Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је данас на скупу посвећеном стању у Унији, који се одржава у Фиренци, да је стратешки циљ и приоритет наше земље чланство у Европској унији, додајући да је то случај и са целим регионом Западног Балкана.
П:
О:
Читај ми
Циљ Србије што брже чланство у Европској унији
Београд/Фиренца,
6. мај 2022.
Брнабић је на панелу „Криза и промене – Европска перспектива Западног Балкана“, на којем су учествовали и специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак и министар спољних послова Аустрије Александер Шаленберг, истакла да што пре уђемо у ЕУ, то боље.
Она је изразила наду да ће рат на истоку Европе, у Украјини, вратити процес проширења у фокус, те да ће чланице Уније које су се томе противиле променити мишљење и схватити да је то приоритет за све, приметивши да улазак Западног Балкана у ЕУ и није проширење, већ „обухватање”, јер је овај регион окружен државама чланицама Уније.
Желимо да Западни Балкан постане члан Уније и да то урадимо брзо. Србија је уложила много времена и енергије да спроведе реформе како би постала чланица ЕУ, а тај реформски процес је у интересу грађана, нагласила је премијерка.
Брнабић је, одговарајући на питање модератора панела Мирослава Лајчака да ли су нова дешавања у Унији за Србију и регион изазов или прилика, рекла да се нада да су заправо прилика, јер је увек оптимиста, додајући да све земље чланице ЕУ, Европска комисија, европске институције, могу да виде колико Србија напорно ради како би постала чланица Уније.
Западни Балкан, како је указала, не би требало да буде запостављен и да се врата отворе неком другом, без обзира на политичку ситуацију, јер би то, како је оценила, била велика грешка и не би било фер.
Не могу да замислим да неко постане члан ЕУ пре Западног Балкана, нагласила је председница Владе и додала да је чланство у ЕУ увек политичка одлука за коју степен спроведених реформи није пресудан, и као пример навела да су одлуке о чланству Бугарске, Румуније и Хрватске биле политичке.
Према њеним речима, уколико погледате Србију, просечну плату, јавни дуг, фискалну стабилност, ниво незапослености и инфраструктуру, по свим тим параметрима Србија је спремна за чланство.
Брнабић је рекла да разуме Унију када поручује да не жели увезене проблеме, али и истакла да би свако отворено питање у региону Западног Балкана било лакше и брже решено да смо део Европске уније.
Она је напоменула да је Аустрија једна од главних и најгласнијих земаља која подржава процес проширења и увек је искрено пружала подршку отварању поглавља и кластера.
Европска унија је мировни пројекат и желимо да будемо део тога, поновила је премијерка и указала на то да ЕУ не може стално да одлаже неке одлуке, наводећи пример Северне Македоније која је променила име, а још није отворила преговоре.
Истовремено, председница Владе је додала да Београд нема ништа против визне либерализације за Приштину, јер ће тако и отворена питања можда бити лакше решена, будући да дијалог сада не иде у правом смеру и право је питање имамо ли уопште дијалог.
Она је поручила да је поред евроинтеграција, друга кључна ствар за Србију регионална стабилност и сарадња, и, илуструјући значај сарадње са Унијом и регионом, навела да 65 одсто извоза Србије иде на тржиште ЕУ, а 17 у регион.
Према њеним речима, то је 82 одсто свега што Србија извози, а говори о томе колико нам је битна Унија и колико нам је важан регион.
Брнабић указала и на значај регионалне иницијативе „Отворени Балкан”, коју чине Србија, Албанија и Северна Македонија, подвукавши да је отворен позив и другима из региона да се придруже.
Премијерка је, у обраћању новинарима након скупа у Фиренци, пренела да је разговарала и са високим представником Европске уније за спољну политику и безбедност Жозепом Борељом о дијалогу Београда и Приштине, проширењу Уније, као и о ситуацији у Украјини.
Разговарали смо о дијалогу Београда и Приштине, ту немамо претерано добре вести, али дајемо све од себе и увек шаљемо исту поруку – да су нам најважнији мир и стабилност, пренела је она.
Брнабић је поручила да су регионални мир, стабилност, повезивање и сарадња оно што ће свима омогућити простор за даљи економски развој у садашњим изузетно тешким временима, посебно за европски континент.
Такође, како је додала, на састанку је било речи и о ситуацији и Украјини, као и о агенди проширења ЕУ.
Она је поновила да се све чешће поставља питање да ли рат на истоку Европе треба да значи да Европа донесе политичку одлуку да земље попут Србије или Црне Горе, које су прилично напредовале у том процесу, треба што пре да постану чланице или ће се наставити „бирократски процес”, који подразумева рад на реформама и кластерима.
Председница Владе је у Фиренци разговарала и са председником Европског универзитетског института, који је организовао догађај у Фиренци, о прикључивању Србије том институту.
То је важан и утицајан институт који прима у чланство само државе чланице Уније, али ћемо радити на томе да имамо директнију сарадњу, што ће нам помоћи и у даљој реформи јавне управе и дипломатским активностима, које су важне у овом тренутку, закључила је Брнабић.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...