Чланови државног преговарачког тима Леон Којен и Слободан Самарџић на данашњој конференцији за новинаре у Бечу
Аутор:
Фонет
Којен је на конференцији за новинаре, на крају првог дана нове рунде преговора у Бечу о статусу Косова и Метохије, поновио да је Ахтисаријев предлог неприхватљив за Србију по главном питању, а то је независност Космета, и да је јасно да се у њему мисли на независност покрајине иако се тај појам не користи.
Према његовим речима, Београд Косову нуди суштинску аутономију унутар Србије и не може да прихвати никакву независност због чега је београдска делегација данас одбацила све одредбе из Ахтисаријевог документа које воде независности или имају везе са самосталношћу.
Наредних дана, када буде речи о анексима, српска страна ће појаснити своје виђење овог проблема, најавио је координатор државног тима и прецизирао да ће у амандманима о анексу 1, који се тиче устава, сутра објаснити суштинску аутономију коју нуди.
Такође, Којен је навео да државни преговарачки тим Србије има утисак да приштински лидери сматрају да је питање статуса решено још 1999. године, што су поновили и данас.
То је потпуно нереално јер међународна заједница не би уопште отворила процес решавања питања статуса, истакао је Којен и пренео Ахтисаријеве наводе да са пажњом слуша шта говоре делегације, да охрабрује даље контакте Београда и Приштине и да би био срећан ако би се постигао договор о неком питању.
Којен је изразио уверење да ће, када се расправа о статусу Косова и Метохије пренесе на следећу инстанцу - Савет безбедности УН, Русија и Кина имати другачији став и подржати оно што Србија говори и тражи.
Русија подржава Србију зато што се интереси двеју земаља подударају по питању очувања територијалног интегритета и суверенитета једне земље и поштовања међународног права, објаснио је Којен и додао да нема разлога за сумњу да ће се став Русије променити.
Он је рекао да не верује да ће се испунити очекивања Приштине да се у Савету безбедности донесе одлука о независности Косова и Метохије.
Други координатор државног преговарачког тима Слободан Самарџић поновио је да је Београд и раније инсистирао на преговорима о статусу, уз напомену да је одржана само једна седница о овом питању, 24. јула прошле године.
У суштини, преговора о овом најважнијем питању није ни било нагласио је Самарџић и додао да је задатак Ахтисарија и његовог тима био да подстакну разговоре на ту тему.
Он је навео да је изасланик УН данас покушао да организује преговоре о статусу, уз оцену да је сада за то касно, јер су Београд и Приштина добили документ који има правне формулације.
Ускоро ће ово питање доспети пред компетентно тело, а то је Савет безбедности УН, где ћемо видети како ће се наставити, рекао је Самарџић и напоменуо да Ахтисаријев мандат није да изради коначне документе, већ да преда предлог.
Самарџић је оценио да није прихватљиво то што поменути предлог није прошао праву дискусију и што раније није било речи о главном делу документа, већ само о анексима.
Према његовим речима, преговарачи су данас у Бечу, годину дана после почетка преговора, имали прилике да поново разговарају о статусу и Београд није представио нов став већ амандмане који су везани за платформу Србије.
Члан преговарачког тима Марко Јакшић оспорио је Ахтисаријев документ у делу који се тиче статуса и додао да ни НАТО ни снаге КФОР-а нису успели да спасу Србе и друге неалбанце на Косову и да се онда поставља питање шта ће бити са Србима у творевини која је настала етничким чишћењем и насиљем.
Сматрамо да етничко насиље које се дешавало у протеклих осам година није никаква препорука Албанцима да добију нову државу на Балкану, нагласио је Јакшић.
Он је упозорио да би прихватање Ахтисаријевог плана пре свега значило награду и сигурну поруку свим сепаратистичким покретима у свету да се насиљем, прогоном и етничким чишћењем могу остварити њихови циљеви, и нагласио да је независно Косово и Метохија инкомпатибилно са опстанком Срба у покрајини.