Јанковић је том приликом истакао да је председник Владе Србије одбио предлог специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија јер тај документ предвиђа независност Космета, почев од државних симбола, преко сопствене војске, до места у УН.
Пошто се ради само о нацрту, нећемо напуштати преговарачки процес. Србија ће искористити сва дипломатска, политичка и законска средства у одбрани свог територијалног интегритета, нагласио је Јанковић.
Он је рекао да би независност покрајине представљала кршење Повеље УН и још увек важеће Резолуције 1244 Савета безбедности УН и напоменуо да се готово потпуно може искључити могућност да Русија у СБ УН пристане на независност Косова, с обзиром на то да Москва и Кина подржавају решење које би прихватили Београд и Приштина.
Према његовим речима, у случају да поједине државе или ЕУ признају Косово и Метохију, постоји низ дипломатских корака који могу да се предузму, међу којима је и преиспитивање природе билатералних односа с неким државама.
То би могло водити смањењу политичких, економских или културних односа с оним државама које на тако драстичан начин крше елементарне међународне норме, навео је саветник председника Владе и подсетио на то да у решавању питања Космета Србија инсистира на неповредивости постојећих граница.
Што се тиче степена аутономије, ми смо спремни на максималне компромисе. Албанци би имали апсолутну власт и то би била два система у једној држави. Укратко речено, ми бисмо све прихватили изузев места у УН и сопствених оружаних снага и спремни смо чак да такво решење временски ограничимо, објаснио је Јанковић.
Он је указао на то да би се, уколико такво решење не буде функционисало, могло у сваком тренутку поново преговарати, уз напомену да би било потребно међународно присуство.
Јанковић је рекао да тиме што Србија брани своју територију брани и међународни правни поредак, и да би независност Космета као преседан створила предуслове да једна етничка група, која чини већину на једном делу државне територије, може да тражи самосталност.
У региону то би изазвало домино ефекат. У Македонији би Албанци захтевали федерализацију, а у четири општине у Црној Гори и Прешевској долини у Србији посебан статус. Ако би се принципи Повеље УН повредили у име краткорочне привидне стабилности само да би се спречили немири Албанаца на Косову, морају се знати и могуће последице, поручио је Јанковић.
Он је навео да су годинама Европа и САД Србији предочавале економски просперитет и чланство у ЕУ у случају да одустане од једног дела своје територије.
На западу мисле да се може свиме трговати и да ту нема ничег лошег. Тек у последње време дошло се до спознаје да српски политичари мисле озбиљно када је реч о томе да нема компензација око Косова и да оно не може ни за шта бити замењено, закључио је Јанковић.