Јанковић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да Србија неће прихватити независно Косово, нити дати сагласност на план специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија, поготово не у облику у којем је тај план уручен.
Он је оценио да ће
Резолуција, коју је Скупштина Србије синоћ усвојила огромном већином гласова, бити уверљива порука међународној јавности о неприхватљивости Ахтисаријевог плана за Космет.
Према његовим речима, овај документ истовремено представља основу за преговоре у Бечу и одређује прецизан оквир у којем државни преговарачки тим има овлашћење да води даље разговоре.
Саветник председника Владе Србије указао је на то да у овом тренутку има довољно простора за појачану дипломатску активност Србије и да битка за Космет нипошто није изгубљена.
Он је објаснио да дипломатска активност сада природно треба да буде усмерена пре свега према Уједињеним нацијама, пред које предлог решења на крају мора доспети.
Обавеза је Савета безбедности, па у крајњој линији и Генералне скупштине УН, да заштите темеље међународног поретка, односно кључне принципе своје повеље, укључујући и принцип о неповредивости суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава, каква је и Србија, нагласио је Јанковић.
Према његовим речима, то је истакнуто и у тексту скупштинске Резолуције, у којој је упућен позив свим државама, међународним организацијама и другим међународним чиниоцима да се супротставе угрожавању суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије и одбаце било какво наметнуто решење будућег статуса Косова.
Наши би аргументи у прилог компромисном, праведном и одрживом решењу, какво Србија заступа предлогом о суштинској аутономији за Космет, требало да изнова, и можда са јачим нагласком, буду предочени и ОЕБС-у, Савету Европе, Европском парламенту, страначким међународним организацијама, као што су Европска народна партија, Социјалистичка или Либерална интернационала, па, у крајњој инстанци, и Међународном суду правде у Хагу, додао је Јанковић.
Истовремено, он је указао на то да правац нашег дипломатског, међународно-правног и политичког деловања треба да буде усмерен не само регуларним дипломатским путем већ и паралелним, полуслужбеним и неслужбеним каналима, чијим се посредством утиче на политичку јавност у другим земљама.
То је озбиљан посао за наредну владу, а док будуће Министарство спољних послова не почне да делује пуним капацитетом, морају га наставити садашње министарство и саветнички тимови у кабинетима председника Владе и Републике, који су и до сада озбиљно радили и координисано деловали, објаснио је Јанковић.