У присуству председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић, председника Републике Александра Вучића и председника Европског савета Шарла Мишела, данас је потписан споразум на основу којег ће ЕУ и Светска банка заједнички финансирати научна истраживања и стартап заједнице у нашој земљи, у укупном износу од 84,5 милиона евра.
П:
О:
Читај ми
Потписан споразум за финансирање научних истраживања и стартап заједнице у Србији
Београд,
19. мај 2022.
Споразум су у Научно-технолошком парку „Београд“ потписали шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре и представник Светске банке у Србији Душан Васиљевић.
Од укупне вредности пројекта, ЕУ ће донирати 41,5 милиона евра, док ће Светска банка дати кредит у износу од 43 милиона евра. Пројекат ће бити реализован у сарадњи са Фондом за науку Републике Србије и Министарством просвете, науке и технолошког развоја.
Четири компаније које послују у НТП „Београд“ - „Charge&Go“, „Anoris tehnology“, „Pirate Art“ и „Design“, већ су подржане кроз програме Фонда захваљујући заједничком улагању Србије и Европске уније кроз ИПА фондове. Њихови производи су већ нашли примену на тржишту, а због успеха тих иновација изабране су да представе своје производе.
Пре потписивања поменутог документа, Вучић и Мишел су обишли Научно-технолошки парк Београд, у друштву премијерке Ане Брнабић, првог потпредседника Владе и министра просвете, науке и технолошког развоја Бранка Ружића, министарке за европске интеграције Јадранке Јоксимовић, заменика градоначелника Београда Горана Весић и других.
Председник Републике је том приликом истакао да је наша земља у прва три месеца ове године остварила извоз у ИТ сектору у вредности од приближно 600 милиона евра.
Србија је, како је указао, на почетку процеса дигитализације, пре пар година, имала годишњи извоз у том сектору око 500 милиона евра, што је сада надмашено већ у првом кварталу.
Он је најавио да за НТП Београд треба да се гради још једна зграда, јер је пре четири године ту било свега двадесетак иновативних компанија, док их сада има приближно 120.
Брнабић је поручила да ће бити настављена улагања у науку и нове технологије, најавивши да ће ове године укупан извоз ИКТ сектора Србије бити 2,5 милијарди евра, са суфицитом од 1,5 милијарди евра, чиме ће бити достигнут циљ о извозу у овом сектору.
Сада је фокус на развоју вештачке интелигенције, биоижењеринга и биомедицине, указала је премијерка и додала да ће бити изграђена четири кампуса, у којима ће у наредне четири године бити развијане ове технологије.
Наочно-технолошки парк „Београд“ је први овакав парк отворен 2015. године, а 2016. године смо основали Министарски савет за информатичко-технолошко и иновационо предузетништво, што је био почетак озбиљног бављења државе иновацијама и улагања у стартапе и развој, подсетила је она.
Брнабић је напоменула да је тада почело стварање основа за транзицију економије и друштва са радно-интензивне ка економији заснованој на знању и технологијама.
Према њеној оцени, то је једина шанса за Србију да надокнади пропуштено време деведесетих година како би наш раст почео да се такмичи са чланицама ЕУ.
То је био наш начин да, много брже него што је било ко очекивао, генеришемо веће просечне плате и пензије. Када погледате данас, седам година након отварања парка, просечна плата програмера је 254.000 динара нето, а имамо више од 90.000 запослених програмера, објаснила је Брнабић.
Она је указала на то да из тог развоја можемо да финанасирамо инфраструктуру, подижемо плату и позиционирамо Србију као добру земљу за инвестиције највишег нивоа.
Премијерка је подсетила на то да у Србији, осим у Београду, постоје научно-технолошки паркови у Нишу, Чачку и Новом Саду и да су сви изграђени уз помоћ повољних кредита Европске инвестиционе банке.
Брнабић је додала да се огроман део партнерства Србије и ЕУ одвија у сектору иновација и да имамо још амбициозније планове.
Наиме, како је објаснила, завршавамо преговоре са Европском банком за обнову и развој о 400 милиона евра за факултете, науку, опрему и проширење научно-технолошких паркова.
У Београду ће бити изграђена још једна зграда од 16.000 квадратних метара, разговарамо са Чачком и са Нишом о проширењу, у Новом Саду за тим још увек нема потребе, јер могу да нађу партнере у приватном сектору, предочила је председница Владе.
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...