Владета Јанковић
Аутор:
Танјуг
Јанковић је у изјави за британски радио BBC објаснио да то значи да би Србија била лишена петнаест одсто територије и истакао да су у почетном документу садржани сви атрибути и прерогативи независне државе, изузев самог израза независност.
У Ахтисаријевом предлогу наводи се да ће Космет имати свој устав, све државне симболе - заставу, грб и химну, право на чланство у међународним организацијама, што значи и столицу у УН, као и неку врсту оружаних снага од три хиљаде људи, нагласио је Јанковић и закључио да то јесте независна држава, како год да је назовете.
Истовремено, саветник председника Владе Србије указао је на то да ће бити покушаја да се оваква врста решења прихвати у УН, али ако ти покушаји пропадну, а вероватно је да ће се то догодити, једини излаз за присталице независности на Косову и Метохији и део међународне заједнице који се такође залаже за независност био би унилатерална декларација у Приштини.
Влада Србије ће, у покушају да блокира план УН, наставити да се ослања на међународно право и основне документе који омогућавају одржање међународног поретка као таквог, а то значи непроменљивост постојећих граница и поштовање територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих земаља, навео је Јанковић.
Војно нећемо предузети ништа, нагласио је он и напоменуо да би у случају унилатералног признавања независног Космета Влада морала да преиспита природу односа са земљама које то учине.
Према његовим речима, преиспитивање односа не значи прекид дипломатских односа јер би то водило ка самонаметнутој изолацији, а Србија свакако не би смела да дозволи да се то догоди.
Јанковић је потврдио да Београд рачуна на противљење Русије плану пред Саветом безбедности УН, али и свих других земаља које су спремне да погледају довољно далеко у будућност јер би независност Космета значила да је принцип самоопредељења једне етничке групе прихваћен и стављен изнад принципа неповредивости граница признатих земаља.
Говорећи о томе да ли би противљење предлозима УН могло да угрози настојања Србије да уђе у Европску унију, саветник председника Владе Србије рекао је да је, ако чланство у ЕУ треба да буде надокнада за губитак дела територије који нама законски припада, то неприхватљиво.