буде аутономна покрајина у саставу Републике Србије којом би се управљало на демократски начин, уз пуно поштовање владавине права и мултиетничког карактера њеног становништва.
Аутор:
Танјуг
То је суштина сета амандмана које је београдски тим поднео на разговорима у Бечу на предлог специјалног изасланика УН за будући статус Косова и Метохије Мартија Ахтисарија.
Београд тражи да се из Ахтисаријевог предлога потпуно брише цео први став општих начела предлога за решење статуса Космета, у коме је наведено да "Косово треба да буде мултиетничко друштво које ће, преко својих законодавних, извршних и правосудних институција и уз пуно поштовање владавине права спроводити своју демократску владу".
Према овим амандманима, Београд тражи да се у свим одредбама користи назив Косово и Метохија, док се у Ахтисаријевом предлогу покрајина назива Косово, као и да сва решења буду усклађена с Уставом Србије.
Преговарачки тим предлаже да Косово и Метохија усвоји устав који ће бити у пуној сагласности с Уставом Републике Србије, а прихвата се Ахтисаријева одредба да ће тај устав гарантовати правне и институционалне механизме неопходне како би се осигурало да се Косовом и Метохијом управља према највишим демократским стандардима и да би се омогућио миран и просперитетан живот свих његових становника.
Београд предлаже да Косово и Метохија има отворену тржишну привреду са слободном конкуренцијом, али да у интересу његовог економског опоравка и развоја поново успостави економске везе с централном Србијом.
Наш тим тражи да се избрише комплетна одредба о праву Косова да преговара и закључује међународне споразуме и праву да тражи чланство у међународним организацијама.
Према ставу Београда, неприхватљиво је да Косово може имати своје посебне националне симболе, укључујући заставу, печат и химну који одражавају његов мултиетнички карактер.
Одредбу да Косово неће имати територијалних претензија према другим државама или деловима држава, нити ће настојати да се уједини са њима, треба такође потпуно избацити из документа, као и став у коме Ахтисари предвиђа да ће Косово у потпуности сарађивати са свим ентитетима укљученим у спровођење овог споразума и преузети све обавезе у складу с њим.
Тим предлаже да на основу посебног споразума са Републиком Србијом међународна заједница има сва овлашћења потребна како би се обезбедила успешна и делотворна примена, надгледање и праћење споразума, а прецизира се да ће Србија и њена аутономна покрајина Косово и Метохија позвати међународну заједницу да помогне покрајини у извршењу обавеза.
У поглављу о људским правима и основним слободама такође се тражи усклађивање с Уставом Србије, као и да се из плана избрише реченица да ће Косово предузети све потребне мере у циљу ратификације Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и њених протокола.
Београд прихвата начела о људским правима и слободама без икакве дискриминације у погледу расе, пола, језика, вере, политичког или неког другог опредељења, националног или социјалног порекла, припадности некој заједници.
Задржала би се сва решења која је Ахтисари предложио о правима заједница и њихових припадника, али уз нагласак на поштовању Устава Србије.
Кад су у питању права избеглица и интерно расељених лица, Београд тражи да се први став допуни и да гласи "све избеглице и интерно расељена лица са Косова и Метохије ће имати право да се врате и да траже повраћај своје имовине и личне својине у складу с међународним правом, а нарочито с Резолуцијом СБ УН 1244 (1999) и Протоколом о добровољном и одрживом повратку закљученом између УНМИК-а, Привремених институција локалне самоуправе на Косову и Владе Србије, јуна 2006".
У одредбама о несталим лицима Београд тражи брисање одреднице да Косово и Република Србија треба да јачају одговарајуће владине институције задужене за овај процес, дајући им званична овлашћења, надлежност и ресурсе неопходне како би се одржао и продубио овај дијалог и обезбедила активна сарадња свих надлежних административних органа.
Према Ахтисаријевом плану, локална самоуправа на Косову и Метохији биће заснована на начелима доброг управљања, транспарентности, као и ефикасности и успешности јавних служби.
