Слободан Самарџић
Аутор:
Фонет
Самарџић је у обраћању новинарима, на крају трећег дана преговора Београда и Приштине у Бечу, рекао да је албанска страна то одбијала без веће дискусије, при чему међународни посредници нису показали велико интересовање да о великом делу понуђених предлога покрену озбиљно разматрање.
Он је навео да су неки од амандмана прихваћени за каснију дискусију, али да о суштинским амандманима, као што је суштинска аутономија за Космет, није постигнут никакав договор.
Албанска страна је негирала све и држала се свог становишта – независности Косова, навео је координатор државног тима и додао да је у више од 95 одсто случајева прихватила решења из Ахтисаријевог предлога, која су у Београду одбачена, уз оцену да је реч о утирању пута ка независности.
Члан државног преговарачког тима Дејан Поповић напоменуо је да је београдска делегација данас поднела више амандмана на Ахтисаријев предлог желећи да заштити имовинске интересе инвеститора, грађана и правних лица, и да понуди решење које би било одрживо, у складу са стандардима у свету.
Поповић је подсетио на то да Ахтисаријев предлог генерално проглашава да ће јавна предузећа на територији покрајине постати власништво Косова, шта год оно било у крајњем статусу.
Указали смо на то да су то правни субјекти са својом имовином и да су и ”Електропривреда Србије” и сва друга предузећа имала своју имовину, а УНМИК је кроз своје мере просто издвојио имовину која се налазила на Косову и од ње створио друга предузећа, као што је ”Косовска електроенергетска корпорација”, рекао је Поповић.
Београд је затражио да се обештете или да буде враћен посед оштећеним предузећима, као што је "Телеком Србије", нагласио је Поповић и додао да је у приватизованим друштвеним предузећима на Космету немогуће одузети својински део фирми из централне Србије и Војводине.
Према његовим речима, државни тим Србије је на преговорима инсистирао на томе да кроз одговарајућа решења припадници српске заједнице учествују у телима која би се бавила приватизацијом.
Истовремено, он је навео податак да је јак ефекат постигао захтев Београда да треба укинути рокове за процесе решавања спорова око имовине припадника српске заједнице на Косову који нису имали прилику то да покрену.
Координатор државног тима Леон Којен рекао је да је имовина фирми из централне Србије на Косову у неким случајевима била знатна и подсетио на то да је “Телеком Србије" 1997. године платио за лиценцу телефоније 120 милиона немачких марака, што су велика средства која су напросто отета.
Нисмо оспоравали право да приватизација друштвених предузећа треба да се спроведе до краја, већ смо оспоравали да се улагања фирми ван Косова и Метохије пониште, објаснио је Којен и истакао да је основа предлога Београда био захтев да се од улагања у процесу приватизације обештете они који су раније улагали.