Флајнер је у ауторском тексту који је данас објављен у ''Франкфуртер алгемајне цајтунгу'' истакао да тај захват у суверенитет нема у међународном праву никакве основе.
Народи који имају сецесионистичке жеље убудуће би могли своје конфликте још више да интернационализују да би укључили Савет безбедности УН, навео је Флајнер и додао да се из историје зна да такве одлуке доводе до трајног мира само ако се ослањају на државно-правне основе с циљем изградње поверења и помирења међу завађеним народима.
Он је, подсећајући на то да специјални изасланик генералног секретара УН за преговоре о статусу Косова и Метохије Марти Ахтисари сада води преговоре између Београда и Приштине, указао на то да поједине чланице Савета безбедности желе да, уколико до споразума не дође, решење донесу декретом.
Тај Дамоклов мач ни у ком случају не олакшава преговоре, нагласио је Флајнер и додао да ће право на конструктивност и једнаке шансе учесника, као апсолутни услов за трајан мир, тиме бити повређени.
У мировним преговорима посредници би требало да одређују поступак а не садржај решења, навео је Флајнер и оценио да Ахтисари ипак посеже у садржај јер Савету безбедности жели да предложи решења која одговарају његовим очекивањима и која су подржана од најмање једне стране.
Флајнер је истакао да нови
Устав Србије признаје Космету широку аутономију, али не и једнострана, сецесионистичка права.
Истовремено, он је подсетио на то да се српска заједница, укључујући и прогнане, с укупно приближно 300 хиљада људи плаши албанског насиља и жели да покрајину што тешње веже за Србију.
Ко може да реши конфликт? Може ли, на пример, аутономни Хонгконг да се једнострано одвоји од Кине? Ко има право на то да одлучи о судбини дела једне државе - покрајина сама, народи покрајине, они заједно с народом целе државе или чак УН", поставља питање Флајнер.
Он је подсетио и на одлуку ''Бадинтерове комисије'' која је донета у јесен 1991. године, а у складу с којом бивше југословенске републике, а не покрајине, могу створити суверену државу.
Према тој одлуци, како је објаснио, једна федерална држава правно не постоји онда када се државе чланице боре међусобно и тиме блокирају савез.
Флајнер је оценио да није никакво чудо да се због претећег сецесионичког права многе државе прибојавају федералног решења, чак и ако то може донети стабилност.
Такође, он је указао и на решење канадског суда о праву на самоопредељење Квебека из 1998. године, где су судије одбиле право на сецесију јер је то, како је речено, у супротности с основама демократије, правне државе, федерализма и заштите мањина.
Уколико би се у косметском питању придржавало тог става, народи, укључујући и мањине, морали би консензусом да дођу до решења, закључио је Флајнер.