Преговарачки тим Београда сматра да локална самоуправа треба да обезбеди додатна јемства и појачане надлежности како би се заштитили интереси и тежње српске заједнице и других неалбанских заједница. Тиме би се изменио Ахтисаријев став о поклањању посебне пажње специфичним потребама и бригама невећинских заједница и њихових чланова.
Општине на Косову и Метохији ће, вршећи своје надлежности, имати право на међуопштинску сарадњу и сарадњу с институцијама Републике Србије у питањима од обостраног интереса.
Уз то, треба додати да ће већинске српске општине имати право да формирају српски ентитет како би обезбедиле ефикасно спровођење својих овлашћења и надлежности и да би се на јединствен начин заступали интереси српске заједнице на Космету.
За српску страну прихватљива су сва решења везана за верску и културну баштину, с тим што се прецизира да је реч о покрајини Србије.
Београд тражи да аутономна покрајина у сарадњи са Републиком Србијом води економску, социјалну и пореску политику неопходну за одрживу привреду.
Непокретна и покретна својина Савезне Републике Југославије или Републике Србије која се налази на територији Косова и Метохије у тренутку овог споразума, према ставу Београда, треба да остане својина Србије до усвајања устава Космета.
Тада ће статус те својине бити решен на основу посебног споразума између покрајинских и централних власти. За разлику од тога, Ахтисари је предложио да се имовина пренесе на Косово. Треба брисати став да се од Косова и Републике Србије очекује да правично и недискриминаторно поступају с имовинским и финансијским захтевима грађана друге стране, као и да обезбеде правичан и недискриминаторан приступ својој јурисдикцији и својим механизмима за решавање оваквих захтева. Кад је реч о безбедности, преговарачки тим Србије тражи брисање комплетног става о формирању професионалних и мултиетничких Косовских безбедносних снага (КБС), које би се развиле у лако наоружану компоненту оспособљену за обављање одређених безбедносних функција. Сходно томе, захтева се брисање и следећег става да ће Косово основати посебну владину установу с цивилним руководством ради цивилне контроле над тим снагама. Косовски заштитни корпус, према мишљењу Београда, треба да се распусти у року од шест месеци, а не годину дана, а треба додати да ће тада Косово и Метохија бити потпуно демилитаризовано, с изузетком Међународног војног присуства (МВП). Све организације у сектору безбедности које не делују легално на Космету престаће с активношћу у тренутку ступања на снагу овог споразума. Уставну комисију чиниће 21 члан са Косова и Метохије, али уместо 15 београдски преговарачи траже да 14 чланова именује председник Косова, уз консултације с Председништвом Скупштине, а да 5 чланова именује Српска заједница на Косову и Метохији на општинском нивоу, односно Српска заједница у садашњим већинским српским општинама и новим већинским српским општинама, док би два члана именовали посланици у Скупштини чији су мандати резервисани за друге заједнице које нису у већини на Косову и Метохији. Став Београда је да Скупштина неће моћи формално да усвоји устав све док Међународни цивилни представник (МЦП) не потврди да је он у складу с одредбама овог споразума, али се тражи и да Устав не буде поднет МЦП-у на потврђивање ако већина представника Српске заједнице у Уставној комисији не буде за то гласала. Такође, тражи се да на основу посебног споразума између Републике Србије и Уједињених нација, Међународна руководећа група (МРГ) именује Међународног цивилног представника (МЦП) којег би потврдио Савет безбедности УН. Београд тражи да се МРГ с њим консултује о дужини мандата МЦП-а. Међународно војно присуство (МВП) за подршку овом споразуму могло би да се успостави само на основу посебног споразума између Србије и УН, а УН ће одредити мандат и модалитете ангажовања МВП-а. Преговарачки тим тражи да се избрише одредба да ће међународно војно присуство представљати оружане снаге под вођством НАТО-а којима ће руководити, управљати и које ће политички контролисати Северноатлантски савет путем командне хијерархије НАТО-а.
Истовремено, захтева се да се избрише и да војно присуство НАТО-а на Космету не искључује могућу будућу војну мисију неке друге међународне безбедносне организације, која би имала ревидиран мандат. Београд тражи и да МВП сарађује, где то буде потребно, с војним и полицијским снагама Републике Србије. Предложено је да се избрише решење по коме ће, помоћу МЦП-а и МВП-а, Косово покренути процес стварања транзиционог плана за постепено преузимање безбедносних дужности од МВП-а. Српски тим тражи брисање целог става да ће МВП имати општу одговорност за развијање и обучавање Косовских безбедносних снага, а да ће НАТО имати општу одговорност за оснивање посебне владине установе под цивилним руководством која би обављала цивилну контролу над овим снагама, не доводећи у питање надлежности МЦП-а. У прелазним аранжманима и завршним одредбама тражи се додавање одредбе по којој су стране у овом споразуму Република Србија, Привремене институције самоуправе на Косову и Метохији (ПИСКИМ) и Уједињене нације. Све три стране морају прихватити овај споразум у целини пре његовог формалног усвајања.
Као субјекти међународног права, потписници споразума су Република Србија и Уједињене нације, који су уједно и његови гаранти, наводи се у предлогу београдског тима. У Анексу један о уставним одредбама тражи се да устав Косова и Метохије буде сагласан са Уставом Србије. Србија тражи и да устав покрајине потврди да Космет ужива суштинску аутономију у саставу Републике Србије и да, у складу с Уставом Србије, Косово и Метохија добије надлежности у области законодавне, извршне и судске власти. Предлажу се још три нова члана којима ће се потврдити да ће, у вршењу ових надлежности, Косово и Метохија имати аутономију, с изузетком следећих надлежности резервисаних за Републику Србију: спољни послови, контрола границе, монетарна политика, царинска политика, посебна царинска и инспекцијска контрола, заштита људских права у последњој инстанци и заштита српског верског и културног наслеђа. Устав Косова треба да потврди и да ће се успоставити слободно кретање људи, робе, капитала и услуга између Републике Србије и аутономне покрајине Косова и Метохије, као и додатни облици сарадње у областима као што су банкарство, хармонизација пореске политике, инфраструктура и комуникације. У највиши акт, према ставу Београда, треба укључити и одредбе садржане у Анексу три овог споразума о децентрализацији. Тражи се потпуно брисање члана којим Ахтисари предлаже да се свим грађанима бивше СФРЈ настањеним на Косову до 1. јануара 1998. године и њиховим директним потомцима омогући да стекну право на држављанство Косова без обзира на садашње боравиште и евентуално друго држављанство.
Тада ће статус те својине бити решен на основу посебног споразума између покрајинских и централних власти. За разлику од тога, Ахтисари је предложио да се имовина пренесе на Косово. Треба брисати став да се од Косова и Републике Србије очекује да правично и недискриминаторно поступају с имовинским и финансијским захтевима грађана друге стране, као и да обезбеде правичан и недискриминаторан приступ својој јурисдикцији и својим механизмима за решавање оваквих захтева. Кад је реч о безбедности, преговарачки тим Србије тражи брисање комплетног става о формирању професионалних и мултиетничких Косовских безбедносних снага (КБС), које би се развиле у лако наоружану компоненту оспособљену за обављање одређених безбедносних функција. Сходно томе, захтева се брисање и следећег става да ће Косово основати посебну владину установу с цивилним руководством ради цивилне контроле над тим снагама. Косовски заштитни корпус, према мишљењу Београда, треба да се распусти у року од шест месеци, а не годину дана, а треба додати да ће тада Косово и Метохија бити потпуно демилитаризовано, с изузетком Међународног војног присуства (МВП). Све организације у сектору безбедности које не делују легално на Космету престаће с активношћу у тренутку ступања на снагу овог споразума. Уставну комисију чиниће 21 члан са Косова и Метохије, али уместо 15 београдски преговарачи траже да 14 чланова именује председник Косова, уз консултације с Председништвом Скупштине, а да 5 чланова именује Српска заједница на Косову и Метохији на општинском нивоу, односно Српска заједница у садашњим већинским српским општинама и новим већинским српским општинама, док би два члана именовали посланици у Скупштини чији су мандати резервисани за друге заједнице које нису у већини на Косову и Метохији. Став Београда је да Скупштина неће моћи формално да усвоји устав све док Међународни цивилни представник (МЦП) не потврди да је он у складу с одредбама овог споразума, али се тражи и да Устав не буде поднет МЦП-у на потврђивање ако већина представника Српске заједнице у Уставној комисији не буде за то гласала. Такође, тражи се да на основу посебног споразума између Републике Србије и Уједињених нација, Међународна руководећа група (МРГ) именује Међународног цивилног представника (МЦП) којег би потврдио Савет безбедности УН. Београд тражи да се МРГ с њим консултује о дужини мандата МЦП-а. Међународно војно присуство (МВП) за подршку овом споразуму могло би да се успостави само на основу посебног споразума између Србије и УН, а УН ће одредити мандат и модалитете ангажовања МВП-а. Преговарачки тим тражи да се избрише одредба да ће међународно војно присуство представљати оружане снаге под вођством НАТО-а којима ће руководити, управљати и које ће политички контролисати Северноатлантски савет путем командне хијерархије НАТО-а.
Истовремено, захтева се да се избрише и да војно присуство НАТО-а на Космету не искључује могућу будућу војну мисију неке друге међународне безбедносне организације, која би имала ревидиран мандат. Београд тражи и да МВП сарађује, где то буде потребно, с војним и полицијским снагама Републике Србије. Предложено је да се избрише решење по коме ће, помоћу МЦП-а и МВП-а, Косово покренути процес стварања транзиционог плана за постепено преузимање безбедносних дужности од МВП-а. Српски тим тражи брисање целог става да ће МВП имати општу одговорност за развијање и обучавање Косовских безбедносних снага, а да ће НАТО имати општу одговорност за оснивање посебне владине установе под цивилним руководством која би обављала цивилну контролу над овим снагама, не доводећи у питање надлежности МЦП-а. У прелазним аранжманима и завршним одредбама тражи се додавање одредбе по којој су стране у овом споразуму Република Србија, Привремене институције самоуправе на Косову и Метохији (ПИСКИМ) и Уједињене нације. Све три стране морају прихватити овај споразум у целини пре његовог формалног усвајања.
Као субјекти међународног права, потписници споразума су Република Србија и Уједињене нације, који су уједно и његови гаранти, наводи се у предлогу београдског тима. У Анексу један о уставним одредбама тражи се да устав Косова и Метохије буде сагласан са Уставом Србије. Србија тражи и да устав покрајине потврди да Космет ужива суштинску аутономију у саставу Републике Србије и да, у складу с Уставом Србије, Косово и Метохија добије надлежности у области законодавне, извршне и судске власти. Предлажу се још три нова члана којима ће се потврдити да ће, у вршењу ових надлежности, Косово и Метохија имати аутономију, с изузетком следећих надлежности резервисаних за Републику Србију: спољни послови, контрола границе, монетарна политика, царинска политика, посебна царинска и инспекцијска контрола, заштита људских права у последњој инстанци и заштита српског верског и културног наслеђа. Устав Косова треба да потврди и да ће се успоставити слободно кретање људи, робе, капитала и услуга између Републике Србије и аутономне покрајине Косова и Метохије, као и додатни облици сарадње у областима као што су банкарство, хармонизација пореске политике, инфраструктура и комуникације. У највиши акт, према ставу Београда, треба укључити и одредбе садржане у Анексу три овог споразума о децентрализацији. Тражи се потпуно брисање члана којим Ахтисари предлаже да се свим грађанима бивше СФРЈ настањеним на Косову до 1. јануара 1998. године и њиховим директним потомцима омогући да стекну право на држављанство Косова без обзира на садашње боравиште и евентуално друго држављанство.
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу